Ko je Nenad Jezdić: Glumac između Milutina, rakije i “očinskog razumevanja” za studente

Nije poznato kada je tačno snimak nastao, ali je ubrzo izazvao lavinu reakcija i podelio javnost – između onih koji Jezdićev gest vide kao znak distance i onih koji ga tumače kao jasnu poruku.

Nenad Jezdić, višestruko nagrađivani glumac, o studentskim protestima govorio je ranije ove godine za portal 24sedambl.com, u tonu koji bi se mogao opisati kao “očinski”:

„Te naše studentske proteste i ove studentske proteste na kraju krajeva, posmatram kao prostor gde nova generacija treba da uđe u fazu očovečenja… Ne razumem određene zahteve koji nisu etičke prirode već zadiru u sferu politike i parlamentarnih odluka… Ne podržavati studente u očinskom smislu značilo bi da ne podržavam svoju decu koja su studenti, ali u isto vreme brinem i želim da smo svi pošteđeni svake manipulacije.“

Bio je, dakle, uz njih — ali na bezbednoj distanci.

Samo godinu dana ranije, povodom ekoloških protesta protiv eksploatacije litijuma, bio je određeniji. Za agenciju Beta tada je izjavio:

„Ništa lepše i ništa veće od naroda složnog i ujedinjenog… Pozvao sam svakog građanina Srbije da stane pod svoju šljivu, kako bi se predupredile crne slutnje o budućnosti naše zemlje.“

U Zvezdara teatru Jezdić već gotovo četiri godine igra monodramu „Knjiga o Milutinu“, prema romanu Dankа Popovića, predstavu koja se gotovo uvek rasproda. U publikaciji pozorišta objasnio je svoj odnos prema liku:
„Milutin je idealan Srbin. On je zamišljeni, imaginarni ideal koji nosimo u sebi – sa čašću, poštenjem, emotivnošću i empatijom prema žrtvama i apsurdu rata.“

Predstavu je trebalo da izvede i u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, ali mu je prošle godine ulazak na Kosovo zabranjen. „Najblaže rečeno, tužno. Ovo nedelo je suštinska slabost i nemoć, a samo izgleda silno – prema jednom pozorištu“, izjavio je tada.

Nenad Jezdić rođen je 12. jula 1972. godine u Valjevu. Živi između Beograda i rodne Zabrdice, gde ima imanje i voćnjak. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića.

Oženjen je i ima četvoro dece.

Tokom svoje karijere dobio je mnoga priznanja, uključujući nagradu za najboljeg glumca na Danima Zorana Radmilovića za ulogu Bore šnajdera, Godišnju nagradu JDP i Kolektivnu nagradu JDP 2023, nagradu „Raša Plaović“ za ulogu Bore šnajdera, Sterijinu nagradu, nagradu „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju i nagradu „Ardalion“.

Osim po glumi, poznat je i po svojoj rakiji – od voća koje sam uzgaja. Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2012. godine osvojio je tri zlatne medalje za kvalitet.