Foto privatna arhiva Odbio sam poziv da se u petak uključim u emisiju Kulturni dnevnik RTS-a, povodom nagrade filmu „Mačji krik“ na festivalu u Sofiji, jer ne mogu da učestvujem u besprizornom kreiranju privida stvarnosti da je sve normalno u Srbiji, što radi Javni servis, dok u svojim informativnim programima iz sekunde u sekund plasira najpogubnije laži režima, dajući mu podršku za nasilje i represije nad studentima i građanima koji protestuju – izjavio je za Danas filmski reditelj Vladimir Paskaljević.
RTS je, kako je naveo, najjača alatka i glavni saučesnik zločinačkog režima, i svaka saradnja u ovom trenutku bilo učešće u obmani i genocidu vlasti.
– Zato apelujem na moralne ljude u svim profesijama da odbijaju učešće u svim emisijama RTS-a. Neka im programi ostanu bez sagovornika u svim oblastima. Možda će to konačno da pokrene većinu zaposlenih u ovoj kući da odbiju poslušnost kriminalnom režimu i istom takvom uredništvu informativnih emisija, i stanu na stranu istine, profesionalne i ljudske časti – poručio je iz Toronta, iz Kanade, gde živi i radi već 13 godina.
„Zašto sam otišao u Kanadu? Kao i hiljade drugih, pobegao sam od partokratije, birokratije, nepotizma, agresije, primitivizma – i još više od apatije, koja je postala deo mentaliteta, ne samo sistema. Sa filmom iza sebe i ponekom nagradom, spakovao sam se u svojim kasnim tridesetim i otišao u zemlju hladnoće i uzdržanih ljudi. Mislio sam da je u Srbiji toliko loše da se nikad ništa neće promeniti“, zapisao je Vlada Paskaljević ovih dana u jednom tekstu namenjenom našem listu.
A onda su se potpuno iznenada, neočekivano čak i u našim najoptimističnijim maštanjima, dogodili studenti i njihova pobuna.
„Jedan prizor mi se najviše urezao sa ovih protesta: idu kolone studenata kroz sela, a starica ih čeka na putu sa smotuljkom, liči da je neka užina, recimo, jedino što može da izdvoji. Starica širi ruke, studentkinja joj prilazi i grli je uzbuđena, obe u suzama. Vide se prvi i poslednji put u životu. Rastaju se, ali od tog trenutka zauvek ostaju spojene. A meni se čini kao da gledam slike iz neke zemlje koja je u stvari ta moja zemlja u kojoj želim da živim, ali u kojoj kao da nikad nisam živeo, ili nisam upoznao tu njenu stranu, ili je ta strana bila negde prigušena, skrivena, zatrpana, kao pod nadstrešnicom. To je ta zemlja koja jeste moja zemlja, iako ne razmišljam o povratku“, zapisao je u svom autorskom tekstu.
Nagradu koju je „Mačji krik“ osvojio na upravo završenom 29. festivalu u Sofiji, rediteljka Sanja Živković, Vlada Paskaljević koji je sa svojim bratom Petrom producent filma, posvetili su studentima.
Doprinos ovom trenutku, o čemu je Danas već pisao, Paskaljević je dao osnivanjem svoje Fejsbuk grupe „Srbija – Toronto i Kanada (s omladine strane)“, koja je vrlo brzo okupila našu dijasporu širom Kanade na proteste kojima daje podršku studentskoj i građanskoj pobuni.
– Neki ljudi me pitaju zašto organizujemo ove proteste, i šta mene više briga za Srbiju kad sam otišao. Sedam puta smo se okupili do sada, nekad i na minus dvadeset, prešli kilometre po poledici da bismo na po pola sata odali počast žrtvama u Novom Sadu i pridružili se studentskim zahtevima. Ovo što se sad dešava moramo da podržimo i da je minus pedeset. Stoga idem da se nađem sa svojom subkategorijom ljudi, osmi put ove zime – izjavio je za Danas.
Vladimir Paskaljević je rođen 1974, diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, za kratki studentski film “Delfini su sisari”, pored brojnih nagrada dobio je i priznanje međunarodnog udruženja kritičara FIPRESCI u Montrealu 1997.
Njegov igrani film „Đavolja varoš”, za koji potpisuje i scenario i montažu, prikazan je na festivalima u Montrealu, Karlovim Varima, Roterdamu, Palm Springsu…, a TV drama „Sestre“ koju je režirao, dobila je tri glavne glumačke nagrade na Glumačkim susretima u Nišu 2011.
Montirao je igrani film “Kako je Hari postao drvo”, prvu srpsko-irsku produkciju u kojoj jednu od glavnih uloga igra danas planetarna zvezda Kilijan Marfi, s kojim je njegov otac, legendarni reditelj Goran Paskaljević 2001. bio u trci za Zlatnog lava na festivalu u Veneciji.
Sarađivao je sa ocem i na nagrađivanom filmu „Optimisti” za koji je napisao scenario po svojoj istoimenoj knjizi priča (posle premijere na festivalu u Torontu osvojio je brojna priznanja), napisao je roman „BDSM“, dramu „Preterano nasledstvo“ koja je izvođena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Vladimir Paskaljević je magistrirao filmsku produkciju na Jork (York) univerzitetu u Torontu, njegov master rad “Absence Is Present” proglašen je najboljim studentskim filmom u Kanadi, a danas predaje filmsku umetnost na univerzitetima Jork, Toronto Film School, Wilfrid Laurier i Lakehead u Torontu. Sa suprugom Đin Đin Džain ima ćerku Ai Ping.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
