Ko je Miroslav Miša Mogorović: Od „Djece Kozare“ do „Gaginog festivala“

Međutim, ubrzo je nestalo sa te liste nakon što su se esnafska udruženja pobunila i pozvala na bojkot ovog festivala, koji se u javnosti neformalno naziva i „Gagin festival“, imajući u vidu da je njegov inicijator reditelj Predrag Gaga Antonijević.

Zbog toga je bilo pomalo iznenađujuće što je Mogorović uopšte prihvatio da bude deo Umetničkog saveta NAFFIT-a, imajući u vidu da je njegova produkcijska kuća Art & Popcorn stajala iza filmskog projekta „Djeca Kozare“ reditelja Lordana Zafranovića.

Zafranović je, podsećamo, svojevremeno optužio Antonijevića da je za svoj film „Dara iz Jasenovca“ plagirao scenario „Djeca Kozare“.

Antonijević je potom uzvratio optužbama za klevetu, ali prema dostupnim informacijama do veštačenja scenarija nije došlo.

Velika prašina digla se i kada je Filmski centar Srbije tri puta odbio projekat „Djeca Kozare“ na konkursima, što je Mogorović tada oštro kritikovao, apostrofirajući nagrađivanje projektnih ideja zasnovanih na podobnosti.

Upravo takvim je u javnosti percipiran i Antonijevićev film „Dara iz Jasenovca“.

U međuvremenu, Art & Popcorn se povukao iz produkcije „Djece Kozare“, koja će dobiti i TV format, a izvršnu produkciju preuzeli su Željko Joksimović i njegova kuća Minacord, zajedno sa Zoranom Jankovićem.

Pored Mogorovića, iz Umetničkog saveta NAFFIT-a povukle su se i glumica Tamara Krcunović i producentkinja Snežana van Houwelingen, dok je ostavku na mesto izvršnog direktora festivala podneo Vladimir Vasiljević.

Glavne kritike na račun pokretanja NAFFIT festivala odnose se na trenutak u kome se organizuje – dok je kultura u Srbiji na kolenima, a zemlja u izrazito složenoj društveno-političkoj krizi.

U saopštenju Udruženja filmskih glumaca Srbije festival je ocenjen kao „uvreda za zdrav razum i tradiciju“, odnosno kao simulacija normalnosti u nenormalnoj situaciji.

Miroslav Mogorović, do zaključenja ovog broja, nije odgovorio na pitanje Danasa zašto je isprva odlučio da bude deo Umetničkog saveta NAFFIT-a, niti zašto se iz njega potom povukao.

Ono što je poznato jeste da je izazovnu poziciju direktora FEST-a prihvatio, kako je sam rekao, u specifičnom trenutku razvoja manifestacije, a da će mu u tome pomoći tridesetogodišnje iskustvo u organizaciji međunarodnih filmskih festivala, koje je započeo još 1995. godine upravo na FEST-u.

Mogorović je najavio repozicioniranje FEST-a, ne samo u terminskom, već i u suštinskom smislu, a kao dobru okolnost vidi činjenicu da će se ova kultna filmska smotra održati u obnovljenom Sava centru.

Pored ozbiljne produkcijske karijere, Mogorović je publici Evropskog filmskog festivala Palić poznat i kao duhoviti domaćin Letnje pozornice, gde je godinama zajedno sa nekadašnjim selektorom Nenadom Dukićem zabavljao publiku mini stand-up nastupima, ponekad sa kritičkim dosetkama na račun aktuelnog režima.

Rođen 1972. godine u Zemunu, Mogorović je u svet filma, prema sopstvenim rečima, ušao „slučajno“.

Nije, kako kaže, proveo mladost u lagumima Kinoteke opsesivno gledajući filmove, ali je film oduvek voleo.

Po obrazovanju je pravnik, ali je rano otkrio da mu organizacija i produkcija prirodno leže.

Producentski posao ne vidi kao profesiju u koliziji sa rediteljskim stvaralaštvom, već kao oblik komunikacije sa autorima na kojima je veliki pritisak.

Posebno pamti reči producenta Tarantinovih filmova: „Mi producenti smo jedina profesija na svetu koja angažuje svog šefa.“

Do sada je kao producent i izvršni producent učestvovao u realizaciji više od 35 igranih filmova, među kojima su „Ljubav i drugi zločini“ i „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića, „Ničije dete“ Vuka Ršumovića, „Zvizdan“ Dalibora Matanića, „Dovlatov“ Alekseja Germana mlađeg, „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića, „Nije loše biti čovek“ Dušana Kovačevića, „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića, „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Peđe Ličine, „Enklava“ Gorana Radovanovića, „Agi i Ema“ Milutina Petrovića i mnogi drugi.