Prema njenim rečima, u ovom delu programa u fokusu će nanovo biti otvorena tema čuvenog Dobrovićevog objekta, budući da za njega još nema rešenja.

„Nikako se ne donosi konačna odluka šta će biti s tim objektom. Ono što je jasno jeste da je Generalštab pod zaštitom koja nije skinuta, da ne postoji problem da se promeni namena tog objekta, ali i da bi on trebalo da zadrži u potpunosti svoju pojavnost. U razgovoru sa našim kolegama, istoričarima umetnosti, na okruglom stolu koji organizujemo, još jednom ćemo skrenuti pažnju na to šta se dešava i šta bi trebalo da se dogodi sa Generalštabom”, kaže Jovović Prodanović. U Kulturnom centru Beograda će se održati ceo program posvećen ovom arhitekti počev od izložbe „Originalno o Nikoli Dobroviću” čiji je koncept uradila LJiljana Blagojević u saradnji sa Nemanjom Zimonjićem i Milicom Lopičić.

„To je bio proces u kojem su učestvovali studenti master studija arhitekture koji su se bavili proučavanjem dva objekta Nikole Dobrovića – Vile Vesna na Lopudu i njegove neizgrađene kuće za odmor. Izložba je analiza tih objekata”, najavljuje Danica Jovović Prodanović. Ona dodaje da će u ambijentu izložbe biti organizovan seminar koji će se baviti pozicijom Dobrovića u okviru srednjoevropske arhitekture, a biće organizovano i predavanje profesora Kadijevića o Dobroviću.
„Druga dva važna programska bloka su posvećena internacionalnim i višegodišnjim projektima koje pravimo u saradnji sa nizom međunarodnih organizacija, njih oko 25 iz 18 evropskih zemalja. Jedan projekat je Future Architecture Platform a drugi je Shared Cities”, skreće pažnju Jovović Prodanović.
„Prvi projekat je posvećen sagledavanju budućnosti arhitekture iz perspektive generacije koja će tu arhitekturu graditi. To je generacija mlađih profesionalaca koji su već ostvarili neka dostignuća. Koncept rada te platforme se sastoji u tome da sve organizacije koje učestvuju, od malih do velikih, poput Maksi muzeja iz Rima, predstave nešto iz svog godišnjeg programa što je deo Future Architecture Platform. Pošto smo mi beogradska nedelja arhitekture, tema konferencije je uvek Beograd, a ove godine će to biti njegova predgrađa i rubne opštine koje su u izvesnom smislu uvek problematične, ne samo za nas, nego i za sve velike gradove. Ove opštine uvek imaju podeljenu funkciju – ili su ruralne opštine ili polururalne, industrijske zone ili napuštene industrijske zone”, ukazuje naša sagovornica.

„Naziv konferencije je Predgrađa Beograda – Zamisli budućnost i na njoj će učestvovati arhitekte mlađih generacija od kojih su troje iz naše zemlje a ostali su iz Grčke, Engleske, Italije, Nemačke, Poljske. Takođe će nam se predstaviti i organizacije koje su uključene u platformu kao recimo Trijenale iz Lisabona, Maksi muzej iz Rima, Muzej za arhitekturu i dizajn iz Slovenije, što je vrlo značajno zato što su platforme ovakvog tipa dobre za umrežavanje institucija i za razvoj buduće međusobne saradnje i van ovih projekata. U tom smislu smo već napravili prvi korak tako da ćemo u okviru BINE u Italijanskom institutu za kulturu imati izložbu Maksi muzeja iz Rima koja se zove ‘Male utopije’ i koja predstavlja savremenu italijansku arhitektonsku scenu”, precizira Jovović Prodanović. Ona ističe i predstavljanje projekta kojim je inspirisan ovogodišnji slogan BINA – „Dvorišta ideja”.
„To je projekat Gradovi deljenja – Učimo da delimo, posvećen gradu i lokalnim sredinama, koji predstavlja kreativni podsticaj u pronalaženju rešenja u lokalnim sredinama u cilju unapređenja javnih prostora ali isto tako i deljenja znanja i resursa. Kroz ovaj projekat, mi profesionalci smo na usluzi za pomoć lokalnim organizacijama koje imaju ideju da poboljšaju svoj prostor. Ove godine je ostvarena saradnja s organizacijom Čuvari parka za unapređenje prostora na platou u Mileševskoj ulici na Vračaru. U sklopu ovog programa učestvovaće gosti iz partnerskih organizacija koji će prezentovati šta oni rade u svojim gradovima – u Budimpešti, Berlinu, Katovicama, Bratislavi i na koji način deljenjem svojih iskustava mogu da doprinesu ovom projektu. Ovogodišnji slogan Bine – Dvorišta ideja se naslanja na projekat Deljenja gradova i zbog toga što je dvorište prostor u kojem se razmenjuju ideje, u kome se sedi, druži, gde su ljudi u interakciji i slobodno komuniciraju. Mislili smo da je i ovaj prostor koji projektujemo kroz festival, prostor za razne ideje”, zaključuje Danica Jovović Prodanović.

 

Postoji, ali se ne vidi

U Resavskoj 40 biće organizovana izložba „Školjka Muzeja: Tri konkursa za izradu Muzeja grada Beograda” kao pokušaj lobiranja da se konačno uđe u realizaciju projekta Muzeja koji postoji 115 godina i još uvek nema stalan smeštaj. „Dogovorili smo se da kroz tri dosadašnja realizovana konkursa pokušamo da lobiramo da se ovaj poslednji realizuje i da se uđe u izradu projekta”, kaže Danica Jovović Prodanović. Prema njenim rečima, prvi konkurs za zgradu Muzeja je bio 1954, zatim 1976. i 2016. godine. „Na izložbi će se videti geneza slučaja i rešenja da je u vreme kad su realizovana ta dva konkursa lokacija bila Rajićeva ulica gde je sad izgrađen novi tržno-poslovni centar. U tim konkursima su učestvovali brojni i odlični arhitekti. Ovom izložbom ćemo pokušati da i kroz virtuelnu šetnju predstavimo kolekcije Muzeja – šta je to što u njemu postoji, a što se ne vidi”, napomenula je naša sagovornica.

Darku Marušiću u čast’]

Danica Jovović Prodanović je ukazala da je pred samo otvaranje BINA preminuo profesor Darko Marušić, koji je bio jedan od njenih osnivača. „Nama je bila čast da sa njim sarađujemo. Svima nam je bio profesor, a kasnije smo bili u prilici da sarađujemo. S obzirom na to da je profesor Marušić čovek koji je pre svega voleo arhitekturu i da je arhitektura bila ceo njegov život, ova BINA je, na neki način, njemu u čast”, kazala je sagovornica Danasa.