Nešto tamo, nešto vamo

Film u srpsko-američko-nemačkoj koprodukciji „Tamo i ovde“, reditelja i scenariste Darka Lungulova, nakon prvog dela snimanog u Njujorku, od sutra „kreće“ na lokacijma u Beogradu, najavila je ekipa filma juče na konferenciji za novinare u Skupštini grada koja je podržala ovaj projekat.
Depresivnom Njujorčaninu, koga igra Dejvid Tornton, mladić iz Srbije (Branislav Trifunović) plaća put do Beograda da se tamo oženi njegovom devojkom i tako joj pomogne da dobije papire i dođe kod svog momka. U Beogradu, Njujorčanin je smešten kod mladićeve majke (Mirjana Karanović) i između njih se razvija emotivna veza. Mladić ne može da pošalje ostatak dogovorenog novca i priča počinje da se komlikuje…
Beograd, u kome će snimati tri nedelje, na Dorćolu i na aerodromu, rekao je juče Lungulov, trudiće se da prikažu očima stranca. Film je, dodao je on, topla ljudska priča o tome šta neko, ko dolazi odande, nalazi ovde, nešto što mi možda i ne vidimo, i o mladim ljudima odavde koji pokušavaju da nađu nešto tamo. Jezgro priče, duša i srce filma je u Beogradu, istakao je Lungulov.
Osim što je poznat po filmovima „Civil Action“ sa Travoltom i „John Q“ sa Dejnzelom Vošingtonom, Dejvid Tornton je i suprug pop-rok ikone osamdaesetih Sindi Loper. Ona takođe glumi u filmu (njegovu bivšu devojku), a inspirisana scenarijem napisala je i nekoliko pesama za „Tamo i ovde“. Do Torntona je scenario stigao preko Džima Starka, saradnika Džima Džarmuša, i ispostavilo se, rekao je Tornton, da je Stark bio u pravu. Film je dobar, rekao je on, istakavši da je zahvalan da radi na njemu i da je deo njegove ekipe. Tornton je pomenuo i da se film radi za veoma mali budžet, ali po trejleru nastalom iz dosadašnjeg snimanja, dodao je, vidi da su ga dobro uradili. Pred njegov dolazak ovde, a uoči nedavnog protesta koji se izrodio u rušenje i pljačku, upozorili su ga da proveri šta se dešava. Ipak, on je došao, jer se, kako je rekao, ne bavi se politikom, a i film nije politički, već topao i ljudski, sa lepom i dirljivom pričom.
Napomenuvši da ima malo dobrih uloga za glumice njenih godina, a da ova to jeste, kao i da je ona sama verovala da je to neko idealno mesto za život upravo Njujork, Mirjana Karanović istakla je da ono što nas u životu čini srećnima nisu mesta sa razglednica i iz filmova, već ljudi. U pitanju je, nastavio je Branislav Trifunović, ljubav između dva grada, pa i sličnost između njih. To je dobra beogradska priča u kojoj se o Beogradu govori na divan način, čak lokalpatriotski, a glavni lik se zaljubljuje u taj i takav Beograd. Jelena Mrđa, u ulozi devojke Ivane, smatra da je ovo prilika da pokažemo i samima sebi da smo normalni i da to može biti naše oružje, a ne kamenice. Ipak, u filmu postoji i „druga polovina Srbije“, kako je rekao Goran Radaković, koji će tu polovinu pokazati u ulozi Ivaninog brata, taksiste. Opet, naspram njega je Feđa Stojanović u ulozi komšije Toše.
Direktor fotografije u filmu je nemački snimatelj Matias Šoning, kostimograf je Zora Mojsilović, Mirko Ilić uradio je logo i grafički dizajn, a autor muzike je Dejan Pejović. Prema rečima producenta Đorđija Lekovića, glumci nisu uzeli honorare iz ionako malog budžeta filma, a dobiće ih, možda, tek ako film bude zaradio neki novac. Što se premijere tiče ona se planira za jesen, a svetska bi mogla da bude na festivalu u Solunu, jer je na tom festivalu pre dve i po godine Lungulov dobio nagradu za scenario. Da već vlada interesovanje za film, dodao je Leković, govore i ponude tri kuće za njegovu svetsku distribuciju.