Daleko je Zlatibor, Selakoviću

U Jugoslovenskoj kinoteci, na „naučno-stručnom“ skupu „Srpska kultura danas: istorijsko iskustvo, problemi, perspektive”, organizovanom samo za lojaliste, Selaković se požalio da je „zabrinut činjenicom da je Ministarstvo kulture sufinansiralo 53 filma koji nikada nisu snimljeni, čiji je obim neutrošenih sredstava blizu 12 miliona evra“.

Naravno, posebno je upozorio da su „državnim sredstvima neretko snimani filmovi otvorene antisrpske orijentacije“. I kako je objasnio, „svaki peti dinar koji je uložen jalovo je utrošen, što je dovoljan pokazatelj da je sistem loš i da treba da se menja“, jer „oblast kulture suštinski i sistemski nije reformisana od vremena samoupravljanja“. Pored reformi, ministar je istakao i da Filmski centar Srbije početkom februara organizuje na Zlatiboru panel diskusiju o „Problemu sufinansiranja nezavršenih filmova i kako ga rešiti?”, u saradnji sa Nacionalnim festivalom filma i televizije (NAFFFIT).

A samo četiri dana pre ovog nastupa Selakovića, upravo na stranicama Danasa, neki od naših najznačajnijih reditelja izneli su stav da je poziv na razgovor koji im je FCS uputio, kao i predstavnicima drugih filmskih udruženja važan, ali da je za njih neprihvatljivo da se on odvija „pod kapom“ festivala čije je prvo izdanje septembra prošle godine bojkotovala cela struka, da je sramno otići na Zlatibor, i da ovaj skup treba da se održi u Beogradu – u Jugoslovenskoj kinoteci.

Podsećanja radi, osnivanje NAFFIT -a sva udruženja ocenila su kao „uvredu filmskoj zajednici“, kao režimsku i politički instrumentalizovanu „zabavu“. Jer, kako su u svojim javnim saopštenjima isticali esnafi, „u godini u kojoj zemlja gori, a najstariji i najvažniji domaći festivali nisu ili neće biti održani, i novac za kulturu gotovo da nije bio izdvajan, država je odlučila da sa 35 miliona dinara podrži novi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru, manifestaciju u organizaciji privatne produkcijske kuće režimskog reditelja, tako da imamo privatni festival za državne pare“.

Sve ovo pratio je i skandal da su pred sam početak NAFFIT – a izvršni direktor i troje članova njegovog Saveta dali ostavke, što je takođe „overilo“ njegov debakl. Ali, očigledno je da ministar kulture ne odustaje od pokušaja legitimizacije ovog festivala, i da je i ovaj poziv FCS za diskusiju osmišljen samo da bi se reditelji i filmska udruženja „dovukli“ na Zlatibor.

I to ne sporednim putem „da se Vlasi ne dosete“, jer je sve isuviše jasno, nego otvorenom ucenom, pošto je Selaković izneo niz neistinitih, manipulativnih tvrdnji. Ne može ministar da kaže, kako je za Danas svedočio reditelj Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, „da je „bačeno“ blizu 12 miliona evra na 53 nesnimljena projekta, jer ništa nije bačeno, niti ima 53 sporna projekta. Taj broj je predimenzioniran da bi se „šteta koju su filmadžije napravile“ prikazala većom, a niti su sva sredstva prebačena producentima, niti su ona koja su prebačene uopšte potrošena, niti su ona utrošena potrošena nenamenski“.

Ali, ta istina ne odgovara onome ko traži alibi za potpuno protivzakonitu odluku da se u 2025. ne finansira državni interes u kulturi – srpska kinematografija, a možda i alibi da posle Generalštaba ne dobije još jednu krivičnu prijavu za kršenje zakona.

U celom ovom skandalu očigledno je da se Selaković „preigrao“ – njegova „računica“ da će reditelji i producenti koji su ranijih godina dobili sredstva na konkursu FCS, ali zbog malih sredstava nisu uspeli da snime ili završe svoje filmove u predviđenom roku, morati da pognu glavu, dođu na Zlatibor, fotografišu se sa njim, i zamole ga da im se taj rok još malo prolongira.

Ali, kako ovih dana čitamo na stranicama Danasa, oni ne pristaju da „igraju“ u ovakvom filmu – ne može se jednim nelegitmnim režimskim festivalom ucenjivati i uslovljavati cela filmska struka. Jer, daleko je Zlatibor, Selakoviću!