„Otapanje vladara“ Ivana Salatića ’: Film koji potkopava ustaljene istorijske narative

“Za naše prostore je atipično da film ide u prošlost dalje od Drugog svetskog rata, a da je modernistički, da ima savremeni pristup. Uglavnom su to bili državni filmovi, s ciljem da uspostave neki mit ili ga učvrste, da budu nacionalno opredeljeni. Za ovaj film od starta je bila ideja da bude suprotnost tome, neka vrsta podrivanja te slike”, izjavio je Salatić 23. novembra na festivalskoj konferenciji za novinare.

Prema sinopsisu, slobodna planinska područja Crne Gore okružena su osmanskim snagama, izolovana od zapada, puna konzervativizma, patrijarhalnih običaja i sujeverja. Morlak, pesnik i episkop, inspirisan ličnošću Petra II Petrovića Njegoša, predvodi svoje pleme u otporu osvajaču.

Kada teško oboli šalju ga u Italiju u potrazi za izlečenjem. Stiže u jednu kuću u Napulju, koji se veoma razlikuje od njegove domovine.

Dok Morlak razmišlja o životu i smrti, njegov odani sluga Đuko nosi se sa nostalgijom i strahom od gubitka gospodara u tuđini.

“Istorijske činjenice su bile samo polazna tačka, od koje je trebalo da se grana narativ i neka poetika koja će da podrije ustaljenu sliku ili mit, da ode dalje, da otvori i oslobodi imaginaciju. To je ono što mene zanima, a kako će se ko odrediti prema tome, jeste individualno pitanje”, istakao je Salatić.

Kako je dodao, u naslovu je sve sadržano, u njemu postoji nešto malo i komično, malo i tragično, čini mi se i nadrealno.

Izbor Marka Pogačara za lik vladara i pesnika obrazložio je idejom da “Morlaka igra neko ko zna šta je poezija”, a ne da neko glumi poetičnost.

“Ne radim s glumcima koji grade uloge, nego tražim osobu koja otelotvoruje te stvari svojim bićem. Čitao sam Markovu poeziju i gledao na Jutjubu način na koji on priča. Kod mene to ide organski. Važno mi je da u kontaktu uspostavim dobru razmenu i razumevanje. Još ako ta osoba fizikalno može da se kreće u kadru onako kako to zamišljam, to mi je dovoljno. Dalje se sve razvija dok se radi film”, rekao je Salatić.

Pogačar je izjavio da mu do sada nije padalo napamet da se bavi glumom, ali da ga je osvojio scenario.

“Intuitivan pristup je bio da ne gradim lik, nego da pronađem temelj šta ustvari znači graditi lik, odrediti se prema tome da budete neka vrsta rekvizita u Ivanovom filmu i pokušate razumeti šta on želi, približiti se njegovom ideal-tipu tog lika”, kazao je Pogačar.

Istakao je da su mu “najzanimljiviji bili momenat paralaktičnog pogleda na mit i cela ideja dekonstrukcije mita”.

“Znamo da to nije Njegoš, ali moramo poći od toga da velikom delom i jeste. Znamo šta to znači u Crnoj Gori i Srbiji, na Balkanu. Iz toga se gradi neki arhetip. Taj mit je i danas živ. Mi živimo posledice tog mita. One su nam napravile i još uvek nam prave puno problema. Ipak, u filmu je ‘napad’ na mit ostvaren pre svega lirskim sredstvima. Ta suptilna metoda subvertiranja nacionalnog mita per se, lirskim sredstvima, bila mi je najzanimljivija i u tom registru sam razmišljao o liku”, izjavio je Pogačar.

Na pitanje SEEculta.rog – ako se ukloni ili otopi mit, na čemu ćemo zasnivati identitet, Salatić je odgovorio da je ovaj film “refleksija na tu temu”.

