Najbolji film na Berlinalu podseća na zbivanja u Beogradu: Turski autori osvojili Zlatnog i Srebrnog medveda

Dva filma turskih autora – „Žuta pisma“ Ilkera Čataka i „Spasenje/Kurtuluš“ Emina Alpera – osvojila su dva najvažnija festivalska priznanja, Zlatnog medveda za najbolji film te Srebrnog medveda, veliko priznanje žirija.

Zlatnog medveda za najbolji film 76. Berlinala osvojila je drama „Žuta pisma“ nemačko-turskog reditelja Ilkera Čataka.

„Žuta pisma“ bave se bračnim parom umetnika – dramatičarem i glumicom – koji imaju uspešne karijere.

No njihov se profesionalni put zakomplikuje kada javno podrže demonstrante protiv turskih vlasti.

Glumica dobije otkaz, piscu prestanu da izvode komade, iz Ankare moraju da se presele u Istanbul, gde žive u stanu majke/svekrve, a suprug preživljava taksirajući.

Definitivni lom dogodi se kada supruzi ponude ulogu u hit-seriji komercijalne televizije, bliske vlasti – ali pod uslovom da skine sa društvenih mreža kritičke objave i na neko vreme zaveže jezik.

Reditelj Ilker Čatak – koji je nemački Turčin druge generacije – film nije mogao da snima u Turskoj, pa Ankaru i Istanbul u filmu „glume“ Berlin i Hamburg, što jednoj naoko lokalnoj priči daje univerzalniju crtu.

Nakon filma u Berlinu razgovarao sam s nekoliko beogradskih kolega koji su mi rekli da ih ono što se zbiva u „Žutim pismima“ zastrašujuće podseća na Beograd danas.

Dobitnik Srebrnog medveda, „Spasenje“, zbiva se u nekoj fikcionalnoj prednjoazijskoj zemlji koja jezikom i kulturom podseća na Tursku.

Film prati uzajamnu omrazu dveju etničkih grupa koje se glože oko istog komada plodne doline.

Omraza se pretvara u pravo etničko čišćenje kada u prvi plan iskoči arivistički, ambiciozni verski poglavar, ujedno ratni huškač.

Alperov film stilom podseća na špageti-vestern, a po dinamici zbivanja ostavlja utisak da je inspirisan ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Treću najvažniju nagradu – nagradu žirija – dobio je britanski reditelj Lens Hamer za film „Queen at Sea“.

Reč je o filmu koji je tokom trajanja festivala imao najbolju ocenu kritike i slovio za favorita.

Za taj su film glumci Tom Kortni i Ana Kalder Maršal dobili i nagrade za najbolje sporedne uloge.

„Queen at Sea“ je drama koja se bavi demencijom. Zanimljivo je da je reditelju Hameru to prvi film nakon 18 godina pauze i ukupno treći u karijeri.

Srebrnog medveda za najbolju režiju dobio je britanski filmaš Grant Gi za biografski film o slavnom džez muzičaru Bilu Evansu, „Everybody Digs Bill Evans“.

Nagradu za najbolju glavnu ulogu dobila je Nemica Sandra Hiler za naslovnu ulogu u filmu „Rose“ Austrijanca Markusa Šlajncera.

U tom filmu Hiler glumi ženu koja se, preobučena u muškarca, pojavi u jednom pruskom selu i izjavi da je ratni veteran i naslednik lokalnog imanja.

Nagradu za najbolji scenario osvojila je kvebečka Kanađanka Ženevjev Dulu de Sel za film „Nina Rosa“.

Reč je o filmu koji je većim delom sniman u Bugarskoj.

Film prati kanadskog galeristu bugarskog porekla kojeg akvizicija njegove galerije odvodi u bivšu domovinu od koje je godinama uporno bežao.

Od svih odluka žirija, ova je možda najveće iznenađenje, jer je „Nina Rosa“ film pun opštih mesta, balkanističkih stereotipa i ne baš uverljivih karaktera.

Nagradu kritičara FIPRESCI dobio je film „Samsum, noć zvezda“ reditelja iz Čada Mahamata Saleha Haruna.

Možda jedino veće iznenađenje večeri dodele nagrada jeste činjenica da je žiri preskočio singapurski film „Svi smo mi stranci“ reditelja Entonija Čena.

Ta topla hronika više likova koje povezuje isti restoran brze hrane kotirala je dobro i kod publike i kod kritike, no žiri kojim je predsedavao Vim Venders preskočio ju je u raspodeli priznanja, piše Jutarnji list.