Potiskuje se i kažnjava istinska kultura, za račun partijskog folklora

Javnost je saznala ko će dobiti novac od države za projekte iz oblasti umetničke igre, muzike, prevođenja srpskih dela u inostranstvu, Gradovi u fokusu, za kapitalna dela izdavačke delatnosti koja se objavljuju ćirilicom, sufinansiranje manifestacija i nagrada u književnosti, i za projekte u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa.

I kako se već očekivalo prema praksi iz prethodnih godina, savremena umetnost i kultura kažnjeni su i u 2025, samo još rigoroznije i otvorenije, ovog puta zbog podrške studentskim protestima.

Uostalom, podsećanja radi, i ministar kulture Nikola Selaković nedavno je obavestio javnost da su „studenti krivi zato što je smanjen iznos od 146 miliona dinara koji je bio planiran za književno stvaralaštvo i izdavačku delatnost, pa tako i za otkup knjiga“.

Naravno, nije odgovorio na pitanja zbog čega su studenti krivi, gde je preusmeren taj novac (možda na „ćacilend“?), i najvažnije, ko je uopšte doneo ovu odluku ako se sredstva za određene namene utvrđuju Zakonom o budžetu, I iznosi mogu da se menjaju samo donošenjem izmena tog zakona koji usvaja republička Skupština, a te izmene nisu bile na dnevnom redu Skupštine.

Prema rečima Gojka Božovića, pisca, urednika u izdavačkoj kući Arhipelag, poseban problem u našoj, inače teškoj situaciji u kulturi upravo su javni konkursi, koji su umesto mehanizma podrške postali instrument netransparentnosti i političke kontrole.

– Odluke kojima se na konkursima za podršku kulturi uglavnom potiskuje istinska kultura i favorizuje partijska kultura nisu nikakvi incidenti. To je sistematično potiskivanje savremene kulture i njenog kritičkog potencijala za račun režimske kulture i partijskog folklora – kaže Božović.

– Autoritarni režimi ne znaju šta da rade sa savremenom kulturom: ako je ne pokore, onda žele da je poraze. Ali je kultura „voćka čudnovata“. Srpska kultura neće pristati ni na milostinju, ni na ućutkivanje. Režim je prepoznao da je kulturna zajednica, praktično u celini, njegov neistomišljenik.

Otuda prema kulturi primenjuje ekonomske mere. To se odnosi ne samo na nezavisnu kulturnu scenu i privatne institucije kulture već i na neke državne kulturne institucije. Širom otvorenih očiju na stvarnost, srpska kultura će, prožeta vitalizmom i entuzijazmom, preživeti i ovu epizodu. Ali će, nadahnuta tim novim iskustvom, biti kritička platforma uz čiju će pomoć njeni čitaoci, gledaoci i slušaoci učestvovati u novom osmišljavanju svog društva i svog sveta – smatra Božović, koji je i jedan od osnivača pokreta ProGlas.

Prema odluci SNS konkursne komisije – Tamara Colić, Nemanja Naumoski i Zdravko Ranisavljević, i ministra Selakovića, Bemusu, najstarijem i najrepezentativnijem međunarodnomi festivalu klasične muzuke koji se ove godine održava 57. put, dodeljeno je samo 1.500.000 dinara

Ali, projekti Udruženja „Belezza Serba“, iza kojih stoje Ljubica Vraneš, SNS narodna poslanica i direktorke Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, njena ćerka i rođak, inkasirali oko 9.000.000 000 miliona dinara, ili 80 hiljada evra na ovom konkursu, kao i na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i konkursu za kulturu Novog Sada.

Flautista Ljubiša Jovanović, član Beogradske filharmonije i profesor na Fakultetu Muzičke umetnosti u Beogradu, kaže za Danas da su ovi rezultati više nego sramni, ali i očekivani, i da je bilo jasno da u događajima studentskih i građanskih protesta podršku države mogu da dobiju isključivo oni koji su povezani sa režimom.

– To se vrlo transparetno dokazuje upravo u oblasti muzike, ali i za ostale. Nisam dovoljno upoznat sa tim šta promoviše Udruženje „Belezza Serba“ i kakve projekte ima, niti me to zanima. Meni je žao što smo nekako prihvatili taj višegodišnji bedni budžet za kulturu koji počinje nulom, i potiskivanje savremene kuture sa javne scene, mislim da smo mogli više da se borimo protiv toga, iako je stalno bilo protesta i apela.

Taj šund i neprestani prostački rijaliti koji je plasiran svuda oko nas je jedino što nudi ova vlast, jer očigledno mrzi kulturu i neprestano pokušava da je svede na svoju banalnu promotivnu zabavu. Oni koji prihvataju da učestvuju u tome, naravno da će biti nagrađeni na sve načine – funkcjama, podrškom na konkursima – smatra Jovanović.

