Miloš Škundrić: Srpski film ostvaruje uspehe, ali to ne odgovara onome ko traži alibi da posle Generalštaba ne bude optužen i za kinematografiju

Ovo priznanje srpsko – crnogorskom filmu na jednom od najuglednijih festivala u svetu, kako za Danas komentariše reditelj Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, jedan je od najvećih uspeha srpske kinematografije poslednjih godina, a istu „težinu“ bi imao i za vodeće evropske kinematografije.

Zanimljivo je da je Škundrić bio predsedavajući komisiji na konkursu Filmskog centra Srbije koja je 2019. dodelila sredstva ovom projektu, i prema njegovim rečima, upravo na primeru ovog filma može se pokazati stvarna situacija u našoj kinematografiji.
Ali, i demantovati lažne optužbe o neuspehu domaćeg filma, i kako je „svaki peti dinar koji je uložen jalovo je utrošen“, koje je ovih dana ministar kulture Nikola Selaković izneo u javnost.

– Pre svega, najiskrenije čestitke kolegama Biljani Tutorov i Petru Glomaziću na ovoj sjajnoj nagradi. U pitanju je zaista veliki uspeh, pre svega za njih kao autore, jer ovo je rezultat njihovog velikog napora i inspiracije. Posebno sam zadovoljan odlukom koju smo doneli te davne 2019, i što smo dali koliko-toliko adekvatna sredstva ovom projektu.

Naravno, sem nekih pravnih „začkoljica“ u tom trenutku – da li je film u pravnom smislu srpski ili crnogorski, nije bilo teško odlučiti, jer je bilo očigledno da ima veliki potencijal. A nije bilo teško i zbog tog što na konkursima za dokumentarni film nema „pritiska“ i korupcije kao za igrani.

Kako objašnjava Škundrić, film „Planina“ je započet pre osam godina sa naslovom „Poslednji nomad“ koji je u međuvremenu promenjen, ima srpsko -crnogorski autorski par, dešava se u Crnoj Gori na planini Sinjajevini, tako da ima lokalnu, ili bolje rečeno lokalizovanu – ali univerzalnu temu. Što se finansija tiče, na konkursu Filmskog centra Crne Gore dobio je 30 hiljada, a od FCS skoro 45 hiljada evra, što je pedeset odsto više, tako da je fillm nesporno srpski.

– Sjajan rezultat ovog ostvarenja najbolje demantuje izjave lica pod krivičnom prijavom, koje se predstavlja kao ministar kulture Srbije, a koje je pre neki dan javno tvrdilo da srpski film nema dobre rezultate, da je u sistemskom problemu i da je preko potrebna sveobuhvatna reforma. Naravno da on to tvrdi jer je prošle godine zaustavio Ustavom, zakonima, budžetom i ugovorima propisano sufinansiranje srpskog filma, koji je kao i svuda u Evropi – državni interes, i zbog ovog prekrašaja bi trebalo i krivično da odgovara.

Da se to ne bi desilo, kako podseća Škundrić (o čemu je Danas već pisao), iduće nedelje se u njegovom zavičaju na Zlatiboru organizuje tzv „panel diskusija“, o problemu nezavršenih domaćih filmova, koju FCS želi da sprovede u saradnji sa tzv Nacionalnim festivalom filma i televizije (NAFFIT), čije su prvo izdanje prošlog septembra bojkotovala sva filmska udruženja i koji je doživeo debakl.

– Namera je da se pokaže kako su srpske „filmadžije“ nezaintersovane i nesposobne, jer nisu u stanju da realizuju 52 filma za dobijenih 13 miliona evra na konkursima FCS, što je naravno teška manipulacija, i da se ti filmovi prikažu kao nemar i/ili zloupotreba, za šta je ministar pre neki dan u Kinoteci već optužio filmske stvaraoce. Zato smatram da bi javnost trebalo da zna šta je suštinski problem sa tzv „nezavršenim filmovima“.

A to je, kako navodi, upravo kombinacija neadekvatnih sredstva i neadekvatnih rokova za realizaciju ovih ugovora.

– Izuzetno je bitno napomenuti da za su za film „Planina“, pobednika Sandensa, producenti prvi ugovor potpisali još 2018, a da su sa FCS-om potpisali u jesen 2019, tako da je projekat bio u izradi preko sedam godina. Ovo vreme od sedam godina se u našim okolnostima stalno ponavalja, i ispostavlja kao realan rok i za igrane i za dokumentarne filmove, na šta smo više puta ukazavali.

Ugovori o dodeli sredstava FCS sa producentima su na tri godine, pa se posle aneksima produžuju do pet. Ako je prosečno vreme za realizaciju filma sedam godina, jasno je da je cela kinematografija u problemu.

A na Zlatibor su, ističe Škundrić, pozvane i „problematične“ kolege koji imaju ugovore od 2023. i 2024 godine.

– Javnost bi morala da zna kolika je manipulacija sa navedenim projektima koji „nisu završeni“ – taj broj je predimenzioniran da bi se „šteta koju su filmadžije napravile“ prikazala većom, kao što je predimenzioniran i iznos od 13 miliona evra. Jer, niti su sva sredstva prebačena producentima, niti su sredstva koja su prebačene uopšte potrošena, niti su ona koja su utrošena potrošena nenamenski.

