foto: Album Covers Vreme je godišnjih lista i svođenja računa, tako da su pred vama najbolji domaći albumi 2025. godine koje su smislili i sačinili alternativni muzičari, a sve po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova.
Ovo je top-lista deset manje ili više poznatih alternativnih izvođača koji su ove godine bili veoma dobri do odlični, a čije ste albume možda iz ovog ili onog razloga propustili. Evo prilike da to nadoknadite.
Tekstove o svim ovim albumim ste mogli da pročitate tokom godine na stranama City Magazine-a, koje ćemo za potrebe ovog teksta cititrati.
Od 10. do 4. mesta nisam rangirao — sve ide abecednim redom, a ti albumi su mi podjednako dragi.
Ali izdvojio sam 3. mesto, 2. mesto i prvo mesto — odnosno bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju.
Pa da počnemo, a ako vas mrzi da čitate, evo sve to isto, ali u video formatu:
Najbolji domaći albumi 2025. godine:
Od 10. do 4. mesta, abecednim redom poređani su:
„Momci i devojka iz Niša od 2017. pa do danas izbacuju biser za biserom, a dosadašnja kruna njihove psihodelične pop karijere biće album “Odiseja u nemiru” koji izlazi za Pop Depresiju. Za one koji se sad po prvi put sudaraju sa njihovim radom (sram vas bilo), Bohemija je bend koji tretira pop pesmu kao jednu raskošnu umetničku celinu, koja pored klasične pop postave sa gitarama i vokalima, dodaje orkestracije i razne zvučne začine, zaboravljene u 60-im i 70-im godinama prošlog veka.
Iza blesavog dad joke naslova „Odiseja u nemiru“, Bohemija je još jednom isplela svet u kojem radost i tuga jašu zajedno u zalazak sunca, poput jina i janga bez kojeg nijedna duša nije potpuna. Nemir iz naslova svakako menja, a vi se promenite i nek vam Bohemija postane omiljeni domaći bend.“
„Buč Kesidi bilo šta da urade, od dela publike naleteće na osporavanje, negodovanje i komentare kako je ono pre bilo bolje. To se očekuje, tako je bilo i sa nekim primerima pre njih, a tako će biti i sa onima koji će doći nekad posle.
Pozitivna stvar je što deluje da su momci to na vreme shvatili i onda su rešili da na miru i bez opterećenja stvaraju i prave album onakvim kako žele da zvuči.
Možda je čak i lakše bilo u ovom trenutku eksperimentisati, glumiti ludilo, i napraviti album “koji niko ne razume”. Time bi se lako izvukli pod pritiskom. Momci su se ipak odlučili za hrabriji potez, a to je da se napravi nova kolekcija pop pesama koje bi neko želeo da voli, sluša, kači na društvene mreže i šalje simpatijama. “
“Niz reku” je njihov prvi, dugosvirajući album, sa osam pesama, nastalim na osnovama muzike koja se ovde i nije toliko primila, poput college i indie roka, kao i post ili midwestern emo zvuka.
Na albumu “Niz reku” preovlađuju melodije koje se probijaju iza distorzija, u najboljoj tradiciji Amerike osamdesetih. Možda se momci nisu referisali na Dinosaur Jr, Sonic Youth ili The Replacements, ali će fanovi baš ovih bendova pronaći u Gazorima tragove onoga što vole i cene u muzici. I muzički i tekstualno, bend zvuči kao grupica momaka koja je ukrala kombi od roditelja i odvezla se na road trip života, posećujući sve, od visina planina do dubina mora.
“Niz reku” je optimistična ploča koja stiže sa prolećem. Led se topi, priroda se bud, Gazorpazorp pobeđuju rokenrolom. Kako već momci kažu, strm je put, ali bol je trenutna i duša nosi večni sjaj.“
„Žega” je novi album Igora Božanića – talentovanog tipa koji svojim zvukom, stihovima i pojavom uvodi sevdah u neke druge, mračnije vode. Mračne pod jarkim suncem koje ostavlja opekotine.
