Slobodanu Joviću dodeljena nagrada „Meša Selimović“

Odluku o tome saopštio je juče Veliki žiri književnih kritičara za knjigu godine.

Slobodan Jović je ocenio da nagrada ide u „svetlu, dobru i osunčanu“ stranu njegovog života.

„Drago mi je što, primajući nagradu ‘Meša Selimović’, pokazujem u pravcu Majevice koja i Mešin i moj zavičaj“, rekao je Jović, ocenivši da je Meša Selimović, kao borac Majevičkog partizanskog odreda, „krstario zasigurno“ njegovim zavičajem.

„Pobeda u oružanoj borbi donela mu je nesreću, a pobeda nad sobom smirenje i smisao kojim nas i danas utopljavaju njegova dela“, ocenio je Jović.

Umjetnost su, kako je rekao, „zrnca peska koja sipamo u moćnu mašineriju ovoga sveta što se zasigurno ustremio ka propasti“.

Knjiga „Bza pošta“ Slobodana Jovića dobila je 23 glasa, a drugo mesto podelila su dva dela – „Vrste ljudi“ Dragana Markovića i „Martin Udio“ Sanje Savić Milosavljević sa 15 glasova. Treće mesto pripalo je knjizi „Srećna voda“ Nenada Šaponje sa 12 glasova.

Jović je rođen 1984. godine u Tuzli, a živi u selu Tobut na Majevici, po zanimanju je učitelj, a bavi se i poljoprivredom.

Objavio je osam pesničkih knjiga – „Riječ o čovječenju“ (2009), „Prostor molitve“ (2010), „Privid lebdenja“ (2012), „Podneblje“ (2018), „Strah od savršenstva“ (2018), „Isusov trn“, (2021), „U kostreti“ (2023) i „Brza pošta“ (2024).

U glasanju je učestvovalo 45 književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Nagrada je utemeljena 26. aprila 1988. godine na dan rođenja Meše Selimovića, a osnovali su je tadašnje Poslovno udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije i Večernje novosti uz saglasnost porodice, naveli su organizatori.

Među ranijim dobitnicima ove nagrade su Milorad Pavić, Slobodan Selenić, Svetlana Velmar-Janković, Ivan V. Lalić i Dobrica Ćosić.