Milo Rau ekskluzivno za Danas posle cenzure na Bitefu: Srbiju čekaju „ruski uslovi“, a jedini odgovor Evrope mogao bi da bude bojkot

U razgovoru za Danas Rau govori kako je lično doživeo celu situaciju, kako bi ona mogla da se odrazi na Bitef, svom odnosu prema ovom festivalu, predstavi „Proces Peliko“, o osporavanju slobode govora, značaju solidarnosti.

Da li ste uopšte prošlog septembra mogli da naslutite kakve će posledice imati vaš govor na otvaranju 58. Bitefa?

– Koliko znam, nijedan od mojih kritičara nije čuo niti pročitao taj govor. To jeste zapravo bila neka vrsta ljubavnog pisma BITEF-u, Beogradu, Srbiji, pozorištu, čovečanstvu i prirodi, koje se završavalo rečenicom: „Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo.“ Jedina „skandalozna“ stvar u tom govoru bio je možda njegov naivni humanizam, zar ne? Kada sam čuo da je Nikita Milivojević otpušten zbog mog govora, bio sam duboko zbunjen – jednostavno nisam mogao da poverujem. Sve je delovalo kao da je izvučeno iz nekog romana Franca Kafke, što, naravno, više govori o apsurdnosti i nestvarnosti srpske kulturne politike nego o Kafki. Jedina osoba koju sam u govoru blago kritikovao bio je moj kancelar, gospodin Šolc, zbog nemačke podrške katastrofalnom iskopavanju litijuma kompanije Rio Tinto u Srbiji. Ali se u međuvremenu pokazalo da je srpska vlada samo tražila izgovor da uništi BITEF. U čemu su, nažalost, gotovo uspeli.

Tokom Bečkog festivala ovog proleća objavljeno je da festival nastavlja saradnju sa Bitefom i da ćemo u narednom periodu moći da čujemo više vesti o tome. Kako na sve to utiču poslednje vesti o cenzuri koje stižu iz Beograda?

– Nakon što je tim umetničke direkcije podneo ostavku i nakon što je predstava „Proces Peliko“, koju su producirali Bečki festival i festival u Avinjonu otkazana, ako program nastavi da kurira Odbor – biće nemoguće za nas, kao i za sve druge umetnike i producente sa minimumom integriteta, da nastavimo saradnju sa BITEF-om. U tom slučaju, Srbiju bi zadesili „ruski uslovi“, ako mi dozvolite to poređenje, i jedini odgovor Evrope mogao bi da bude bojkot. Kako je jedan intelektualac rekao, u takvim okolnostima bilo bi bolje da BITEF potpuno prestane da postoji. Još jednom, ništa od ovoga ne razumem. Zašto uništavati festival tako bogate tradicije kao što je BITEF – i to bez ikakvog razloga? To me zaista rastužuje. Ipak, nadam se da još uvek nije kasno.

U svom obraćanju javnosti Miloš Lolić i Borisav Matić, kao i predsednik Odbora Svetozar Cvetković, koji je jedini glasao za predloženi program i vašu predstavu, navode kako ostali članovi uopšte nisu razmatrali kvalitet predstave, već je samo vaše ime bilo problematično. Šta vam to govori?

– Mislim da to govori nešto o situaciji u Srbiji: o situaciji u kojoj se ljudi proglašavaju nepoželjnima bez ikakvog razloga, u kojoj se politika meša u umetnost, i u kojoj oni koji bi trebalo da štite umetničku slobodu – u ovom slučaju Odbor – čine upravo suprotno. Volim srpske umetnike i srpsku publiku, volim BITEF, i zato me sve ovo toliko boli. A čak i ako me neko lično ne voli, što potpuno mogu da razumem, i dalje ostaje sam projekat: „Proces Peliko“, predstava koju su slavili i publika i mediji, drama o evropskom simbolu dostojanstva. Ko bi bio toliko lud da sve to prezre? „Sram mora promeniti stranu“, kaže Žizel Peliko o svojim silovateljima, a to važi i ovde – za one koji su odgovorni za ovu apsurdnu aferu: njih bi trebalo da bude sram. Njihovo ponašanje je neprofesionalno, nepošteno i destruktivno.