Pored imena albuma, izdanje prati i žanr osmišljen od strane izdavača (bravo Lonče!) nazvan sevdah noir. Ako uronite u ovih 10 pesama, ime ovog žanra će vam biti više nego jasno.
Dok se ritam u ovim pesmama uglavnom šunja kao u kakvim špijunskim trilerima, stihovi o tužnim zaljubljenim muškarcima i ženama koji gotovo uvek ostaju bez happy enda, ne bi ni mogli u nekom drugom svetu ili žanru postojati.
Ako već postoji onaj više puta rabljen citat Ficdžeralda da je u najmračnijim delovima duše uvek 3 sata ujutru, onda na ovim našim prostorima oduvek vlada onaj period u kom peče sunce i gotovo da nema vazduha, dok se čeka da produva kakav vetar – ili da dođe onaj ili ona koji to ipak na kraju neće učiniti. Igor Božanić je napravio saundtrek za baš takvo vreme.“
„Sveto mesto je kultni horor klasik Đorđa Kadijevića, a svojim novim uratkom Noksi sugeriše da od ovog albuma želi upravo taj status.
Između Intra i Outra su melanholični, dumerski zvuci koji ozidavaju pesme unutar kojih se kreće momak kome su već davali nadimak i titulu vojvode, na prošlogodišnjem remek-delu Mmm Fuj supergrupe Fujčinela bojs (čiji je Novak i deo).
Ipak, najjači je kad iznenadi, i ode u brisan prostor izvan samog žanra, u kojem se ističe koliko njegova životna filozofija i pogledi na svet, toliko i naslušanost raznih muzičkih stilova. Tu su Svetilište, melodična pesma, gde se naziru post pank i pop uticaji ispod slojeva mraka kao i Romantične boje koja stiže kao sa kraja filma Fight Club, u kojoj se dvoje zaljubljenih drže za ruke dok kroz prozor ide odjavna špica sveta.“
Sv. Pseta – I da nađem izlaz, ne bih ti ga pokazao
Album, kako muzički, tako i vizuelno – jer svaku pesmu prati i spot upakovan u muzički film – zove se “I da nađem izlaz, ne bih ti ga pokazao” i to je rečenica koju mogu i želim da koristim u svakodnevnom razgovoru i raznim situacijama. Ali, pre svega je odraz raspoloženja netrpeljivosti života u zajednici i okruženju kojim svakako niste zadovoljni. To raspoloženje svako od nas može da prepozna, s intimne ili društvene strane – kako god želite da pogledate na to – svakako je zastupljeno već mesecima, da ne kažemo godinama unazad.
Najbolje kod ovog albuma i video rada je što je na neki način interaktivan, jer vas poziva da lično učestvujete u njegovom tumačenju i razumevanju. Svojim imenima pesama, muzičkim i vizuelnim rešenjima, daje vam temu na kojoj vi možete da uzjašete i pretvorite sve u neku potpuno svoju misiju i ideju – i suprotno imenu albuma – pronađete izlaz.
Tymock – Gledamo kroz prozor kako gore kuće
Ova trojka stvara zvučnu zavesu od tihih dronova i post-roka koji plete više atmosferu nego muziku, iznad koje se pojavljuju stihovi. I to kao “poezija” stihovi, ne pevanje, ne rokenrol. Mada, neki od ovih izrecitovanih stihova su više rokenrol nego mnogo toga otpevanog, odvikano i zaurlano.
Tymock uzima poeziju i ističe je preko zvučne panorame i landscape-a koji više radi za same reči, nego što od nas traži da se upustimo u muzičke svetove. Stihovi i stil Tymocka podsećaju na Goribor, ali za razliku od ST-ovih, su više observacija onoga što se dešava oko njih, dok je borski pesnik više voleo da nam saopšti sve iz unutrašnjeg sveta pre nego što isti izvrne na posteljicu.
