Foto: Moj Beograd FB„Ideološki poremećaj“, opšti sunovrat vrednosti ili nešto treće – teško je pronaći racionalno objašnjenje za talas skrnavljenja spomenika u Beogradu tokom prethodnih dana.
Od spomenika Borislavu Pekiću i Dimitriju Tucoviću, preko grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu, do obeležja Gavrilu Principu, javni prostor prekriven je farbom, nacističkim simbolima i političkim porukama.
View this post on Instagram
Dok su spomenici unakaženi sprejevima i ekstremističkim obeležjima, režimski bot-nalozi na društvenim mrežama odgovornost pripisuju takozvanim „blokaderima“, uz uvrede na račun poslanika Evropskog parlamenta Tonina Picule.
Istoričar Predrag Marković kaže za Danas da ovaj problem prevazilazi maloumne huligane koji žvrljaju po spomenicima.
“Društvo nema jasan stav o partizanskom antifašizmu. Konfuziju su uneli političari kao Šešelj i Drašković koji su zastupali verziju istorije u kojoj je građanski rat najvažnija priča Drugog svetskog rata i da dobar Srbin mora biti antikomunista. Zvaničnici ga se sete samo kada treba da se umiljavaju Rusima i Kinezima. Inače, venac oslobodiocima Beograda polažu na spomeniku Neznanom junaku”, podseća Marković.
Prema njegovim rečima, osnovno pitanje koje zahteva zvaničan stav je sledeće: “Da li je naša vojska pobedila u ratu kao najbrojnija gerilska vojska u Evropi i jedna od najvećih savezničkih armija? U toj pobedničkoj vojsci najviše je bilo Srba. Ako smatramo da tog proleća 1945. godine nismo pobedili, ne razlikujemo se mnogo od Tompsona, koji ima dirljive stihove na tu temu”, ukazuje Marković, dodajući da crtanje kukastog krsta ili ustaški pozdrav nije stvar političkog opredeljenja.
“To je duboko izopačeno. Biti Srbin nacista je skoro isto zapanjujuće kao biti Jevrejin ili Poljak nacista”, zaključuje Predrag Marković.
Prema oceni Stevana Vukovića, filozofa, likovnog kritičara, teoretičara umetnosti i predsednika Upravnog odbora AICA Srbija, skrnavljenje spomenika u Beogradu dobija svoj puni kontekst kada se uporedi sa sličnim incidentima u Zagrebu.
„Nedavno vandalizovanje spomenika u Beogradu svoj pun kontekst dobija tek u poređenju sa istim činovima koji su se desili u Zagrebu tokom prošle godine – oni su ogledalske slike istog ideološkog poremećaja. Dok nepoznati počinioci na Kalemegdanu crtaju kukaste krstove na bistama narodnih heroja, njihove kolege po spreju u zagrebačkoj Adžijinoj ulici ili Sesvetama rade to isto, na spomenicima palim borcima NOB-a i Prvom zagrebačkom partizanskom odredu. Razlika je samo u pratećoj mentalnoj gimnastici“, ukazuje Vuković.
Prema njegovim rečima, „u ideološkoj konstrukciji beogradskih sprej-aktivista i onih koji ih podržavaju na društvenim mrežama, antifašizam je najgori oblik ustaštva, jer ‘Tito je bio Hrvat’, ‘partizani su masakrirali Srbe u Blajburgu i posle’, a ‘antifašisti danas love srpsku decu u Hrvatskoj’.
“Sa druge strane ogledala, u Zagrebu, mantra je sledeća: ‘NOB je bio velikosrpski projekt pod crvenom zastavom’, a ‘antifašisti su danas Srbi i Jugosloveni koji mrze hrvatsku državu’. Koristeći nacističke simbole da bi se svetili onima koji su te simbole proterali, i jedni i drugi u stvari veličaju poredak koji je pripadnike njihove sopstvene nacije istrebljivao“, zaključuje Stevan Vuković.
Istoričar iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger smatra da kod nas generalno postoji opadanje različitih moralnih vrednosti u društvu i priznavanja zasluga.
