Odluka izdavačke kuće Laguna da 122. književni klub, koji je u maju zbog Međunarodnog praznika rada pomeren za u drugi petak u mesecu, posveti drugom romanu danske književnice i muzičke zvezde Anete Bjeufelt „Putujući bioskop gospodina Saita“ bar dvostruko je „egzotičan“.
Reč je o kod nas malo prevođenoj i nedovoljno poznatoj savremenoj književnosti ove skandinavske zemlje, autorki svetski priznatom muzičkom tekstopiscu, čiji je i roman prvenac „Kad ti život uvali nilskog konja“ Laguna objavila, kao i čudesnom sadržaju „Putujućeg bioskopa gospodina Saida“ u kome su se stopili strast, tango i film vodeći glavne junakinje od Buenos Ajresa do Kanade.
O ovoj knizi koju je Laguna objavila u prevodu sa engleskog Tatjane Milosavljević, u Lagunom klubu u knjižari Delfi beogradskog SKC-a govoriće: Mirna Stevanović, viši lektor na Katedri za skandinavistiku Filološkog fakulteta UB i Dragana Kovačević, novinar i književni kritičar.
Ova dinamična “ljubavna priča u sedam talasa”, kao glasi podnaslov ovog romana, započinje kad časne sestre magdalinke iz Buenos Ajresa pronađu bebu na stepeništu samostana.
Nazvale su je Fabiola. Nestašna i buntovna, devojčica se igrala tražeći idealan par cipela za svakog kog bi spazila.
Postala je najbolja prodavačica cipela u najpoznatijoj i najluksuznijoj prodavnici obuće u gradu, ali je kao tinejdžerka rodila još jednu svojeglavu devojčicu – Litu, začetu 1927. na jednom od podijuma za igru Buenos Ajresu.
Posle vojnog udara 1930, majka i kći moraju da napuste Argentinu.
Njihovo bekstvo završava se na jednom od ostrva u Novoj Škotskoj u Kanadi, gde Fabiola, uvek u crvenim cipelama za tango, prodaje obuću lokalnim ribarima.
Na to ostrvo svakog proleća dolazi putujući bioskop gospodina Saita, Japanca koji za svoje šegrte angažuje Litu i njenu najbolju prijateljicu Unu Mekgregor koja ima problem sa sluhom.
Očarane filmskom magijom, njih dve postaju i naslednice pokretnog bioskopa, filmske opreme i radionice gospodina Saita.
One ne samo da žive od filma nego on postaje i “ulaznica” za njihovo upoznavanje i otkrivanje sveta.
“Život je film koji učim sama da montiram. To je postala moja misija”, shvata Lita, koja pripoveda u prvom licu u ovom romanu, u kome je dobar deo fokusa na njenoj majci Fabioli.
Anete Bjeufelt je, pišući o zavodljivosti filmske umetnosti, koristila i mnoge njene efekte i elemente, ali nije izostavila ni svoje muzičko iskustvo.
U Danskoj za Anete Bjeufelt (1961) kažu da je “kreativni virtouz”.
Reč je o nagrađivanoj i za Gremi nominovanoj kantautorki sa šest albuma iza sebe, slikarki, koja drži kurseve za pisanje pesama, posebno u lokalnim zatvorima i za decu sa invaliditetom.
Radila je tekstove za američku gitarsku ikonu Džerija Daglasa, škotsku kantautorku Edi Rajder, klasik Tejtona Lasena „Jozefin“.., kao i muzičke teme u fimovima „Bagland“ i „Međunaridni vokalni hor“.
Objavila je i „Kuvar za tekstopisce – Grubo iseckana inspiracija“, kao i tri knjige za decu o devojčici Borste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
