Foto Radmila RadosavljevićPredsednik sam Društva Raška škola, i mi ne učestvujemo na ovogodišnjem Sajmu knjiga – mislim da ni jedan pravi pisac ne bi trebalo da se pojavi, i ubeđen sam da 68. Sajam ne samo da neće uspeti, nego i da će propasti, iz više razloga – kaže za Danas Milisav Savić, pisac, književni istoričar i prevodilac, koji je u nizu decenija svojim delima obeležio savremenu srpsku književost.
Savić je za ovaj komentar „uhvaćen“ na jučerašnjoj ceremoniji uručenja Vinske nagrade Mihajlu Pantiču u Krnjevu, čiji je i on laureat od 2023. godine (Vinarija Radovanović je bijenalno dodeljuje književnom klasiku za životno delo), i kako je izjavio za naš list, on smatra da Sajam ove godine svakako treba bojkotovati.
Savić svoj stav, kako navodi, obrazlaže vrlo jakim razlozima:
– Pre svega, održava se u vremenima gole represije, kada vlast prebija, besprizorno maltretira, ponižava i hapsi studente, i smatram da je prosto sramota da u takvoj situaciji mi sada nešto slavimo, makar to bila i knjiga, i da dajemo podršku kulturnoj manifestaciji koja tako očigledno ne podržava studentske proteste.
Već samom činjenicom da je ignorisan zahtev većine izdavača da se pomeri početak održavanja 68. Sajma zbog obeležavanja godinu dana od pogibije šesnaestoro ljudi u Novom Sadu 1. novembra, na koje su pozvali studenti, bilo je jasno da je i on ove godine vrsta presije vlasti protiv studenata i građana u protestu, i svih ljudi koji su uz njih.
Oni koji budu išli na Sajam izdaće sopstvenu savest – uvek dođe trenutak, često nije lak i ima visoku cenu, kad svaki čovek, pa dakle l pisac i izdavač, mora da pokaže da li je na strani pravde i slobode, ili je na strani zla – smatra jedan od naših najvažnijih i najnagrađivanijih pisaca čije su knjige prevođene na nekoliko svetskih jezika, doktor književnosti koji je bio predavač na univerzitetima u Americi, Engleskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj, Novom Pazaru.
Kako objašnjava Savić, to zlo je u slučaju ovogodišnjeg Sajma vrlo perfidno, ali je i očigledno.
– Suština nepomeranja datuma njegovog održavanja, i to samo za dva dana ranije, kako se 1. novembra ne bi „poklopili“ pretposlednji sajamski dan, tradicionalno i najposećeniji, i skup u Novom Sadu na koji su studenti pozvali građane iz cele Srbije, nedvosmisleno nam govori da je uprava Sajma uz „ćacije“.
Da ne pričamo o tome da je uprava ignorisala i molbu izdavača da se previsoka cena zakupa sajamskog prostora smanji za 30 odsto, o sramnom konkursu Ministarstva kulture za otkup knjiga za javne biblioteke, i celokupnom represivnom odnosu vlasti prema čitavoj kulturi i kulturnim stvaraocima- ističe Milisav Savić.
Podsećanja radi, Savić je bio i urednik u „Prosveti“ u vreme kada je bila najveća izdavačka kuća u nekadašnjoj Jugoslaviji, a u našu književnu istoriju je ušao i kao jedini pisac koji je, uz Danila Kiša, vratio NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine.
Savić je bio njen laureat 1991. za roman „Hleb i strah“, ali je nagradu vratio u „ime odbrane dostojanstva spisateljskig poziva“, kako je tada izjavio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
