„Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem!“: Protest glumaca i studenata u „Putujućem pozorištu“ završen ovacijama

Glumački ansambli beogradskih pozorišta, pored sedmdnevnog štrajka koji je započeo na svim scenama, pružili su podršku studentima i protestnom šetnjom simbolično nazvanom “Putujuće pozorište“, koja je krenula danas od hrama Svetog Save, gde je odata 15-minutna počast stradalima u Novom sadu, prema Beogradskom dramskom pozorištu, i preko Bulevara Kralja Aleksandra do centra grada.

Posle Beogradskog dramskog, studentima se u Aberdarevoj ulici pridružio ansambl Malog Pozorišta „Duško Radović“, uz čuvenu muziku i špicu emisije „Dobro jutro, Beograde“, kojom je Duško Radović decenijama budio naše sugrađane.

Prava predstava se ipak odvijala ispred Ateljea 212 – na transparentima na kojima je bio i lik Mire Trailović, uz numeru iz kultnog mjuzikla „Kosa“, koja je iz zvučnika odjekivala Svetogorskom ulicom, glumci su pevali „Daj nam sunca“, dok su se ovom „Putujućem pozorištu“ pridruživali i brojni građani iz okolnih zgrada.

– Moramo da pokažemo ovima na „vrhu“ da nas ima, da nas ima mnogo koji želimo pravdu i društvo u kome vladaju zakoni i demokratske slobode, to smo zajedno sa studentima dokazali i svih ovih dana koliko traju protesti, i da nam ne treba nikakav njihov referendum. Narod, zajedno sa studentima i glumcima, već je pokazao rezultat referenduma koji kaže da ne želimo ovakvu vlast – istakao je Caci Mihailović za naš list.

Prema njegovim rečima, slobodarski duh Mire Trailović koja je decenijama vodila Atelje 212 ostao je nezaboravan i simbolično još traje.

– Ovi mladi ljudi nisu ni bili rođeni kada je ona bila upravnica ove kuće, ali eto, Mira Trailović je još sa nama i uz nas u ovoj pobuni – sigurni smo da nas u ovom trenutu gleda „odozgo“, da iz sve snage navija za studente, i da je ponosna i na njih i na nas – rekao je Mihailović.

Prvakinja ove scena, glumica Isidora Minić, smatra da je sedmodnevni štrajk pozorišta i ovo okupljanje beogradskih glumačkih ansambala u podršci studentima ono najmanje što može da se uradi za njih, i da je moralna obaveza svih građana da stanu uz studente.

– Naši studenti skoro tri meseca trpe vređanje i targetiranje vlasti, batine i udaranje kolima njihovih pristalica, i sve to stoički podnose i ne odustaju od borbe koja se tiče svih nas, i svaki čovek od savesti i mora da stane uz njih. Mi, glumci, očekujemo mnogo, mnogo više u ovom trenutku, generalni štrajk u Srbiji, što se sve vreme čuje tokom ovog našeg protesta, jer ako ne podržimo našu mladost koja toliko hrabro istrajava u borbi za sve nas, čemu onda ovo naše društvo i naša država – istakla je za Danas Isidora Minić.

Glumci su se, kao i prethodnih dana uglavnom držali dogovora da ne istupaju u javnosti sa ličnim izjavama, a kako je za naš list istakla dramatičarka i rediteljka Vida Ognjenović, njeno srce je danas bilo „puno sreće, radosti i poštovanja prema studentima, kao i pozorišnim i svim drugim umetnicima i kulturnim radnicima koji su došli da ih podrže“.

– Ovo što se sada događa je treći čin jedne važne drame za našu zemlju – kad glumci ulaze u stvarnost, kad ne glume nego izražavaju svoje zahteve. Publika ovo mora da čuje. građani ovo moraju da čuju, čitav svet ovo treba da čuje – istakla je Vida Ognjenović.

Prema rečima reditelja Božidara Đurovića, beskrajno je nemoralan i bestidan svaki trenutak ove vlasti koja i dalje ne pokazuje ni mrvicu savesti za zločin u Novom Sadu za koji je odgovorna.

– Pre nekoliko večeri naš predsednik je na RTS-u dobio udarni termin za svoju „ličnu ispovest“ – govorio kako su njegovi roditelji „uznemireni zbog protesta studenata, i da je on jako tužan što se oni tako osećaju“, a novinarka mu nije postavila pitanje da li zna kako se osećaju roditelji osamnaestogodišnjeg mladića kome je amputirana noga i deo kuka, i još je u bolnici. Nije ga pitala može li da pretpostavi kako se osećaju roditelji tridesetogodišnje žene kojoj su amputirane obe noge, roditelji petnaestoro ljudi izgunulih u Novom Sadu.

Ili koliko su uznemireni roditelji studentkinja koje njegovi batinaši udaraju kolima i bejzbol palicama im razvaljuju vilicu. Taj beskrupulozni nemoral, kako ljudi na vlasti tako i njihovih medija koji su saučesnici u zločinu, mora konačno da odvede Srbiju u generalni štrajk, i hoću da verujem da je štrajk pozorišta uvod i putokaz građanima šta nam jedino preostaje u ovom trenutku – smatra Božidar Đurović.

Uz transparente „Narodno je narodno“, uzvike „Hoćemo pravdu“, „Generalni štrajk“, „Siđite na ulicu“, u Kolarčevoj ulici pridružili su se ansambli Narodnog pozorišta, Pozorišta na Terazijama i Pozorišta „Boško Buha“, i praćeni aplauzima građana krenuli su u susret kolegama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a najglasniji zvižduci oglasili su se u ulici Kralja Milana ispred zgrade Predsedništva.

Burnim pozdravom solidarnosti dočekan je i ansambl JDP-a,  koji se pridružio protestnoj šetnji sa kratkim performansom od crvenog dima i transparentom „Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem!“ (citat iz „Putujećeg pozorišta Šopalović“ Ljubomira Simovića, prim. R.R.), koji su između ostalih nosili prvaci ove scene, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Branka Petrić, Marko Janketić, Nikola Rakočević, Anđelika Simić…

Današnjem „Putujućem pozorištu“ pridružili su se i predstavnici Baleta NP, Narodnog muzeja Srbije, Nezavisne kulturne scene, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,  i drugih brojnih kulturnih ustanova.

A u Nemanjinoj ulici, ispred zgrade Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kome su uputili saopštenje o poziciji kulture i kulturnih radnika u Srbiji, 15- minutnom tišinom još jednom je odata poštu stradalima u Novom Sadu.

Na kraju, studenti su burnim aplauzima i uzvicima zahvalnosti pozdravili glumce i sve učesnike i građane ove protestne šetnje, a glumci su njima zahvalili na borbi i pozivu koji su im uputli.