Photo: Milan Maricic/ATANa čelo Beogradskog Internacionalnog Teatarskog Festivala (Bitef), možda jedinog koji je u svim ovim decenijama koje su nam „pojeli skakavci“ uspeo da sačuva ugled i beskompromisnost svoje misije zacrtane još od osnivanja – da pored predstavljanja novih pozorišnih tendencija svojim angažmanom bude i snažan korektiv naših i svetskih društvenih i političkih prilika, pre dva dana došao je reditelj Nikita Milivojević.
Na sednici Skupštine grada Beograda imenovan je za novog umetničkog direktora i selektora, posle povlačenja Ivana Medenice koji je u proteklih sedam godina s velikim uspehom vodio Bitef, vraćajući njegovu važnost na svetsku pozorišnu scenu, ali i gurajući „prst u oko“ vlasti, kako temama Bitefa koje je zadavao (autoritarni režimi, neoliberalizam, radnička prava, ekološka katastrofa…), tako i svojom javnom podrškom pokretu Ne davimo Beograd.
Dakle, nastavljajući njegovu misiju koju su uspostavili Mira Trailović i Jovan Ćirilov.
I ništa se, regularno, ne bi moglo zameriti gradskoj vlasti što je viziju vođenja Bitefa sada dala Nikiti Milivojeviću, Medenici je u decembru prošle godine istekao drugi mandat, ali je alarmantno što se ovo imenovanje novog umetničkog direktora i selektora dešava samo nepunih sedam meseci pre početka ovogodišnjeg festivala, iako je za njegovu pripremu i organizaciju potrebno najmanje godinu dana.
Naravno, alarmantno je i to što na ova upozorenja Medenice (još od avgusta prošle godine), nije reagovala gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić, i što ga nije udostojila ni jednog zvaničnog razgovora o tome da se ovogodišnji Bitef zbog proceduralnog kašnjenja ne dovede u opasnost.
Deo pozorišne javnosti pozdravio je izbor Nikite Milivojevića, reditelja sa zavidnom karijerom i ovde i u inostranstvu, ali postoji i onaj drugi, koji se u kuloarima upravo ovih dana priseća njegovog bek graunda, i smatra da on za festival kakav je Bitef nije baš „pravi čovek, na pravom mestu“.
Na „dušu“ mu se stavlja što je u Narodno pozorište u Beogradu, u stalni angažman, primljen 1993, u vreme kada je upravnik bio režimski čovek Aleksandar Berček, i kada su ovu kuću napustili Vida Ognjenović, Predrag Ejdus, Svetlana Bojković, Predrag Manojlović, Petar Božović, Milan Štrljić…
Kako kažu zli jezici, Milivojević je tih godina u javnosti nastupao kao buntovnik i kao neko ko je jako uznemiren zbog onoga što se dašava, ali nikada eksplicitno nije govorio protiv vlasti i njene tragične politike, nije viđen na građanskim protestima 90-tih godina, nije potpisivao građanske peticije poput nekih svojih kolega i drugih umetnika.
Dobru saradnju nastavio je kasnije i sa Željkom Simićem, takođe visoko pozicioniranim funkcionerom Slobodana Miloševića, koji je na čelo nacionalnog teatra došao 1999, a u to vreme je bio i ministar za kulturu.
Za verovati je, dakle, smatraju oni, da će se Milivojević vešto snaći i sa ovom vlašću, i da pri tom neće narušiti svoj imidž buntovnika.
Nikita Milivojević je rođen 1961. u Inđiji (njegova porodica vodi poreklo iz Dalmacije), redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2000. godine veći deo karijere i života vezan mu je za Grčku. Režirao je blizu pedeset predstava, bio je angažovan i u Turskoj, na Kipru, u Engleskoj, SAD, Švedskoj, Italiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji…
Dobitnik je nekih od naših najprestižnijih priznanja, kao što su Sterijine nagrade, nagrada „Bojan Stupica“, „Politikina“ nagrada za najbolju režiju na 31. Bitefu, nagrada festivala Grad teatar Budva…, a njegove predstave „Ivanov“ i „Zločin i kazna“ u teatru Amore, 2001. i 2003. proglašene su pozorišnim događajima u Atini.
Inicijator je i direktor Internacionalnog Šekspir festivala u Čortanovcima, a pre toga od 2005. do 2009. bi je direktor Bitef teatra.
Bio je oženjen glumicom Danijelom Ugrenović, s kojom ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
