Sahranjen Dobrica Ćosić

Opelo na sahrani kojoj je, prema procenama, prisustvovalo više od hiljadu građana, služio je episkop bački Irinej Bulović. Od akademika i pisca oprostili su se i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministri Ivan Tasovac i Nikola Selaković.

Uz veliki broj prijatelja i poštovalaca Ćosićevog dela, sahrani su prisustvovali i režiser Emir Kusturica, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković, bivši predsednik SRJ i nekadašnji premijer Srbije Vojislava Koštunica, pesnik Matija Bećković.

U skladu sa Ćosićevom pisanom željom, njegova sahrana je održana bez državnih počasti. Poštu književniku i predsedniku nekadašnje SR Jugoslavije juče su minutom ćutanja na početku sednice odali i poslanici Skupštine Srbije.

Ćosić je bio predsednik SRJ od 1992. do 1993. godine. U mladosti je bio komunista i u Drugom svetskom ratu borio se u redovima partizana, ali od 1966. počinje da se suprotstavlja politici Josipa Broza Tita. Bio je kritikovan kao predvodnik i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta i pristalica Slobodana Miloševića, dok je prema mišljenjima drugih bio autentični i prvi lider opozicije u Srbiji. I kritičari i poštovaoci proglašavali su ga za „oca nacije“, a dok su jedni u njemu videli poslednjeg zaštitnika nacionalne svesti, drugi su mu pripisivali odgovornost za širenje nacionalizma.

Njegov književni opus inspirisan je Prvim i Drugim svetskim ratom i istorijskim temama, a dela su mu takođe bila osporavana i bila su predmet oštre kritike, dok su ga istovremeno mnogi smatrali najvećim živim srpskim piscem.

Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. godine za roman „Koreni“, a drugi put to priznanje dobio je 1961. za trilogiju „Deobe“. Prvi roman „Daleko je sunce“ napisao je 1951. godine, a ostaće upamćen, između ostalog, i po knjizi „Vreme smrti“.