Plakat nije puki posrednik nego događaj

Izložba posvećena njegovom stvaralaštvu otvara se večeras od 19 sati u Muzeju primenjene umetnosti i nosi naslov „Plakat događaj“ pa otuda i ona ispravka na početku teksta budući da Mićanović kroz prizmu filozofa tretira ovaj medij i smatra ga događajem po sebi. NJegovi radovi su fokusirani na istraživanje odnosa prostora i vremena u mediju plakata i neki od njih, koje će posetioci ove izložbe moći da vide, zaista prikazuju samostalne „događaje“.

„Izložba se sastoji iz četiri dela“, kaže Mićanović. „Prvi se zove ‘Sučeljavanje’ i predstavlja plakate koji su rađeni za iste sadržaje ali na različite načine i u različitim vremenskim intervalima. Na taj način se otvaraju jezičke novine i problemi, čime se govori da mi plakatom ne možemo reći jedan podatak ili poruku, nego je on uvijek otvoren za pregršt informacija i poruka“, objašnjava umetnik. On kaže da u ovom segmentu postavke dominiraju plakati za pozorišne predstave.

„Konkretno, radio sam za komad ‘LJubav DŽordža Vašingtona’ za Atelje 212 i za Tuzlansko narodno pozorište gde se koncept mijenja, odnosno plakati su rađeni na različite načine i to se veoma jasno uočava. Postoje takođe i plakati na kojima se menjaju samo izvesni detalji, ali na taj način dolazi i do transformacije njihovog značenja.“

Tri ostala dela postavke nose nazive „Od crteža do znaka“, zatim „Montaža“ i „Tijelo /Prostor“.

„Namjerno kažem Tijelo /Prostor jer je to i naziv grupe koja je djelovala krajem sedamdesetih godina 20. veka i kojoj sam i ja pripadao. Tada smo se, kao tek svršeni studenti, bavili istraživanjima u modernoj umetnosti. Mi smo preuzimali tu novu umetničku praksu i tako funkcionisali. Ja sad objedinjujem ta iskustva preko ‘Eksplozije mrlje’ i razvijam te koncepte.“ Upitan da li se slaže sa konstatacijom da plakat tretira kao konceptualnu umetnost naš sagovornik odgovara:

„Pa, ja sam ga izveo iz njegove osnovne funkcije. On prenosi od nekoga ka nekome i plakat zato postaje događaj. Ali, nije posrednik, nije protočni kanal“, naglašava Mićanović.

On je deo izložbe posvetio i plakatu u digitalnoj eri kako bi pokazao da ova forma sada traži nove medije, internet, društvene mreže.

„Plakat je više prestao da živi životom svakodnevnog pojavljivanja na ulici, u smislu štampanja, umnožavanja, lijepljenja po gradskim prostorima. Faktički, plakat danas postaje nešto mnogo šire“, konstatuje Mićanović.

On međutim smatra da je status ovog medija sada i takav da je on postao, najblaže rečeno, puki posrednik između korisnika i onoga ko želi nešto da poruči.

„Ali, ja pokušavam da ga izvučem iz toga i da otkrijem u njemu semiološki i strukturalno one vrijednosti koje su zatomnjavane i koje posmatrač jednostavno ne primećuje u prvom gledanju“ , zaključuje Zdravko Mićanović.

Građenje oduzimanjem

U sklopu izložbe publika će moći da učestvuje tako što će intervenisati na jednom Mićanovićevom projektu. U pitanju je nestandardni plakat koji je uradio pre 30 godina.

„Napravljen je od elemenata različitih bojenih površina koje su lijepljene apsolutno slobodno i svaka bi tako dobijala novu kompoziciju. Ja sada taj rad obnavljam na drugi način. Ne dodajem, nego omogućavam posjetiocima da oni oduzimanjem sa tog projekta, koji je izložen u dve tačke galerije, grade nove sadržaje“, objasnio je naš sagovornik.

Eksplozija mrlje

Kuriozitet izložbe su i tri Mićanovićeva istovetna plakata samo drugačijih naziva: „Eksplozija/mrlja“, „Mrlja/eksplozija“ i „Eksplozijaaa“ (1978-2016). Osnovu ovih radova čini plakat „Eksplozija/mrlja“ iz 1978. godine, tj. prikaz mrlje nastale prosipanjem boje na papir, koje je izvedeno na plakatu za alternativnu pozorišnu predstavu (tj. hepening) Grupe „Tijelo/Prostor“ „Predstava u dvorištu (Tuzla, 1978.). Tada realizovan plakat vremenom postaje „nulti plakat“ – referentan za neke buduće radove iz opusa Mićanovića, omeđenog idejom eksplozije, kao simbolom haosa, koji prethodi ideji „mrlje“, kao simbola umetničke konzistentnosti.

Biografija

Zdravko Mićanović (1952) rođen je u Loparama (BiH). Nakon završene Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu 1977, radio je kao grafički dizajner u štampariji „Grafičar“ u Tuzli, a od 1992. u agenciji „SM Saatchi&Saatchi/BSB“ u Beogradu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (na kome je magistrirao 1998 godine) radi kao profesor na predmetu plakat na modulu Grafički dizajn. Član je ULUPUBiH-a od 1982. godine, a od 1992. godine postaje član ULUPUDS-a. Radove je izlagao na 26 samostalnih i brojnim grupnim izložbama širom Evrope.