Ozi Ozborn (1948-2025) – Princ tame sa dečačkim osmehom

Njegova smrt dolazi skoro pa neposredno nakon oproštajnog koncerta koji je u Birmingemu održao sa svojim saborcima iz benda Black Sabbath, kao i brojnim gostima.

Oproštaj dostojan legende

To je bio njegov oproštaj od nastupanja jer, nakon 20 godina borbe sa Alchajmerovom bolešću i teške operacije koja mu nije previše pomogla, Ozi prosto nije mogao dalje.

Međutim, svi koji su čuli kako je tada otpevao pesmu „Mama, I’m Coming Home“ znali su da je ovo verovatno i oproštaj od ovog sveta i da je onaj pravi kraj blizu.

U spektaklu koji je trajao devet sati viđeni su brojni legendarni muzičari da odaju počast svom idolu, čoveku koji ih je inspirisao i bez koga njihove karijere verovatno ne bi išle istim tokom.

Ili, kako je to jednostavno rekao Džejms Hetfild pre nastupa: „Da nije bilo njih, ne bi bilo ni Metalike“.

Da, bend Black Sabbath nije postojao samo zahvaljujući Oziju Ozbornu, ali njegov glas je, prvo odatle, a potom iz sa brojnih solo albuma, okupirao brojne zvučnike klinaca koji su tek otkrivali „tvrđu“ muziku.

Nastup u Beogradu

I zato kada je trebalo da Black Sabbath svira na leto 2012. godine u Beogradu, bio sam jedan od prvih koji je kupio kartu, znajući da se ovakva prilika ne propušta.

Nažalost, zbog bolesti gitariste Tomija Ajomija, tvorca prepoznatljivog zvuka ovog benda, ceo događaj je umalo otkazan, ali na sreću, to je na kraju preraslo u nešto pod nazivom „Ozzie & Friends“ u okviru festivala Belgrade Calling.

Ozi Ozborn jeste došao u Beograd i nastupio pred prepunim Ušćem, pevajući neke od najvećih hitova, uz pomoć Sleša iz ovih dana u Srbiji ponovo aktuelnog benda Guns N’ Roses, ali i svog velikog prijatelja Zeka Vajlda.

Istina, Ozi je tada bio mlađi, iako ne mlad, a energija sa bine bila je zarazna i odmah se videlo da taj čovek živi za muziku, zbog muzike i zbog fanova.

Njegov osmeh dok nas je polivao kofama sa vodom nikad neću da zaboravim, ali ni svest o tome da sam u isto vreme na istom mestu sa jednom takvom legendom.

I zato je njegova smrt još jedan pokazatelj da svoje muzičke idole treba da vidite dok imate priliku, da se kasnije ne biste kajali.

Kontroverza i humanitarni rad

Kao i mnoge čuvene likove metal muzike, Ozija je pratila kontroverza i nisu baš svi bili fanovi tvrdog zvuka, mračnih tema i imidža „Princa tame“.

Čuveni događaj je kada je Ozi Ozborn greškom odgrizao glavu pravom slepom mišu kojeg je neko od fanova bacio na binu, misleći da je u pitanju gumeni.

A sve je kulminiralo hapšenjem zbog pokušaja ubistva svoje žene Šeron. Oni su se kasnije razišli, ali je ona ipak bila uz njega pred kraj života, kao velika podrška, naročito u organizovanju koncerta.

Njih dvoje su par decenija nakon toga, usred korone 2020. godine, donirali novac Opštoj bolnici u Pančevu, koja je zahvaljujući tome dobila nova kolica i druga sredstva.

Treba istaći i da je oproštajni koncert „Back to the Begining“ u humanitarne svrhe skupio oko 140 miliona funti, što i nije loš način da se ode, ako mene pitate.

Vladimir Janković Džet – Nove generacije neće imati Ozija Ozborna

Vladimir Janković Džet u izjavi za Danas kaže da je mnoge pogodila vest da je Ozi otišao ali da je to bilo i na neki način izvesno, jer je na oproštajnom koncertu bio na izmaku snage, a tada je i pola stadiona plakalo.

