„Psihopoetike” stvarnost koja deluje sve neverovatnije na izložbi Nemanje Nikolića u Galeriji Rima

Nemanja Nikolić svoju umetničku praksu bazira na dva segmenta, paralelno stvarajući slike u stilu geometrijske apstrakcije i figurativne crtane video-animacije, sa filmom kao inspiracijom i zajedničkim imeniteljem ova dva medija, kako u katalogu izložbe navodi autorka Sanda Kalebić.

U novom ciklusu radova pod nazivom ,,Psihopolitike”, umetnik proteže upečatljive i tendenciozno odabrane sekvence iz serije ,,Zona sumraka” preko naslovnih strana dnevnog lista ,,Politika” iz 2020. godine, kao i preko stranica iz socijalističkih političkih enciklopedija.

– Na ovaj način umetnik vrši aproprijaciju filmskih kadrova, uz određenu dozu ironije komunicirajući sa neretko senzacionalističkim ili nešto suptilnije „upakovanim” naslovima dnevne štampe, u čemu se ujedno nalazi i ključ za tumačenje radova. Crteži predstavljeni u donjem nivou Galerije formiraju tri monumentalna friza, od kojih svaki istovremeno predstavlja po jednu sekvencu kontinuirano prikazivane video-animacije, upodobljene autorskom muzikom Pavla Popovića, koju će posetioci imati priliku da vide u beogradskoj Galeriji Rima, ističe ona.

Foto: Galerija Rima

Foto: Galerija Rima

Poznavaoci Nikolićevog stvaralaštva uočiće i jednu novinu u umetnikovom najnovijem ciklusu, a to je iskorak ka „direktnijem propitivanju i komentarisanju specifičnog trenutka današnjice, čime se njegov rad prvi put odnosi na društveno aktuelne teme i poprima jasniji angažovan stav”, naglašava autorka teksta izložbenog kataloga.

Po njenim rečima ranije korišćenu podlogu crteža, ujedno i umetnikovo svojevrsno kritičko polje, prethodno su činile publikacije i mape objavljivane u vreme SFRJ, sa osvrtom na specifičnu kulturnu i političku poziciju nekadašnje države. Ovog puta pogled je usmeren ka propitivanju savremenog trenutka i sagledavanju ovdašnje (nad)stvarnosti, koja vrlo često podseća na onu u ,,Zoni sumraka”.

– Baš kao u epizodama serije „Zona sumraka”, i naša stvarnost deluje sve neverovatnije, kao da nam izmiče. Čitajući naslovne strane novina, a još više konzumirajući druge savremenije medije kojima je informacija postala samo proizvod, a vest način da se dođe do klika, čini nam se da ne živimo u sopstvenoj realnosti, već da se nalazimo u nekom paralelnom svetu, lošem filmu, zoni sumraka. Pojedinac postaje nesposoban da u moru informacija razlikuje istinu od onog drugog, i da se izbori sa količinom loših i besmislenih vesti. U toj sluđenosti može da izabere da prestane da obraća pažnju, da prihvati da nema načina da se uhvati u koštac sa stvarnošću, ili da ulaže veliki napor u stalnom pokušaju raskrinkavanja sveta oko sebe. Većina nas na kraju živi negde između, oslanjajući se na lične kapacitete: upijajući onoliku količinu vesti koju možemo, verujući u ono što nam deluje verovatno, ističe ona.

Foto: Nemanja Nikolić

Foto: Nemanja Nikolić

Foto: Nemanja Nikolić

Foto: Nemanja Nikolić

Izložba je otvorena do 8. jula.

Inicijator nastanka Umetničkog prostora U10

Nemanja Nikolić (36) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine, na slikarskom odseku. Završio je doktorske umetničke studije na istom fakultetu 2019. godine. Od 2018. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti gde je trenutno u zvanju docenta. Inicijator je nastanka Umetničkog prostora U10 u Beogradu.

Realizovao je samostalne izložbe u institucijama kao što su Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Galerija Dix9 Helene Lachermoise u Parizu, Centar za savremenu umetnost Crne Gore (Dvorac Petrovića), Galerija ERD u Seulu, Dom omladine Beograda, Galerija RIMA u Kragujevcu i Beogradu, Umetnički prostor U10, Francuska kinoteka u Parizu, i dr. Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Caixa Forum u Madridu i Barseloni, Kunsthal KadE u Amersfortu u Holandiji, Kunstlerhaus u Beču, na 56. i 57. Oktobarskom salonu u Beogradu, Galeriji Škuc u Ljubljani itd.

Dobitnik je više nagrada, kao što su Nagrada za crtež iz fonda Vladimir Veličković, specijalna otkupna nagrada za mural i zidnu instalaciju Rajfajzen banke i galerije 12HUB i Nagrada za inovaciju iz fonda Miloš Bajić.

Njegovi radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama, kao što je ABN AMRO kolekcija u Amsterdamu, Lukas muzej narativne umetnosti u Los Anđelesu, WAP fondacija u Seulu, Ekard kolekcija u Hagu, Kolekcija oktobarskog salona (Kulturni centar Beograda), Telenor kolekcija u Beogradu, Wiener Städtische kolekcija, kolekcija Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka itd.

Živi i radi u Beogradu.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Nikad ne zaboravljamo, pamtimo: Studenti PMF-a u Kragujevcu održavaju 16 minuta ćutanja za nastradale u Novom Sadu

Promocija knjige pesama „Monahinja bi da se ljubi” Jane Andrić u SKC-u Kragujevac

Tamo mu i jeste mesto: Sagovornici Danasa o incijativi „Odbrane struke” za smenu ministra pravde zbog učešća u božićnoj proslavi Informera

Nekom sneg „za vrat”, nekom „brat”