Naslovima i referencama dokazuju da se ne zezaju kad u raznim materijalima nazivaju sebe post-emo bendom, jer se tim istim „rečnikom“ služe i mnogi američki post hardcore i emo bendovi, naravno, sa drugačijom muzičkom pozadinom. Emo je i prisutan u kritikama modernog čoveka koji se kreće kroz moderno vreme, nedovoljno spreman da se uhvati u koštac sa problemima i promenama dok mu život prolazi pored.
#3. KOIKOI – O sreći u snovima
„Beskompromisno su uleteli u drugi album, ulazeći u nove svetove i novi način pripovedanja. Od hitova „u glavu“ kojima su se predstavili još ranije, preko efektnijih spotova Ponovo stran i Ti imaš mir, jasno su najavili da sada gledamo indie rock bend koji se bez blama može porediti sa zapadnim velikanima.
„O sreći u snovima“ je veliki korak napred album koji potvrđuje želju da se postane Bend, sa velikim B. Lepo je biti ekipica iz kraja koja pravi muziku za svojih 50 drugara, tad si možda i najsrećniji. Ali dođe trenutak da kreneš dalje, da probaš nešto novo, nešto šire, a da ostaneš svoj.
„O sreći u snovima“ je veliki korak napred album koji potvrđuje želju da se postane Bend, sa velikim B. Lepo je biti ekipica iz kraja koja pravi muziku za svojih 50 drugara, tad si možda i najsrećniji. Ali dođe trenutak da kreneš dalje, da probaš nešto novo, nešto šire, a da ostaneš svoj.
Ako postoji jedna pesma koja najbolje predstavlja pop-dušu ovog benda, spremnu za još hiljadu, dve ili 10 novih fanova, koja bi bez problema punila veće sale u Beogradu, ali i nosila jasan stejtment i emociju, to je svakako „Plivam“.
„Plivam, ne vidim dno / ako me nađeš, ne pitaj što“ stih koji bi svako od nas mogao da upiše u leksikon pod pitanjem: „Kakva ti je bila 2025. godina?“
Apsolutna nesigurnost u sutra, kao i u danas, ali nemogućnost i nespremnost da odustanemo i da nas ta ista dubina proguta. Iako, da se ne lažemo, postaje sve dublje i opasnije.
Jymenik na svom novom albumu Zidovi kaže kako je u „u ovom paklu našla raj“. Pod naletima nove ili uzbudljive ljubavi, u većini pesama i tekstova naginje ka tome, tako da i vi kao slušalac možete da kažete – good for her. Ali ne, ovo nije album nekakvih patetičnih, ljigavih pesmičica zaljubljene devojčice.
Kroz pola sata muzike, koja se kreće u više različitih pravaca, Jymenik uspeva da svojim specifičnim vokalom, lelujavim i naduvanim matricama, sporim minimalističkim bitovima s jedne strane, ali i brzim elektronskim, razlomljenim udarcima u stilu drum’n’bass-a i 2-stepa, pokrene pravo izmiksano ludilo koje uvek ima autorski pečat po kom znamo da smo na Jymenik žurci.
Negde na pola puta između modernosti već pomenute FKA Twigs, ali i one vrste mračnog popa koji teži ka mejnstrimu, a koji je sa uspehom ove godine Senidah plasirala na svom novom albumu, kao i svega onog što možemo da čujemo na pesmama drugarskih joj umetnika (i saradnika) sa Zicer etikete – sve to Ivana uspeva da spakuje.
#1. Consecration – Video sam kako umireš
Da je 2025. godina muzika, zvučala bi kao ovaj album. Besan i setan, melanholičan ali i uporan. Consi se kreću po obodima raznih žanrova, igrajući se sa stilovima, akustikom, elektronikom, ali i instrumentima koje možda do skoro nismo mogli ni da zamislimo u ovakvom bendu.
Bend je najbolji kad je raspištoljen i kad shvata da mu vreme ne može ništa, pa stvara lagano, u preko deset minuta, samo za sebe.
Ta iskrenost u zvuku i tekstu osvaja i produbljuje vezu između slušaoca i muzike.
Jedno je sigurno, niko na ovim prostorima ne kapira muziku kao takvu, i njenu apsolunu moć i širinu, kao što to radi grupa Consecration.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
