„Pozorište se ne zatvara pravilnikom“: Ceca Bojković i Tihomir Stanić o slobodi scene usred krize

Glumica Svetlana Bojković, govoreći o situaciji u Narodnom pozorištu, kaže da pozorište niko nije uspeo da uništi, da je ono „žilava biljka“, pa u tome neće uspeti ni sadašnji Upravni odbor. Glumac Tihomir Stanić je dodao da je pozorište mesto slobode i duha i ne može se ugasiti pravilnicima, dekretima i siledžijskim ponašanjem, gostujući na N1.

Podsećamo, Narodno pozorište u Beogradu saopštilo je ranije da ostaje zatvoreno i dalje iz bezbednosnih razloga, kao i da će biti „jasnije definisane smernice i rokovi u pogledu nastavka redovne repertoarske sezone“.

„Providno je, sve je to matrica koja je provaljena“, rekla je Ceca Bojković.

„Mi smo ljudi odabrali profesiju baš zbog toga što u njoj nalazimo slobodu, ne možete to ograničiti. Odbranićemo se sigurno“, dodao je Stanić.

Stanić je rekao da i pored svih obaveza koje je sebi nametnuo stiže i u pozorište i na svakodnevne probe.

„Naša prepoznatljivost je dobrodošla građanima koji se bore za promene u društvu, ponekad mislim da im služimo kao neka vrsta ohrabrenja. Na proteste idem iz osećanja dužnosti jer mislim da sam kao čovek dužan da budem na strani dobrog i na strani onog u šta verujem da je pravedno“, rekao je.

Ceca Bojković je dodala da je pozorište uvek potrebno, a u vreme krize je potrebnije nego ikada.

„Pozorište nije zabava, nego ozbiljna stvar, ima divnih predstava koje publiku gone na razmišljanje o istini i pravdi. Mi smo igrali i za vreme bombardovanja, besplatno je bilo, bili su ogromni redovi. Pozorište je duševna hrana, ali ne ona koja će da zamaje svet, jer toga nam je dosta, pozorište je pre svega borba za istinu“, kaže Bojković.

Tihomir Tika Stanić i Svetlana Ceca Bojković prvi put će stupiti na scenu pozorišta Madlenijanum. Gedaćemo ih u predstavi „Gospodin u čizmama od dima„, inspirisanoj pripovetkom Dostojevskog.

„Kasnije sam se setio da sam prijemni polagao sa Kroktom Dostojevskog, da sam u važnom periodu života igrao monodramu Kockar, da sam osamdeset i neke u Narodnom pozorištu igrao u predstavi Braća Karamazovi. Prisetio sam se tih veza i koincidencija“, naveo je Stanić.

„To nije zabavna komedija, ona je i više od komedije, zadire duboko u ljudsku prirodu, karaktere. Vi vidite jednog lika koji dolazi niotkuda, useljava se u spahijsku porodicu i tu je ta gazdarica koja ga prihvata, ali onda celo selo počinje da mu se divi. Oni se dive i prate generalicu kao vođu, ona ih predvodi da se dive, ništa ne razmišljaju svojom glavom. On to vešto manupiliše, oslanja se na svoje biračko telo. Jeste komedija, ali je vrlo ironična, satirična a može da bude bolna“, rekla je Bojković.