Za Jovanovića kao čoveka koji se bavi umetnošću, kako navodi, strahovito je porazno, recimo, i to što su Bitef festival, Sajam knjiga, Fest, na neki način „izbrisani“, i što je na delu i pokušaj njihovog „disciplinovanja“.

– Još nije objavljeno sa koliko će para iz budžeta biti podržane manifestacije koje su opipljiv simbol kulturnog Beograda i njegovog ugleda u svetu, a tek što posle brojnih odlaganja, bar kako je najavljeno, nisu započele. Tu je svakako i skandal sa Internacionalnim džez festivalom Nišvil, koji na ovom konkursu nije dobio ni jedan dinar, čime je režim direktno uskratio mogućnost da Niš u novembru bude kandidat na UNESKO-voj listi džez gradova, iako ima velike šanse za to. Ali, Niš je grad opozicije i treba ga na sve načine kazniti.

Izvesno je da kultura u Srbiji može da krene putem oporavka samo smenom režima, kada dođu ljudi ljudi koji razumeju da je kultura pečat jednog naroda, a ne njegov neprijatelj, kao što smatra ova vlast – ističe Jovanović. .

Za razliku od Vraneš i njene ćerke koje „prolaze“ na svim konkursima, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, kao što je već poznato, nije podržao Sterijino pozorje, Exit festival, Tvrđava teatar, Šekspir festival, kao i ni jedan od četiri projekta studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Filmski reditelj Miloš Pušić, docent na ovoj Akademiji, podseća da je ona više od pola veka mesto gde se na nastavi i van nje susreću misleći ljudi.

– Pored edukacije, to je suštinska vrednost ove institucije. Razmena mišljenja i zajednički doprinos da naš svet bude za trunku bolji, pravedniji i zdraviji. I ma koliko ovo apsurdno zvučalo u nekom normalnom društvu – Akademija je zbog svoje misije kažnjena. Ali, kod nas je to čekivano, pogotovu u ovoj godini studentskih i građanskih protesta.

Na svim raspisanim konkursima – gradskim i pokrajinskim – rezultat je isti. Presudni, ili preciznije jedini kriterijumi pri selekciji projekata, isključivo su bili politička podobnost i odsustvo bilo kakvog odnosa prema stvarnosti. Glasna podrška režimu donosi dodatne bodove. Jasno je da Akademija ne odgovara ovim kriterijumima. Njena obaveza je da neguje suprotne vrednosti – objašnjava Miloš Pušić.

U oblasti savremenog plesa, i ove godine je nagrađena Aja Jung, promoterka režima, direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta, kojoj za njen Festival igre stiže 7.000.000 miliona dinara. Ali, za najznačajniju organizaciju u oblasti savremenog plesa i reprezentativno udruženje, Stanicu – servis za savremeni ples, nema para.

Država ni sa jednim dinarom neće da podrži ni našu čuvenu Bitef dens kompaniju, koja je tokom petnaest godina postojanja osvojila preko trideset domaćih i međunarodnih nagrada, i ostvarila preko dvesta gostovanja u zemlji i svetu.

Da naša vlast savremenu kulturu i kulturne manifestacije želi da svede na folklorne zabave, pokazuje i činjenica da je brojnim folklornim udruženjima takođe podeljen novac – ukupno 24.000.000 od 42.000.000 dinara, kako i nekim SNS manifestacijama, i projektima potpuno anonimnih Nevladinih organizacija (GONGO trio).

Ali, komisija je procenila da za razilku od ovih SNS udruženja, od kojih je nekoliko osnovano samo dan pre raspisivanja konkursa, Udruženje kompozitora Srbije ne zaslužuje podršku ni za jedan projekat. Da neznanje i bahatost budu veći, o projektu Međunarodna tribina kompozitora, koja se odžava već 34 godine i ima evropski ugled, komisija je saopštila da je to manifestacija namenjena „uskom krugu publike i da nema širi domet“! Tako je uskratila sredstva i za nagrade „Stevan Mokranjac“, koja se dodeljuje od 1994. godine, i „Darko Kraljić“.

Ovim primerima treba dodati i to što su beogradska pozorišta, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, kao i ostale scene u Srbiji koje ne zastupaju „ćacilend“, već obavešteni da do kraja godine ne mogu da računaju na nove predstave i premijere.

Tu je i činjenica da gradski konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi u Beogradu drugu godinu zaredom – ne postoji, dok se za to vreme iz buddžeta obilato sliva u višemesečni SNS „vašar“ nazvan „Beogradski dani porodice“, za koji se uopšte ne zna koja mu je svrha i za koji ne postoji interesovanje građana.

