Nacionalna penzija: Ko je prihvata, a ko je odbija i zašto?

Uz to ovo priznanje je samo po sebi prolazilo kroz razne faze.

U jednom trenutku je bilo čak i suspendovano, a gotovo nikad nije bilo lišeno politizacije.

Ovoga puta lista je šarolika, a najviše komentara na društvenim mrežama izazvao je književnik Vladimir Pištalo.

Tu su i: reditelj Goran Radovanović, dramaturg i univerzitetski profesor Nebojša Pajkić, operska pevačica Jadranka Janković, a prve lige naših reditelja po mišljenju mnogih i dalje nema.

Šta dobitnicima nacionalne penzije znači ovo priznanje, da li smatraju da je bilo krajnje vreme da ga dobiju i šta misle ko je za njega uskraćen, za Danas govore neki od njih.

Nebojša Pajkić misli da je trebalo da dobije nacionalnu penziju pre 15 godina, ali da se to nije desilo između ostalog zato što se tragalo za formom prema kojoj će ovo priznanje nešto značiti.

– Što se tiče nacionalne penzije mislim da sam ja uskraćen za nju zbog toga što u trenutku kad sam otišao u penziju, kad je trebalo da je dobijem a to je bilo pre 15 godina, ona je bila suspendovana jer je devalvirana zbog toga što su je pretežno dobijali pevači narodne muzike. Pokazalo se stvarno da ta stvar nema prevelikog smisla, tim pre što je ona analogna pitanju smeštanja zaslužnih građana u Aleju posle smrti. To su intervencije koje su u korist podrške nesrećnim ljudima koji su osiromašeni iako su sve dali za srpsku kulturu – kaže Pajkić za Danas.

Prema njegovim rečima, u jednom periodu nacionalne penzije su bile potpuno devalvirane.
– Deljenje tog novca i tih mesta osobama koje su zaradile ogroman novac po tezgama bez isplaćenog ikakvog poreza državi je groteskno – ističe Pajkić, dodajući da su nacionalne penzije u tom smislu u jednom trenutku „s pravom prekinute“.

– Tražila se neka kulturnije forma i ona je sada pronađena, a to znači da se nacionalna penzija sada dobija na predlog esnafa. Ja cenim da je to ispravno. Ostaje to pitanje da li je neko drugi trebalo da dobije ili ne dobije nacionalnu penziju. Uvek postoji značajan broj ljudi koji zaslužuje tu nagradu, a pošto je ona sad svedena na mali broj ljudi preko esnafa, trebaće izvesno vreme da se pokrije određeni broj ljudi. To je sigurno – zaključuje Nebojša Pajkić.

Reditelj, scenarista i producent Goran Radovanović kaže da je i za njega ključno to što su ga predložile kolege, i da u njegovom slučaju stvar ne treba da se politizuje.

– Nikad nikome nisam pripadao, ni u jednoj partiji nikad nisam bio, imam sto međunarodnih nagrada, imam sve domaće, a predložile su me kolege iz Udruženja filmskih umetnika. Bio sam prvi na njihovoj listi u toj kategoriji – kaže Radovanović.

On podseća da je jedini srpski dokumentarista koji je imao četiri filma na najvećem svetskom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu IDFA, kao i na drugim festivalima A kategorije – u Moskvi, Montrealu, Lokarnu.

Uskoro će Goran Radovanović imati retrospektivu svojih filmova u Atini, posle Olivera Stona, Emira Kusturica, Andreja Tarkovskog i Žan Lik Godara a upitan da li je onda bilo krajnje vreme da dobije nacionalnu penziju odgovara:

– Ja sam otišao u penziju pre dve i po godine u dramatičnim okolnostima, sa velikim dugom, odnosno nisam mogao da se zbog toga penzionišem jer je moj dug iznosio 800.000 dinara za socijalno i penziono osiguranje. Tek kad sam sakupio sredstva i vratio taj dug otišao sam u penziju. To je život u uslovima krajnjeg siromaštva i mislim da sam jedan od ređih srpskih reditelja koji nikad nije bio u radnom odnosu. Cela moja egzistenicja je počivala na zavisnosti od kvaliteta mojih filmova – objašnjava Radovanović.

On kaže da je za njega ključno što si ga kolege iz Udruženja filmskih umetnika predložile.

– To mi mnogo znači – ističe Radovanović dodajući da su na listi bili još reditelj Dragan Marinković, dok je Udruženje glumaca predložilo glumca Miodraga Krivokapića Brika.

Radovanović kaže da veruje da veliku težinu u prilog tome što je izabran ima nagrada „Brilijantski leptir“ koju je nedavno dobio za režiju filma „Bauk“ koja prema njegovoj oceni nije adekvatno plasirana u javnosti.

Reč je, kako kaže, o nekoj vrsti novoosnovanog evroazijskog Oskara koji kao nagrada ima najveći finansijski iznos na svetu, oko 250.000 dolara. Radovanović ističe da je čuveni iranski reditelj Mađid Mađidi dobio nagradu „Brilijantski leptir“ (i isti taj iznos) za životno delo što jasno govori o kredibilitetu nagrade.

Goran Radovanović ističe za Danas da ga pogotovo raduje to što su gotovo sve kolege sa kojima je radio dobile nacionalnu penziju.

– Nacionalno priznanje su dobili gotovo svi sardanici mojih filmova: Radoslav Vladić, direktor fotografije, Vladislav Lašić, scenograf, Andrija Zafranović, montažer, Mirjana Ostojić, kostimograf… – čitava moja autorska ekipa.

Dodaje da je siguran da ima mnogo njegovih kolega koji bi trebalo da dobiju nacionalnu penziju kao, recimo, Goran Marković.

Marković, međutim, ne bi želeo da bude među zaslužnima u tom smislu.

– Ne znam ostale sa spiska. Što se mene tiče, molim dobronamerne predlagače da me ubuduće izostave jer i kada bi mi, kojem čudom, dodelili nacionalnu penziju – odbio bih da je primim . Zato što bi jedan takav dokument  morao da potpiše Selaković, a ja ne bih da budem u tom društvu makatr i samo na papiru, kratko je izjavio za  Danas Goran Marković.

Izabrani

Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, tzv. nacionalne penzije dibili su: književni prevodilac Zorislav Paunković, scenarista i filmski kritičar Nebojša Pajkić, izdavač Žarko Čigoja, muzički umetnik Uroš Dojčinović, kao i likovna umetnica Nevenka Stojsavljević, filmski reditelj Goran Radovanović, operska pevačica Jadranka Jovanović, muzičari instrumentalisti Miroljub Janković, Boško Vujačić i Mirko Kodić, kao i akademski vajar Slave Ajtoski. Priznanje je dodeljeno i stručnjacima u kulturi Radivoju Bojoviću i Veroljubu Trajkoviću, zatim naučnom saradniku i arheologu dr Miomiru Koraću, producentu kulturnih programa Zoranu Trifunoviću, te glumcu i reditelju Friđešu Kovaču. Posebnim, dodatnim rešenjem Vlade, krug dobitnika proširen je na još pet imena. Među njima su književnik i profesor književnosti Dragan Stanić, muzička umetnica Blagica Đorđević, vokalni solista Nedeljko Bilkić, književnik Vladimir Pištalo i sociolog kulture Zoran Avramović.