U Normativnoj gramatici, koju je izdala Matica srpska, a za kojom odavno postoji potreba, opisan je i normiran gramatički sistem u skladu sa aktuelnim stanjem u srpskom književnom jeziku. Autori ukazuju na mnoge jezičke pojave koje nisu normativno prihvatljive, dajući uz njih preporuke onih oblika koje bi trebalo upotrebljavati. Tako se na primer komentariše česta upotreba predloga ‘za’ u konstrukciji sa infinitivom (za očekivati je), upotreba akuzativa uz neke prelazne glagole (pao fiziku), ili ličnog oblika glagola ‘trebati’ (trebala, trebao), a daje se i „dobro odmerena ocena“ o aktuelnim pojavama veštački stvorenih socijalnih imeničkih femininativa (tipa psihološkinja).

Od velike gramatike srpskohrvatskog jezika Mihaila Stevanovića, koja je i opisna i normativna, prošlo je pola veka. U međuvremenu su se pojavila manja dela značajna za normativnu lingvistiku: „Tvorba reči“ Ivana Klajna, „Sintaksa savremenog srpskog jezika, prosta rečenica“ grupe autora, a u redakciji Milke Ivić, „Fonologija srpskog jezika“ Dragoljuba Petrovića i Snežane Gudurić, „Leksikologija srpskog jezika“ Rajne Dragićević. Taj niz dopunjuje „Normativna gramatika srpskog jezika“ Pipera i Klajna, koja predstavlja celovitu gramatiku našeg jezika sa naglašenim normativnim pristupom.