Ali, ta istina ne odgovara onome ko traži alibi za potpuno protivzakonitu odluku da se u 2025. ne finansira državni interes u kulturi – srpska kinematografija, i da posle Generalštaba ne dobije još jednu krivičnu prijavu za kršenje zakona – objašnjava Škundrić.

– Jasno je, naravno, i da želi da uceni, i da malo zaplaši filmske stvaraoce. A netačno je upravo sve što on tvrdi – da se na srpski film „bacaju“ pare, a posebno, da se od državnih para „snimaju filmovi koji su otvoreno antisrpski“ i slične gluposti.

Srpski filmski stvaraoci, da podsetimo ministra, neprekidno ostvaruju rezultate – film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića osvojio je prošle godine nagradu za najbolji film na Sarajevo Film Festivalu, Glavnu nagradu za najbolji film na Bolzano festivalu Bozen u Italiji, nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato Festivalu u Meksiku, Vanguard nagradu na Festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih u Kanadi, Grand Prix na festivalu u Luksemburgu i još gomilu priznanja, među kojima je i nagrada za najbolju kameru direktoru fotografije Marku Brdaru na festivalu na Kipru.

Filmovi naših autora – „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića i „Među bogovima“ Vuka Ršumovića osvojili su prošle godine pet Zlatnih arena, a najvažniju nagradu u Puli, Zlatnu arenu za najbolji regionalni film, ponela je Emilija Gašić za „78 dana“, koja je pre toga osvojila glavnu nagradu na SFF, i još desetak priznanja na festivalima u inostranstvu.

Glumac Andrija Kuzmanović dobio je nagradu Srce Sarajeva za najboljeg glumca u „Yugo Floridi“ Vladimira Tagića na SFF, i Zlatnu mimozu na Festivalu u Herceg Novom, a film je osvojio brojna priznanja na drugim festivalima u regionu.

Ovo je prikaz samo za 2025, ali je verovatno problem što su ovi laureati svoje nagrade javno posvetili studentima i podržali ih u protestu, pa za ministra kulture ne postoje ni oni ni velika priznanja koja su doneli srpskoj kinematografiji.

– Oni su taj uspeh ostvarili ne uz pomoć države, nego uprkos neadekvatnoj pomoći države. I to ne važi samo za filmske stvaraoce – pogledajte veličanstven primer Beogradske filharmonije koja najviše domete ostvaruje uprkos državi. Njihov poziv i projekti koje rade su iskren cilj kome teže, a ne novac, „ugrađivanje“ ili politička moć, čemu teže oni koji su shvatili da se od „nacionalnog“ može dobro profitirati.

Tako – uz malo para, ali puno napora i vremena, kako objašnjava, nastaju ostvarenja koja imaju veliki festivalski i komercijalni uspeh.

– Oni filmovi kojima država servira sve i odmah, doživljavaju debakl čak i kod domaće publike. Posebno je zabrinjavajuće što se na ovaj način, nekе оd najvažnijih nacionalnih ili državnih tema, kao što su upravo tema Jasenovca ili koncept „nacionalnog“ festivala filma – troše, upropašćavaju i obezvređjuju. Postavlja se pitanje – kome je to stvarno u interesu?

Uspeh „Planine“ je velika lekcija, smatra Škundrić, i iz autorske vere i producentske upornosti, ali i iz patriotizma.

– Mislim da ova nagrada omogućuje filmu da uđe i u trku za Oskara. Šta ćemo onda? Šta ćemo u državi u kojoj je u poslednjih nekoliko godina izbor za srpskog kandidata nameštan na najsramniji način, kako bi išli lojalisti ili kako ne bi prošli „nepodobni“ autori. U Pravilniku FCS jasno piše da se kao kandidat za Oskara mora poslati najbolji domaći film „BEST FILM“- a mi pošaljemo „Što se bore misli moje“, uprkos što je u konkurenciji nekoliko lauerata najvažnijih festivala, kao što su Kan, Venecija, Lokarno.

Jasno piše i da film mora imati bioskopsku premijeru i distribuciju, pa se za „Daru iz Jasenovca“ 2020. fingira svetska premijera u Domu kulture Gračanica, i to u sredu u podne.

Ne treba dakle, zaključuje Škundrić, da se menja sistem, kako ovih dana izjavljuje lice pod krivičnom prijavom, jer zakoni i pravila postoje, problem je što se ne poštuju.

– Suštinsko i jedino rešenje da srpski film bude još uspešniji, jer ima vrlo darovite mlade ljude, jeste da se oslobodi balasta korupcije i nepotizma, što znači da se pokrenu ostavke u FCS i pozivanje na krivičnu odgovornost.

Pobeda filma Planina“ na jednom Sandensu i slični primeri, s pravom nas navode na razmišljanje o tome kakvi bi tek dometi srpske kinematografije bili mogući kada bi se projekti adekvatno finansirali, na nepristrasan način, kad bi se zakoni i pravila poštovali, i kad bi se po konkursima dobijali ona sredstva koja su inače do sada bila rezervisana za „lojaliste“ kod FCS, i naročito Telekoma Srbije – kaže Miloš Škundrić.