Svedoci smo osporavanja slobode govora, kao i umetničkih sloboda, u zemljama širom Evrope. Vaša kampanja Resistance Now poziva na transnacionalnu solidarnost radnika i radnica u kulturi. Šta umetnici mogu da urade da zaštite vrednosti za koje se bore?

– Pre svega, moramo da shvatimo da se ovde ne radi samo o jednoj predstavi, niti samo o jednom festivalu, a na kraju ni samo o Srbiji – već o uništavanju liberalne demokratije. Kada političari počnu da otpuštaju ljude i otkazuju predstave na osnovu klevete, kada cenzura zameni slobodu umetnosti i izražavanja, tada smo došli na samo jedan korak do uspostavljanja diktature. U ovakvoj situaciji je izuzetno važno da pokažemo solidarnost, da zajedno kažemo NE – kao umetnici, producenti, građani, ali i kao mreža od 200 umetničkih institucija koja čini kampanju Resistance Now! Nećemo dozvoliti da nam oduzmu umetničku slobodu! Nećemo na to pristati! Sve što mogu da poručim onima koji su odgovorni za ovu aferu jeste: nemojte potcenjivati moć solidarnosti! Ima nas mnogo – i vrlo smo dobro povezani.

Kakve vas uspomene vežu za Bitef? Vaše predstave bile su i ranije izvođene na festivalu, kakve su šanse da vas ponovo gledamo u Beogradu?

– Imam mnogo uspomena na BITEF, o čemu sam govorio i u svom, nažalost, sada već čuvenom govoru iz septembra 2024. Istraživao sam i postavljao predstave kod vas, dovodio produkcije iz godine u godinu, a već neko vreme Bečki festival i ja blisko sarađujemo sa BITEF-om. Ako bude potrebno, doći ću u Beograd nezvanično, da vidim svoje prijatelje! Kao što sam rekao, od trenutka kada je Nikita Milivojević smenjen, cela ova priča mi deluje kao Kafkin roman. „Neko mora da je oklevetao Jozefa K, jer iako nije učinio nikakvo zlo…“ – tako počinje Kafkin „Proces“. Isto se dogodilo ovde: jedan od najvažnijih evropskih festivala, BITEF, uništen je zbog klevete i oportunizma. Ali baš zato što je sve to toliko apsurdno, verujem da će BITEF na kraju opstati. Na kraju, sloboda je uvek pobeđivala – a ne strah. Ljudi u Srbiji to znaju bolje nego bilo ko u Evropi.

Zvezda

Milo Rau, rođen 1977. godine u Bernu, umetnički je direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen), odnosno Slobodne Republike Beč (Free Republic of Vienna). Ovaj reditelj i pisac, poznat po radu na spoju umetnosti i aktivizma, autor je više od 100 drama, filmova, knjiga i umetničkih akcija. NJegove predstave prikazivane su na najznačajnijim svetskim festivalima, uključujući Berliner Theatertreffen, Festival d’Avignon, Venecijansko bijenale, Bečki festival i Kunstenfestivaldesarts u Briselu, a gostovale su u više od 30 zemalja širom sveta.

Od 2018. do 2024. godine, Rau je bio umetnički direktor NTGent pozorišta u Belgiji. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su 3sat nagrada (2017), Poetička stipendija u Sarbrikenu (2017) i nagrada ITI Svetskog dana pozorišta (2016), koju je primio kao najmlađi laureat posle Franka Kastorfa i Pine Bauš. Godine 2017. nemački časopis Deutsche Bühne proglasio ga je rediteljem godine, a 2018. osvojio je Evropsku pozorišnu nagradu.

Rau je 2019. godine postao prvi umetnik sa titulom počasnog člana Evropskog udruženja za pozorište i performans (EASTAP). Sledećih godina dobio je počasne doktorate Univerziteta u Lundu i Genta, Švajcarsku filmsku nagradu (2021), kao i Politikinu nagradu za najboljeg reditelja na Bitef festivalu 2024. godine. U čast njegovog rada, zvezda sa njegovim imenom postavljena je na Šetalištu slavnih u Sibiju (2023).

Pored rediteljskog rada, Rau je držao predavanja o poetici na univerzitetima u Minsteru (2020) i Cirihu (2022), čime je dodatno potvrdio svoj status jednog od najuticajnijih evropskih umetnika današnjice.