NBS je danas u isto vreme objavila i sadržaj pisma svog upravnika Lasla Blaškovića, kojim je u ponedeljak obavestio direktora izdavačke kuće Politika novine i Magazini Miru Glišić Simić da ne postoji pravni osnov za njen usmeni zahtev od 21. februara 2019. da NBS sa svoje Digitalne biblioteke ukloni digitalizovanu kolekciju predratne Politike“. Krajem prošle nedelje NBS je preko sajta obavestila korisnike da na zahtev Politike povlače digitalizovane predratne brojeve najstarijeg dnevnika u Srbiji i ovom delu Evrope. Danasu je tada u NBS nezvanično rečeno da je to urađeno po Blaškovićevom nalogu i da se početkom nedelje, kad se o bude vratio sa službenog puta, očekuje njegov sastanak sa direktorom Politike.

Obrazlažući stav Pravne službe NBS da ne postoji pravni osnov za ispunjenje Politikinih zahteva, Blašković u pismu, između ostalog, navodi i da je Zakonom o autorskim i srodnim pravima propisani rok od 70 godina za autorsko prava na kolektivnim delima prošao i da su se „stekli uslovi da se digitalne kopije Politike bez ograničenja nađu u slobodnom pristupu“.

„Digitalizovanjem brojeva lista Politika od 1904. do 1941, NBS postupala je u skladu sa zakonom ostvarujući opšti interes i ispunjavajući zadatke koji su joj kao nacionalnoj i depozitnoj biblioteci povereni Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti, a to je: prijem, obrada, zaštita, predstavljanje i davanje na korišćenje svake publikacije u štampanoj, elektronskoj i drugoj formi, koja se dostavlja na osnovu zakona kojim se uređuje obavezni primerak. Stavljanjem digitalnih kopija Politike u slobodan pristup, NBS nije ostvarila nikakav ekonomski interes“, ističe Blašković u pismu upravi Politike.

On ukazuje i da je „u vremenu vrtoglavog porasta potrebe najšire korisničke publike za pristup informacijama u elektronskom formatu, kao i trendu digitalizacije informacija izvorno nastalih u papirnom obliku, vitalna uloga biblioteke da čini napore da svim zainteresovanim građanima omogući da pristupaju građi na način koji je za njih pristupačan i jednostavan, vodeći računa o tome da ova građa pripada javnom domenu“.

„Zahtev da Biblioteka ukine uslugu skeniranja i fotokopiranja članaka iz lista Politika za svoje korisnike, kao i da sa svoje digitalne biblioteke uklonimo obaveštenje da je digitalna Politika uklonjena na Vaš zahtev, smatramo grubim mešanjem u unutrašnja pitanja NBS, koja nadilaze okvire Vaših ingerencija. S tim u vezi, obaveštavamo Vas da, nakon što smo privremeno uklonili predmetni sadržaj do trenutka jasnog utvrđivanja pravnog okvira u kome se odvija naš dijalog, NBS je odlučila da digitalizovanu Politiku od 1904. do 1941. vrati na svoju javnu adresu“, obavestio je Laslo Blašković direktora Politike Miru Glišić Simić.

Naš list ni posle pet dana iz uprave Politike nije dobio odgovore na pitanja zbog čega je od NBS traženo povlačenje digitalizovanih predratnih brojeva ovog lista i da li bi to povlačenje bilo trajno.

Pritisak, bojkot, prekršaj

Upravnik NBS upozorio je upravu Politike da uskraćivanje dostavljanja obaveznog primerka publikacija kao mera kojoj je ova kuća pribegla kako bi izvršila pritisak da se predratna Politika ukloni iz javnog domena, „ne može biti izraz bojkota NBS“. Pozivajući se na Zakon o obaveznom primerku publikacija, Blašković podseća Politiku da je „dužna da NBS, kao nadležnoj depozitnoj biblioteci, dostavlja obavezni primerak najkasnije sedam dana po završenom štampanju, odnosno izradi ili uvozu, a pre stavljanje publikacije u promet“, kao i da „izbegavanje ove zakonske obaveze predstavlja prekršaj“.

Povezani tekstovi