„Ceo svet će slušati šta ima da kaže“: Tramp najavljuje dugo obraćanje o stanju naciji, a moglo bi biti i neprijatnih trenutaka

Kao neke od svojih najvećih uspeha Tramp navodi posredovanje u dogovoru o prekidu vatre u Gazi, hvatanje autokratskog lidera Nikolasa Madura u Venecueli i pritiskanje drugih članova NATO-a da povećaju izdvajanja za odbranu, piše AP.

U trenutku kada ankete pokazuju da je američka javnost sve više zabrinuta zbog ekonomije, Trampov večerašnji zadatak biće i da se probije kroz rastući skepticizam da ostaje veran svojoj filozofiji „Amerika na prvom mestu“ nakon godine u kojoj mu je fokus često bio daleko od sopstvene zemlje. To je zabrinutost koju dele i neki koji su se nekada smatrali njegovim najbližim saveznicima.

Trampovo predsedništvo, ukazuje Rojters, prolazi kroz turbulencije: rejting mu pada, raste zabrinutost oko Irana, a Amerikanci se suočavaju sa rastućim troškovima života dok se približavaju novembarski izbori za Kongres.

Govor o stanju nacije, njegov drugi u poslednjih 13 meseci od povratka u Belu kuću, dolazi nakon turbulentnih nekoliko dana za njegovu administraciju, uključujući odluku Vrhovnog suda da poništi njegov globalni carifni režim i nove podatke koji pokazuju da je ekonomija usporila više nego što se očekivalo, dok je inflacija sve veća.

Suočavanje sa krizama

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD uglavnom je paralizovano zbog spora između republikanskih i demokratskih kongresmena oko agresivnih imigracionih politika administracije, nakon smrtonosnog pucnjave u Mineapolisu u kojoj su ubijene dve osobe.

Tramp se takođe bori sa skandalom oko objavljivanja dokumenata vezanih za osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina.

Tramp, koji je otvoreno izrazio želju za Nobelovom nagradom za mir i osnovao svoj „Odbor za mir“, deluje kao da se približava mogućem vojnom sukobu sa Iranom zbog njegovog nuklearnog programa, premestio je ratne brodove na Bliski istok i razvija planove koji mogu uključivati i promenu vlasti, prema informacijama američkih zvaničnika.

Tramp bi večeras mogao prvi put javno argumentovati potrebu za vojnom intervencijom u Iranu. Dvojica zvaničnika Bele kuće, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, navela su da će Tramp govoriti o svojim planovima za Iran, ali nisu izneli detalje.

Takođe će istaći svoj dosadašnji rad na posredovanju u mirovnim sporazumima. Njegov govor pada na četvrtu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, rat koji i dalje traje a za koji je nekada tvrdio da može završiti „za 24 sata“.

Predviđa se da će predsednik govoriti i o odluci Vrhovnog suda o carinama, tvrdeći da je sud pogrešio i predstavljajući alternative koje bi omogućile ponovno uvođenje nameta. Tramp je prošle nedelje reagovao besom, upućujući lične napade na nekoliko sudija. Ponavljanje sličnog nastupa večeras moglo bi izazvati neprijatne trenutke jer se očekuje da će barem neki od devet sudija prisustvovati.

Fokus na ekonomiji

Savetnici Bele kuće i republikanski savetnici za kampanju, gledajući na teške izbore za Kongres, savetovali su Trampa da se fokusira na ekonomske brige Amerikanaca. Njegova pobeda na izborima 2024. u velikoj meri je zasnovana na obećanjima da će smanjiti troškove života, ali ankete pokazuju da birači do sada nisu uvereni u njegove napore.

Tramp se mučio da ostane dosledan u poruci, često skrećući sa ekonomije na listu svojih žalbi, dok je u drugim prilikama tvrdio da je problem već rešen.

Jedan od zvaničnika Bele kuće rekao je da će Tramp „pripisati sebi uspeh u ekonomiji“, poruka koju verovatno neće sa oduševljenjem dočekati republikanski zakonodavci koji se ponovo kandiduju. Tvrdiće, očekuje se, da je nasledio lošu ekonomiju od demokratskog prethodnika Džo Bajdena i da su demokrate preuveličale zabrinutost zbog pristupačnosti života.

Tramp će istaći rast na berzi, privatna ulaganja i svoju poresku reformu kao dokaze da je pomogao ekonomiji. Takođe će isticati svoje stroge politike na granici i kampanju deportacija, uprkos anketama koje pokazuju da većina Amerikanaca smatra da je administracija preterala u zaokruživanju nelegalnih imigranata.

„Ovo je jedina prilika koju predsednik ima da ceo svet čuje šta ima da kaže, i ovo je njegova šansa da sumira sve što je učinio i da ne skrene sa scenarija“, rekla je Amanda Maki, republikanski strateg i bivša kandidatkinja za Kongres na Floridi.

Tramp, poznat po improvizaciji, rekao je u ponedeljak da će govor biti dug. Njegov govor od 100 minuta prošlog marta – tehnički nije bio Govor o stanju nacije, ali je bio sličan – bio je najduži predsednički govor pred Kongresom u modernoj istoriji.

Zvaničnici Bele kuće naveli su da je ovogodišnji govor pripremljen sa prostorom za improvizovane momente.

Demokrate bojkotuju govor

Prošle godine, neke demokrate su prekidali Trampov govor zvižducima pre nego što su napustili salu u znak protesta. Ovog puta, više od 20 demokrata u Predstavničkom domu i Senatu planira da u potpunosti preskoči govor i umesto toga održi skup na otvorenom na National Mall.

Senator Džef Merkli iz Oregona, jedan od tih demokrata, rekao je novinarima u ponedeljak da će događaj ponuditi „iskreniji prikaz“ Trampovog rada, za razliku od „propagandnog govora“.

Guvernerka Virdžinije Ebi Spanberger održaće zvanični demokratski odgovor na govor.

Demokratski senator Aleks Padila iz Kalifornije, koji je prošle godine bio oboren na zemlju i stavljene mu lisice dok je pokušavao da postavi pitanje sekretarki za unutrašnju bezbednost Kristi Noem, održaće odgovor na španskom jeziku.

Demokratska kongresmenka Valeri Fuši najavila da neće prisustvovati Govoru o stanju nacije 2026. godine.

„Neću svojim prisustvom podržati govor koji ignoriše stvarne živote miliona ljudi. Dokle god ova administracija ne bude suočena sa štetom koju izazivaju ekstremne politike koje produbljuju nejednakost, šire podele, ciljaju ranjive zajednice i izbegavaju odgovornost prema američkom narodu, nastaviću da stojim u čvrstoj opoziciji i da se borim za viziju ove nacije zasnovanu na jednakosti, pravdi, saosećanju i mogućnostima“, objavljeno je na sajtu Predstavničkog doma.