Lanjski sajam knjiga u Lajpcigu bio je mesto susreta kosovskih i srpskih pisaca i pesnika koji je nešto više od godinu dana potom, rezultirao projektom dvosmernih antologija savremene književnosti ovih regiona. U Centru za kulturnu dekontaminaciju, beogradskoj publici predstavljene su dve zbirke „Iz Prištine s ljubavlju“ i „Nga Beogradi, me dashuri“, čiji su idejni tvorci i selektori bili Qendra Multimedija iz Prištine i BETON iz Beograda, odnosno, Jeton Neziraj, Škeljzen Malići, Saša Ćirić i Saša Ilić.
– Kada sam nakon svog nastupa na lajpciškom sajmu uspeo da porazgovaram sa Jetonom i predložim mu saradnju, njegov odgovor bio je veoma jednostavan: „Mislim da je bilo krajnje vreme“. Tako su nastale dve antologije savremene književnosti na srpskom i albanskom jeziku. Albansko izdanje počinje Jetonovom i mojom e-mail prepiskom nazvanom „Prepiska izdajnika“ jer zaista nismo znali kako da započnemo saradnju pa je meni palo na pamet da mu pišem o tome, koliko sam ja ustvari i na koji način upoznat sa stvaralaštvom na tom jeziku. Prisećao sam se kako su ljudi iz Centralne Srbije odakle sam, prihvatali izbegle sa Kosova, pao mi je na pamet i drug iz vojske od kojeg sam prvi put i čuo ponešto o književnosti kosovskih Albanaca. Shvatio sam da odavno ne postoji nikakva funkcionalna, živa kulturološka komunikacija – rekao je prilikom promocije Ilić.
Takvo stanje potvrdio je i Neziraj rekavši da je predložena ideja odmah bila prihvaćena iako je on imao samo bazična znanja i to o dramskoj literaturi u Srbiji.
– Dao sam reč da ću to da napravim, a i Saša je, i uspeli smo u tome. To je valjda, neka srpska „besa“. Ne sećam se ko je kumovao antologiji jer se sve dogodilo u živahnim kafanskim susretima, ali nam je drago da su knjige pred nama – kazao je on.
Prema rečima Škeljzena Malićija, kulturna scena na Kosovu je fragmentisana te postoje brojne ustanove kulture i kružoci koji bojkotuju jedni druge, zbog čega je i teško napraviti najjasniju selekciju autora. Ipak, Malići smatra da je ovo samo početak saradnje pa ako je neko i izostavljen, ubuduće ima šanse da se to ispravi.
Vekovni kulturni zev
Prema rečima Saše Ilića, koncept srpske antologije bio je da se predstave mladi, zanimljivi, ali nenagrađivani srpski pisci kako bi se pokazalo da ovde postoji i „drugo“ mišljenje i književnost.
– Uvideo sam da postoji vekovni zev u znanju o kosovskoj kulturi, mi decenijama ne znamo šta se tamo piše i stvara. Verujem da je potpuno isto i sa njihove strane – kazao je Ilić što je potvrdio i Malići rekavši da se srpska književnost odavno ne prevodi na albanski. Tek nedavno, prevedena su dela Vladimira Arsenijevića i Dragana Velikića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
