Losanđeleski svojevrsni pank-nojz duo zagonetnog imena No Age demonstrira najnovije moći alternativne rok zajednice sa one strane Atlantika. Oni su udružili sirovu energiju osvešćenih apokaliptičnih bendova osamdesetih sa hardkor beskompromisnošću i taj preozbiljan angažovani stav smestili u pametnu pop formu. Bubnjar i pevač Din Alen Spant progovorio je na svoj škrt pank način ponešto o ovom cenjenom novom losanđeleskom bendu za Danas pred njihov večerašnji nastup u Klubu beogradskog Doma omladine, koji ovim koncertom nastavlja svetu tradiciju predstavljanja izuzetnih primeraka novih-starih intrigantnih tendencija u rokenrolu. Setite se samo Xiu Xiu, Liars, Large Number…
* Zašto ste zapravo izabrali ime No Age za svoj bend i ima li tu, osim dobro znane SST priče, ikakvog još skrivenog značenja – mislim eventualno na „No Logo“ Naomi Klajn recimo?
– No Age je referenca na tu jednu staru kompilaciju izdavačke kuće SST. Nema nikakvog plana iza tog imena, svideo nam se smisao te kovanice. Nijedno Doba gde „doba“ može biti shvaćeno kao uzrast, ali i vremenska epoha.
* Da li biste nam rekli nešto o svom odrastanju, iz kakvih porodica dolazite i koje ste škole pohađali recimo?
– Ja lično dolazim iz porodice više srednje klase kako bi se to reklo. Nisam išao na koledž ako me to pitate, ali sam počeo da pravim muziku još kao 13-godišnjak i našao se na sceni sa otprilike 17.
* Kako ste odabrali da svirate baš svoj instrument i da se priključite ovom bendu?
– Želeo sam da sviram bubnjeve i pevam zato što ništa od svega toga nisam umeo. Pa sam rešio da naučim (smeh).
* Kako ste se vas dvojica zapravo među sobom susreli i šta je presudilo da se prepoznate kao kreativni partneri?
– Sreli smo se zapravo mnogo godina pre. Znate ono, prijatelji prijatelja… I potom smo nekako usput otkrili sposobnost da jedan drugog muzički iznenadimo i dopunimo.
* Recite nam nešto o losanđeleskoj zajednici, krugu kojem pripadate i klubu „The Smell“ – kakva je to vrsta sastajališta i ko se tamo kreće?
– Klinci! Ljudi koji su malo uvrnuti, čudaci koji vole muziku, oni neprilagođeni … i ljudi koji bi jednostavno da pobegnu od svega.
* Da li dobra muzika treba da bude društveno odgovorna?
– Ne. Lepo je kada se to desi, mislim, ali je i lepo kada imate muziku kao vrstu bekstva takođe … Lično volim sve vrste muzike i poruke koju nose.
* Postoji izvestan „noise“ element u vašoj muzici kao kod Sonic Youth recimo ili My Bloody Valentine – odakle on potiče u vašem slučaju?
– Pa mi volimo te „noise“ stvari. Rendi i jeste odrastao slušajući baš Sonic Youth, a ja sam preferirao hardkor pank. Obojica takođe volimo da pišemo pesme, znate ono, da se bavio strukturom, trajanjem ….
* Postoji li neki poznati bend iz istorije u kojem bi voleli da ste imali priliku da nastupate?
– Herb Albert i njegovi The Tijuana Brass.
* Imate snažan nezavisan stav, što je važan deo duha vašeg benda – kako komentarišete trenutno stanje u muzičkoj industriji i kako vidite budućnost odnosa između benda i publike?
– To je teško pitanje. Mislim da ljudi treba i moraju da ostanu nezavisni. Ne možeš nikad nekom verovati da će uraditi tvoj posao bolje od tebe. Niko ne može da vozi tvoja kola bolje nego ti sam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