„Upravo u okviru tog konteksta vidim talas skrnavljenja spomenika, kao i u okviru nekažnjavanja raznih kriminalnih i prekršajnih radnji koje postoje u gradu, pa tako vidimo sve više kriminala, ne samo krupnog nego i sitnog“, kaže Lajbenšperger.
Prema njegovim rečima, povećan je i obim džeparenja, pa se u okviru toga pojavljuju i delinkventi koji ispisuju poruke na nečemu na čemu ne bi trebalo da se tako nešto ispisuje.
„Međutim, to nisu samo delinkventske poruke nego i poruke koje imaju određeni politički kontekst. To može imati veze i sa narativom koji vlast dosta često poteže – da žrtve u Jasenovcu prikaže onda kada ima potrebu da se one iskoriste i da se predstavi kako su oni bili žrtve, a kako su neki drugi narodi učestvovali u tome i kako ti narodi to negiraju. Ali nemaju ti narodni heroji čak ni neke veze sa tim, jer su oni kroz svoju borbu i politiku radili na sprečavanju genocida. U svakom slučaju, to govori o jednom opštem lošem stanju u društvu. Pitanje je da li su oni povezani ili se radi o odvojenim incidentima koji su se potrefili u ovom trenutku“, ističe Lajbenšperger.
Na pitanje zašto režimski bot-nalozi plasiraju priču o tome da su za skrnavljenje spomenika odgovorni „blokaderi“, sagovornik Danasa odgovara:
„Studenti i ljudi koje oni zovu blokaderima do sada nisu iskazivali nikakav ideološki stav u suštini i ne vidim razlog zašto bi to sada učinili i na takav način. Tako da je to verovatno pokušaj dezavuisanja druge strane od strane vlasti“, zaključuje Nenad Lajbenšperger.
Istoričarka Ljubinka Škodrić smatra da bi se u kontekstu aktuelnih društvenih okolnosti ova serija incidenata mogla tumačiti i kao očigledno skretanje pažnje.
„Sve ovo bi moglo da se tumači i kao neka vrsta spina, posebno ako se uzme u obzir da su to sve različiti spomenici koji su vandalizovani i različite su osobe kojima su u njihovu čast spomenici podignuti. I Dimitrije Tucović i Gavrilo Princip i Borislav Pekić i biste narodnim herojima spadaju u ličnosti koje su imale različita politička opredeljenja, različite sudbine i mogu se tumačiti u različitim kontekstima. Svaki čin vandalizovanja spomenika jeste uvredljiv, a ovo je generalno uvredljivo jer se iz tog akta ne vidi nikakva ciljana poruka na osnovu koje bi se protumačilo zašto je to učinjeno – da li iz nacionalizma ili iz nekih drugih razloga“, ističe Škodrić.
„Sama činjenica da se u jednom glavnom gradu pojavi toliki broj unakaženih spomenika podstiče vas na jednu vrstu nezadovoljstva“, zaključuje Ljubinka Škodrić.
„Najnoviji vandalski čin skrnavljenja spomen-groblja narodnih heroja na Kalemegdanu slika je i prilika stanja u kojem se nalazi srpsko društvo. Nadirući fašizam sve jače i bezobzirnije pokazuje svoje strašno lice“, kaže za Danas Zlatoje Martinov, predsednik Saveza antifašista Srbije.
Prema njegovim rečima, „vandalizovanje spomenika narodnih heroja koji su se borili protiv fašizma i koji su nam doneli slobodu pokazuje da se Srbija nije u potpunosti oslobodila oblika nacionalizma iz devedesetih, koji su se graničili sa ogoljenim fašizmom.
„To što fašizam polako osvaja i zemlje sa mnogo većom demokratskom tradicijom od Srbije nikako ne sme da znači alibi za vlasti u Srbiji da se mire sa tom istinom.
Savez antifašista Srbije upozorava kako režim, kao najodgovornijeg, tako i našu najširu javnost, da ukoliko se zlu fašizma ne stane na put, ono će nastaviti da divlja, sa posledicama koje će, pogotovo u kontekstu burnih svetskih zbivanja, i za nas u Srbiji biti nesagledive.
Pozivamo stoga vlast da u što kraćem roku reaguje, otkrije i po zakonu kazni ove vandale“, poručuje Zlatoje Martinov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
