Parfum 2Ogist Erben (1882–1960) bio je francuski slikar, jedan od glavnih predstavnika geometrijskog apstrakcionizma. Poznat je po svojim kubističkim i apstraktnim slikama koje se sastoje od šarenih geometrijskih oblika.
Erben je bio suosnivač umetničkih grupa „Abstraction-Création“ i „Salon des Réalités Nouvelles“, koje su promovisale nefigurativnu apstraktnu umetnost.
Njegov stil se razvijao od impresionizma i postimpresionizma, preko fovizma i kubizma, do potpuno geometrijske apstrakcije. Nakon 1953. godine njegova desena strana tela bila je paralizovana ali je nastavio da slika levom rukom.
Erben se smatra pionirom modernizma i osnivačem apstrakcije u Francuskoj.
Oko 1900. godine počeo je da radi sa postimpresionističkim pejzažima, mrtvom prirodom i portretima.
Nekoliko godina kasnije izlagao je sa „fovistima“ u pariskim salonima modernizma.
Godine 1904. upoznao je nemačkog likovnog kritičara i vlasnika galerije Vilhelma Udea koji ga je upoznao sa Nemačkom – sa dalekosežnim posledicama: Erbenova dela se i danas izlažu i sakupljaju u Nemačkoj.
Godine 1908. naslikao je svoje prve protokubističke slike, što ga čini jednim od pronalazača ovog vizuelnog jezika.
Njegov kubizam je takođe živopisno šaren.
Potom se preselio se u atelje u čuvenom Bato-Lavoar na pariskom Monmartru, u neposrednoj blizini Žorža Braka, Kesa van Dongena i drugih članova „Pikasove bande“.
Erben je radio u raznim regionima Francuske, od belgijske do španske granice, kao i u Brižu u Belgiji, Hamburgu i na Korzici.
Svaka promena lokacije nudila je nove kreativne podsticaje, koji su donosili stilski pomak u njegovom vizuelnom jeziku.
Tek krajem 1920-ih, kada se konačno okrenuo apstraktnoj umetnosti, živeo je prvenstveno u Parizu.
Posle Prvog svetskog rata razvio je apstraktni, geometrijski rečnik za dekorativne drvene predmete.
Kao društveno angažovani umetnik i privremeni član Komunističke partije video je to kao „umetnost za svakoga“.
Kada se kasnije vratio figurativnom slikarstvu – kao i mnogi drugi evropski slikari 1920-ih – eksperimentisao je sa slikovnim rešenjima koja je kasnije ponovo transformisao u apstrakciju.
Od oko 1927. godine, definitivno se posvetio apstraktnom slikarstvu.
Prema Erbenovim rečima, ono ne samo da posebno precizno izražava umetnikovu ličnost, već je i najbolje prilagođeno proširivanju i oslobađanju svesti posmatrača.
Ova vrsta slikarstva tako preuzima moralnu odgovornost.
Da bi promovisao značaj apstraktne umetnosti, Erben je bio aktivan kao organizator izložbi i udruženja, tokom 1930-ih za „Apstrakciju-Stvaranje“, a tokom 1940-ih i 1950-ih za „Salon novih realija“.
Od 1942. godine pa nadalje, koristio je svoj „plastični alfabet“, lični skup pravila za čiste boje i geometrijske oblike, muzičke note i slova.
Njime je „spelovao“ koncepte u slikama, uvek ih menjajući i vodeći računa o njihovom emocionalno-perceptivnom kvalitetu.
Posle 1945. godine, Erben, kao obnovitelj francuske apstrakcije, služio je kao uzor mnogim mlađim umetnicima koji su radili sa betonom, kinetičkom umetnošću i pop artom; njegov rad je prikazan na brojnim izložbama.
Ostao je posvećen obnovi francuske apstrakcije do svoje smrti.
Izložbu njegovih dela koja se do 19. oktobra može videti u Lenebhovoj kući u Minhenu koncipirala je Suzan Beler.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