„Ozi je bio jedan lik koji je u početku bio osporavan, Black Sabbath uopšte, nije bio tako cenjen kao Led Zeppelin recimo, ili neki drugi bendovi. Smatrali su ih suviše jednostavnim i suviše direktnim u svom izrazu, međutim, kako je vreme prolazilo, on je postao gigant ne samo hard-roka, nego roka uopšte. Njihovi albumi su takvi a pre svega zahvaljujući Oziju Ozbornu koji ima specifičan vokal i specifičan način ponašanja i interpretacije, jednostavno on je bio pola njihovog nastupa, trećina je bio Toni Ajomi, a ovo ostalo su bila preostala dvojica.“

Dodaje da Ozi nije mnogo pazio na sebe i da je zato dolazilo do havarija na nastupima i u njegovom životu, što je rezultiralo odlaskom iz benda.

„Nije, kao i mnogi drugi, mnogo pazio na sebe i zbog toga je dolazilo do raznih havarija i na nastupima i u životu, što je rezultiralo njegovim odlaskom iz benda. On je imao posle prilično uspešnu solo karijeru, ne tako veliku kao sa bendom Black Sabbath, ali ipak zapaženu i na kraju se vratio u staro društvo i to je potrajalo evo do ovih dana.“

Kaže da on u početku nije bio ljubitelj Ozija Ozborna, dok nije shvatio šta i kako on to radi, kada je promenio mišljenje, tako da je danas prilično ožalošćen, kao duboki poštovalac njegovog rada u prethodnim decenijama.

„Nove generacije neće imati Ozija Ozborna i ne samo njega, nego i druge neke zvezde, jer niko više nema vremena za tu vrstu pevača, za tu vrstu zvezda, danas su u upotrebi zvezde koje traju petnaest dana, mesec dana, tri meseca i gotovo, a ovako velike kao što su Ozi i neki drugi koji su tako otišli, to nećemo skoro imati.

Aleksandar Žikić – Odlazak čitave jedne epohe

Pisac, muzičar i muzički kritičar Aleksandar Žikić za Danas je izjavio da sa ljudima kao što je Ozi Ozborn odlazi jedna čitava epoha, unikatni pogled na svet koji nikada ranije nije postojao.

„Možda su njegov život i karijera mogli da deluju kao neprekidni rijaliti šou, posebno što je imao konkretnih iskustava u tom smislu, ali trag koji je ostavio u stvarnom svetu sadrži mnogo toga dobrog, uzbudljivog i, na razne načine, uznebesno zabavnog.

To je, do samog kraja, bio njegov put i njegov način. Ozijeva verzija „My Way“, koju bi mogao da opravda kao retko ko, bila bi, u tom smislu, smeštena tačno na sredini između Frenka Sinatre i Sida Višasa.“

Oproštaj kolega iz benda

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Far Out Magazine (@faroutmagazine)

Od Ozija su se oprostili i originalni članovi benda Black Sabbath, sa kojima je i nastupio u Birmingemu na oproštajnom koncertu.

Gitarista Toni Ajomi napisao je: „Prosto ne mogu da verujem! Moj dragi prijatelj Ozi preminuo je samo par nedelja nakon našeg koncerta na Vila Parku. To su tako srceparajuće vesti da ne mogu da pronađem reči, zaista neće postojati još jedan poput njega. Gizer, Bil i ja izgubili smo brata. U mislima sam sa Šeron i porodicom Ozborn. Počivaj u miru, Oz. Toni“.

Basista Gizer Batler napisao je: „Zbogom, dragi prijatelju, hvala ti na svim tim godinama, ludo smo se zabavljali. Četvorica klinaca iz Astona – ko bi rekao, a? Drago mi je što smo imali priliku da to učinimo zajedno poslednji put, ponovo u Astonu. Volim te“.

A bubnjar Bil Vord napisao je: „Gde ću te sada pronaći? U sećanjima, našim tihim zagrljajima, propuštenim telefonskim pozivima, ne, zauvek si u mom srcu. Najdublja saučešća Šeron i svim članovima porodice. Počivaj u miru. Iskreno saučešće svim fanovima. Nikad nije zbogom. Hvala ti zauvek. Bil Vord“.