Kako za Danas objašnjava Jovana Karaulić, docentkinja na FDU u Beogradu, filmska i pozorišna producentkinja, članica Laboratorije interaktivnih umetnosti FDU, članica mreže IETM (International network for contemporary performing arts), i rezultati ovogodišnjih konkursa Ministarstva kulture pokazuju ono što smo i ranije prepoznavali:

– Konkursne politike su se i prethodnih godina koristile za disciplinovanje kulturnog sektora. Novo je to što je ovaj put taj mehanizam primenjen potpuno ogoljeno, bez ikakvog pokušaja da se zadrži privid regularnosti.

Umesto podrške institucijama i festivalima koji decenijama grade profesionalne standarde i međunarodni ugled, sredstva se usmeravaju ka projektima i udruženjima bliskim vlasti. Na taj način stvara se parakultura – paralelni sistem u kojem javni novac održava lojalne strukture, dok se kritička i društveno relevantna umetnost potiskuje na margine ili potpuno poništava – kaže Karaulić.

– Ovo stanje nije posledica samo nekompetentnosti, već deo sistemskog urušavanja vrednosti u polju kulture i umetnosti, profesionalnih uslova rada i integriteta institucija. Kada festivali poput Bitefa, Festa, Sterijinog pozorja, Nišvila ostanu bez sredstava, jasno se ukazuje na potrebu za revanšizmom i poništavanjem višedecenijskih rezultata. Istovremeno, nova i često nepoznata udruženja dobijaju milionske iznose bez jasnih kriterijuma ili obrazloženja.

Kako navodi, dok su beogradska pozorišta obaveštena da do kraja godine nema sredstava za nove predstave, dotle je nezavisna scena potpuno prepuštena u najboljem slučaju (samo) preživljavanju.

– Sektor se time stavlja pred izbor: oni koji pristanu na tišinu i prilagođavanje, ili vrlo konkretne dogovore dobijaju sredstva i vidljivost, dok oni koji takav model rada odbiju – smeštaju se u grupu onih kojima je oduzeto pravo na rad. Konkursi, koji bi trebalo da budu mehanizam razvoja, postaju ogoljeni alat političke kontrole i sredstvo za stvaranje poslušne parakulture. Iako su i ranijih godina postojali pokušaji da se sektor kontroliše kroz finansije i kadrovske odluke, ovako otvoreno i radikalno uskraćivanje sredstava pokazuje da ovu valst granice ne zanimaju.

Ipak, rezilijentnost kulturnog sektora, izgrađena kroz solidarnost i istrajnost, sada postaje ključna – da bismo bili prisutni još snažnije, i na ulici i u institucijama, čuvajući prostor slobode za umetnost i zajednicu kojoj ona pripada – ističe Jovana Karaulić.

Prema rečima Borke Božović, istoričarke umetnosti i direktorke Galerije Haos, sve što ova vlast već godinama radi u svim sferama društva je katastrofalno, pa je i unižavanje savremene kulture postalo praksa, i sasvim očekivano.

– Vlast pokušava da satre i uništi sve što su umetnička i građanska sloboda, kritičko mišljenje, istina, nezavisni mediji, a sada nam skoro godinu dana pokazuje i kako na mladost i pamet svoje zemlje odgovara najsurovijim nasiljem, huliganstvom, lažima i toliko sramnim hapšenjima. Šta onda može da očekuje kultura?

Kulturni radnici, umetnici, nezavisna kulturna scena, umetnička udruženja, organizovali su do sada ne znam već koliko protesta ispred Ministarstva kuture, apelovali u javnosti, iznosili činjenice o manipulativnim konkursima i uskraćivanju podrške, ugožavanju egzistencije. Ali, nikakvih rezultata nije bilo, jer ova vlast beskrajno mrzi kulturu i umetnike, i doživljava ih isključivo kao neprijatelje čiji glas treba da uguši – smatra Božović.

– Ove godone gotovo cela kultura je sa studentima na protestima, glumci su podizali indekse, crvene rukavice i transparente na kraju predstava, pozorišta i mnoge kulturne ustanove bili su u štrajkovima na koje su pozivali studenti, tako da je sada pitanje šta još možemo da uradimo, i da li bi, recimo, generalni štrajk u kulturi doneo neki pomak.

Ono što je jedino izvesno, moramo da nastavimo sa protestima, koliko god je potrebno ljudi svih profesija treba da budu na ulicama sa studentima, ako zaista želimo da imamo normalnu budućnost. Sa ovom vlašću nemamo ništa, osim mrklog mraka i nasilja- ističe Borka Božović.