Ponovo Kilijan plus Petar Zuska i pas Šedi

Praški nacionalni balet, jedan od najstarijih u Evropi, ove godine prvi put učestvuje na Beogradskom festivalu igre. Oni su se sinoć sa tri koreografije predstavili publici na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Istoga dana na konferenciji u BDP, novinari su bili u prilici da se upoznaju sa članovima ove trupe. Balet postoji od kada i nacionalni teatar – od 1881, rekla je Aja Jung, predstavljajući goste Festivala, i ima zanimljiv repertoar. Umetnički direktor, koreograf i igrač, Petar Zuska neko je čija se karijera vezuje za različite destinacije – od Minhena, preko Kanade do Dizeldorfa, a produkcije Praškog baleta gostuju na scenama širom sveta. Ovdašnjoj publici Česi su se predstavili „Tlom pod nogama“, koreografijom Jiržija Kilijana, praškog đaka, čija smo dela bili u prilici da vidimo i u predstavi Holandskog nacionalnog teatra na otvaranju Festivala, kao i na ranijim BFI. U pitanju je jedan od starijih Kilijanovih radova, inspirisan Australijom i plesom Aboridžina. Potom je usledila Zuskina koreografija „Obale mora“ koja se trenutno izvodi i u Baljšom teatru i, na kraju, koreografija izraelskog umetnika Jicaka Galilija „Pred Nanim očima“, u kojoj učestvuje i jedan pas – crni labrador po imenu Šedi.
„Od kako znam za sebe ja sam igrač, od 1999. i koreograf, a od 2002. umetnički direktor jedne velike kompanije“, rekao je predstavljajući se Petar Zuska. Kompanija ima 57 igrača, a repertoar se sastoji od deset naslova – klasičnih i savremenih kojima su igrači podjednako vični. Na Zusku su uticaj, kako je rekao, izvršili svi koreografi sa kojima je radio – Pol Tejlor, Načo Duato, Jirži Kilijan, Ohad Naharin i drugi. Njegova koreografija „Obale mora“ zapravo je duet koji za ovu formu traje prilično dugo – 17 minuta, na muziku Jana Tirsena. Nastao je na poziv baleta Laterna Magica iz Praga, a inspirisan je ličnom Zuskinom pričom – raskidom sa devojkom nakon dugogodišnje veze. Ipak, ova je koreografija apstraktna, ističe Zuska, pokazuje vezu između muškarca i žene, ali i stolice i stola, i vrlo je svedena, čista. U Praškom nacionalnom baletu igra se kao deo predstave „Porodični album“, a pored Praga, izvode je i u Danskom kraljevskom baletu, u Barseloni…
Koreografija u kojoj se pojavljuje (Zuskin) pas Šedi je tužno, ali i smešno, nadasve apsurdno irganje ljudskih karaktera i situacija među ljudima. Jedna prati jednu staru ženu, čistačicu u nekom stanu, drugu Galili opisuje otprilike ovim rečima – čovek sedi i čita Plajboj, pas leži ispod njegovih nogu, čovek spaljuje sve i odlazi u svet, čovek nikad nije podnosio psa. Sve to, kaže Zuska, dato upravo tako, bizarno je, apstraktno, čak ludo, a na muziku Toma Vejtsa i Lionarda Bernštajna.