Promovisan katalog

Katalog italijanske izložbe Apstraktna umetnost 1910-1960, koja već mesec dana traje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, promovisan je juče u ovom prostoru. O katalogu je govorio istoričar umetnosti Jerko Denegri, istakavši da je on važan jer može da pojasni kakve se ideje i kocepti nalaze u osnovi autorske izložbe kustosa Renata Miraka. Apstraktna umetnost, podsetio je Denegri, jedan je od ključnih fenomena umetnosti i svaka sredina ima svoju varijantu ove epohalne i integralne pojave pri čemu nam na pamet najpre padaju imena Kandinskog, Mondrijana, Maljeviča. Izložba u Galeriji SANU govori upravo o njenim specifičnostima u Italiji, ali na izboru materijala iz privatnih zbirki, dakle, manjih formata, pogodnih za putujuće izložbe. Idealna izložba, dodao je Denegri, bila bi mnogo kompleksnija, ali i na ovom uzorku razumeju se osnovne, generalne problemske linije italijanske apstrakcije. Ona počinje sa futurizmom, jednim od privih avangardnih pokreta sa početka 20. veka, prelomnog posebno u smislu industrijskog i tehnološkog razvoja kojim su umetnici futurizma bili oduševljeni. Tako njihova apstraktna umetnost nije, kao kod Maljeviča, bespredmetna, već su u pitanju predmeti u pokretu ili viđenje statičnih predmeta okom posmatrača koji se kreće što dovodi do toga da se prepoznaju njegove osnovne konture, ali on trpi deformaciju gotovo do neprepoznatljivosti. Jedan od predstavnika ovog pravca čiji se radovi mogu videti i na izložbi u Beogradu je Đakomo Bala.
Drugi period apstraktnog slikarstva u Italiji nastaje na kraju Prvog svetskog rata kada futurizam zamire, neki futuristi prelaze u druge oblike slikarstva, čak i dijametralno suprotne, kao što je metafizičko slikarstvo i sredinom dvadesetih javlja se Drugi futurizam čiji se primeri takođe mogu videti na izložbi u Beogradu. Važan je za ovaj drugi period apstrakcije u italijanskom slikarstvu i krug umetnika okupljen početkom tridesetih oko jedne galerije u Milanu, najzad tu je i fenomen italijanskog konkretizma takođe iz tridesetih godine čiji se primeri mogu videti na beogradskoj izložbi.
Treći veliki segment je umetnost nakon Drugog svetskog rata umetnika koji ovdašnjoj javnosti nisu potpuno nepoznati jer su tada izlagali kod nas, a bilo ih je moguće videti i na izložbama u svetu, kao Fontanu i Kapogrosija. U jeku su rasprave o figuraciji, realizmu koje imaju ideološke matrice u osnovi, pojave su nuklearno slikarstvo, enformel (Alberto Buri kao predstavnik), a umetničke grupe su Oriđine i Formo Uno. Kraj razdoblja obeležen je prestankom goruće konfrontracije apstraktnog i figuracije. Italijanska apstrakcija je, zaključio je Denegri, evropskog formata i pozicije, a beogradska izložba o njoj mapira osnovne probleme, govori o neprikidnom kontinuitetu, konfrontaciji ideja, inkorporiranih u socijalnu i duhovnu klimu i tadašnje prilike.
Izložba, složio se i ambasador Italije Alesandro Merola, značajna je ne samo za umetnost, već i zbog perioda od pola veka koji pokriva, koji je možda kratak, ali bitan za istoriju jer su se u njemu odigrala oba svetska rata i taj uticaj istorije na umetnost veoma je opipljiv.