U Rezidencteatru, elitnom minhenskom pozorištu, na sceni Cuvilliéstheater krajem novembra premijerno je izvedena komedija Hajnriha fon Klajsta (1777-1811) ”Razbijeni krčag” u režiji Mateje Koležnik iz Slovenije, koja je dosad bila u više navrata gošća-rediteljka u ovom pozorištu.
U ulozi sudije Adama je briljirao Oliver Stokovski, u ulozi Marte Katja Jung, u ulozi Eve Lea Rukpaul.
Scenografija je bila poverna Kristijanu Šmitu, kostimografija Ani Savić Gecan, a dramaturgija Konstanci Karnol.
Fon Klajstova komedija ”Razbijeni krčag” je revolucionisala komediju ranog 19. veka svojom inovativnom strukturom, živim dijalogom i duhovitim humorom.
Radnja se fokusira na korumpiranog seoskog sudiju Adama koji mora da predsedava slučajem koji je sam počinio i odvija se u jednom danu.
Ova vremenska koncentracija pojačava dinamiku zapleta i doprinosi komičnom efektu, jer se događaji brzo odvijaju.
Komedija je dobila malo pažnje tokom Klajstovog života, ali se sada smatra remek-delom i osnovnim delom nemačkog pozorišnog repertoara.
Gravira Žan-Žaka Andrea Le Voa, koja prikazuje razbijeni krčag u pravnom okruženju, navodno je poslužila kao inspiracija za „pesničko takmičenje“ među prijateljima 1802. godine, koje je rezultiralo delom „Razbijeni krčag“.
Koristeći model holandskog seoskog suda s kraja 17. veka, Klajst pokazuje da se institucija ne bavi sprovođenjem pravde, već vršenjem vlasti.
I sam advokat, pesnik je oštro kritikovao savremenu pravnu praksu, koju je, na premijeri u Vajmaru 1808. godine – u režiji nikog drugog do Johana Volfganga fon Getea – lokalno plemstvo osudilo kao „moralnu lepru“.
U holandskom selu blizu Utrehta odvija se čudan sudski slučaj.
Seoski sudija Adam se budi povređen i mora da predsedava slučajem u kojem je on sam krivac.
Sudski konrolor Valter je stigao na inspekciju, što dodatno komplikuje Adamovu situaciju.
Slučaj se vrti oko razbijenog krčaga koji je kao dokaz predstavila gospođa Marte Rul.
Ona optužuje Ruprehta, verenika svoje ćerke Eve, da je razbio krčag u Evinoj sobi.
Rupreht žestoko poriče čin, tvrdeći da je video stranca kako beži iz Evine sobe.
Eva u početku ćuti pred optužbama, što dodatno komplikuje situaciju.
Kako suđenje napreduje, postaje jasno da je sam sudija Adam počinilac.
Pokušao je da priđe Evi tokom noći i razbio je krčag.
Da bi prikrio svoju krivicu, Adam pokušava da manipuliše suđenjem i predstavi Ruprehta kao počinioca.
Time se sve više zapliće u kontradikcije i apsurdna objašnjenja za sopstvene povrede i odsustvo perike.
Istina konačno izlazi na videlo kada Eva otkrije Adamove pokušaje ucene.
Sudija joj je ponudio falsifikovano lekarsko uverenje kako bi poštedeo Ruprehta vojne službe — pod uslovom da ona posluša njegove zahteve.
Sudski kontrolor Valter prozre intrigu i suspenduje Adama sa njegove dužnosti.
Produkcija Mateje Koležnik ostaje verna Klajstovom delu, ali zamenjuje kraj drame, poentirajući na kraju i stvarajući ubedljivu interpretaciju.
Ova verzija uskraćuje Adamu bekstvo iz sela, kao što je to u izvornoj Klajstovoj verziji.
I uskraćuje publici sladokusan srećan kraj: umesto poljupca, Rupreht upućuje uvredu „kurva!“ u lice svoje neveste Eve pre nego što će, ranjene sujete, nestati sa scene.
Eva, međutim, ostaje nepokolebljiva.
Sa svojim „samopošteđenim” telom, oslobođena „majke, posla i treninga“ – i sa saznanjem „da je sinoć, možda prvi put, pripadala samoj sebi“.
Klajstova kompleksna komedija se odvija kao drama otkrića o seksualnom nasilju, u neku ruku prvi slučaj #MeToo-drame u istoriji pozorišta, o zloupotrebi moći i prikrivanju činjenica – i samim tim kao prvorazredni sudski skandal.
Predstava odražava Klajstov kritički pogled na pravosudni sistem i autoritet.
Jezički gledano, dramu karakterišu vešta i duhovita igra rečima.
Klajst koristi ironiju i dvosmislenost kako bi razotkrio licemerje i prevaru likova.
Važan stilski efekat čini analitička dramaturgija: stvarni zločin leži u prošlosti i rekonstruiše se tek tokom suđenja.
To dovodi do stalnog toka obrta i otkrića koja održavaju neizvesnost.
Pored krčaga, biblijske aluzije na Adama i Evu i motiv pada čoveka pojavljuju se kao motivi koji se ponavljaju.
U drami, Klajst obrađuje sopstvena iskustva sa pravosudnim sistemom i svoje razočaranje društvenim uslovima.
On osuđuje korupciju i zloupotrebu moći i pokazuje koliko se lako istinom i pravdom može manipulisati.
Klajst stvara višeslojnu studiju karaktera koja oscilira između komedije i tragedije.
Komedija ”Razbijeni krčag” u početku je bila neuspešna na svojoj premijeri u Vajmaru 1808. godine.
Geteova produkcija, koja je dramu podelila na tri čina, značajno je doprinela ovom neuspehu.
Tek deceniju kasnije drama je postigla svoj proboj i osvojila nemačke pozorišne scene.
Klajst je majstorski kombinovao ozbiljne teme poput zloupotrebe moći sa popularnim humorom.
Njegova svevremena poruka o korupciji i vigilantizmu (samostalnom sprovođenju pravde) i dalje je čini relevantnom.
Seoski sudija Adam jedan je od arhetipiskih predstavnika vigilantizma, a kao lik toliko moderan da deluje kao ponovno rođenje iz duha istorije, odražavajući sadašnjost prepunu manipulacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