“Mislim da svaka zdrava i savremena država mora kritički da posmatra svoje istorijske slike. Moramo da shvatimo da, čak i ako hoćete da taj mit ostane, mi ga moramo razumeti iz različitih perspektiva. U tom smislu, to je bitno i zdravo. Bitno je da ljudi shvate način na koji se stvara mit. Da osvestite i sebe i priče iz kojih potičete. To nije nužno ukidanje identiteta. Naprotiv, to je usložnjavanje i rad na tome”, rekao je Salatić.

Pogačar se nadovezao ocenom da je ovakav stav “poziv na otapanje koje nam treba”, te citirao Kafku da je “književnost sekira za zaleđeno more u nama”.

“Mislim da je ovaj film na neki način jedna takva sekira. Krajnje je vreme da počnemo otapati onaj tip identiteta koji su građeni, što implicitno što eksplicitno, u nekoj vrsti krvi i tla, na ideologiji grobova, na ideologiji identiteta kao isključive tvorbe, koja je uvek građena naspram nečeg drugog, najčešće susedskog identiteta. Tu spadaju i toksični patrijarhat i naši klasični etno nacionalistički narativi”, rekao je Pogačar.

Producentkinja Jelena Angelovski istakla je da je ovaj koprodukcioni projekat Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Francuske i Italije, podržan ne samo u regionu za koji “veruje da je oduvek bio i da će biti zajednički kulturni prostor”, nego i na stranim fondovima i Eurimažu jer je „prepoznata tema i ideja filma“.

“Živimo u vremenu beskrajnog ponavljanja patrijarhalnih paradigmi o očevima nacije i koliko oni mogu da budu, ne nužno loši, ali opasni. To je prepoznato i na evropskom nivou gde smo se obratili za finansiranje”, kazala je ona.
“Naravno da treba da poznajemo svoju istoriju i njene aktere, ali vreme je i da ih kritički promišljamo. Koliko god oni sijaju najsjajnijim bojama, kao jedan Njegoš, postoje i ne tako svetli primeri. Dok god živimo pod njihovim pritiskom, ne možemo da razvijemo svoj autentični identitet. Mislim da je to razlog zašto je ovaj film značajan ne samo za nas nego i za neke druge kulturne prostore”, rekla je producentkinja.

Film je sniman u nekoliko etapa, počev od 2022. godine, u Crnoj Gori i u Italiji, uključujući ekskluzivne lokacije kao što je kraljevska palata u Napulju.

Za poseban vizuelni kvalitet zaslužan je direktor fotografije Ivan Marković.

Reditelj je objasnio da mu je “primarno bilo kako da se osvoji slika koja će dati dignitet filmu”.
“Izgled ljudi, kostima, lokacija stvara osećaj da smo u 19. veku, ali u filmu se to ne vidi konkretno. Putujemo iz Crne Gore koja deluje nekako srednjevekovno u grad u Italiji koji je u tom času moderan, kosmopolitski, ali izgleda i jako antički. Dakle, putujemo kroz jedan istorijski imaginarijum, tako da slika odlazi u fantaziju. Vizuelnost je došla kao derivat svega toga”, rekao je Salatić.

Svetska premijera bila ja na festivalu u Roterdamu, gde ga je prvi put u celini i na velikom ekranu video glavni glumac.

“Neobičan je to osećaj. Ipak, navikao sam na javne nastupe pa mi to nije predstavljalo toliki problem. Zapravo sam se fokusirao na film. Vrlo brzo su mi susret sa svojom slikom i razmišljanje o korekciji te slike pali u drugi plan. Ovaj film ima jaki kod, uvuče vas i vodi do kraja kao neka vizuelna poema, tako da i svoju sliku brzo zaboravite, ona se uklopi u celi spektar filma”, rekao je Pogačar.

Na Festivalu u Herceg Novom Salatić je dobio Zlatnu mimozu za režiju.

Inače, za svoj debitantski film “Ti imaš noć” osvojio je Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” na FAF-u 2018. godine.
“Otapanje vladara” se upravo prikazuje u bioskopima u Crnoj Gori, a biće u distribuciji i u Srbiji početkom naredne godine, piše SEEcult.org.