Šezdeset godina od smrti Merilin Monro: Život koji je prevazišao maštovitost filmskog scenarija 1foto EPA/PAWEL SUPERNAK POLAND OUT

Petog avgusta 1962. godine svetsku javnost šokirala je vest o iznenadnoj smrti Merilin Monro, glumice koja je očarala planetu i bila najuverljiviji seks simbol lansiran u starom Holivudu, a čiji je život od rođenja do kraja prevazilazio maštu i dramatičnost filmskog scenarija.

Merilin Monro je preminula od prevelike doze barbiturata koju je namerno uzela, kako je objavljeno u zvaničnom toksikološkom izveštaju i policijskoj istrazi, u svom stanu u kvartu Brentvud u Los Anđelesu, a smrt legendarne plavuše otkrila je njena domaćica Junis Muraj, u noći između 4. i 5. avgusta.

Samoubistvo najslavnije lepotice bilo je tema broj jedan gotovo svih svetskih medija, tiražnost novina se desetostruko povećala, američke radio i TV kuće primale su stotine poziva gledalaca koji su tražili informacije o njenoj smrti, a u samo dva dana, prema istraživanju Lois Baner, profesorke na Univerzitetu Kalifornija, broj samoubistava u Los Anđelesu bio je gotovo dupliran.

Merlinka je sahranjena 8. avgusta na groblju Memorijalnog parka Vestvud Viledž.

Ovom tihom i skromnom ispraćaju prisustvovali su samo Džo Dimađo, njen drugi suprug s kojim je ostala prijatelj, i njen menadžer Inez Melson.

Paradoksalno, ali najveće poštovanje i naklonost Holivuda MM je dobila kada je napustila ovaj svet – postala je mitska zvezda, ikona pop kulture popularnija od Elvisa Prislija, Vorhola i Mikija Mausa, o njenoj smrti lansirane su razne teorije zavere zbog burne ljubavne veze koju je imala sa tadašnjim američkim predsednikom Džonom Kenedijem, i snimljeni su brojni dokumentarci.

Najnovija filmska verzija uzbudljivog života i „nedešifrovane“ smrti glumice čija karijera pripada istoriji zlatnog holivudskog doba stiže na ovogodišnji Venecijanski festival sa naslovom „Plavuša“, i rediteljskim potpisom Endrjua Dominika.

Scenario se zasniva na istoimenoj knjizi Džojs Kerol Outs, profesorke kreativnog pisanja na Univerzitetu Prinston, dobitnice nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fictio (njena knjiga „Crna voda“ 1992. nominovana je za Pulicera), koja se u svojim delima bavi temama otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, feminizma…, pa se očekuje da „Plavuša“ bude najozbiljnija i najambicioznija filmska saga o dramatičnom životu MM.

Kako je izjavila jedna od najuglednijih spisateljica, ona je u svom romanu želela da ostvari „radikalno pročišćenu“ priču o životu Norme Džin, kako je pravo ime Merlin Monro koje nosi u ovoj knjizi, od njenog rođenja 1926. u Los Anđelesu, traumatičnog detinjstva, odrastanja po hraniteljskim porodicama i domovima za decu bez roditeljskog staranja, putu do zvezda i svetske slave, preko brakova sa Džejmsom Dafertijem, Džoom Dimađom i Arturom Milerom, do osećaja nesreće i nevoljenosti, koji su u njoj bili duboko usađeni.

Legendarnu plavušu koja je 60-ih godina ušla u san svakog muškarca na planeti, čija popularnost i enigma traju i posle šezdeset godina, koja je ostala neshvaćena i koja je u životu, kako je izjavila u jednom intervjuu, tražila samo razumevanje i ljubav, u filmu Endrjua Dominika oživeće glumica Ana de Armas.

Svetska premijera na 79. venecijanskoj Mostri, koja će se odvijati od 31. avgusta do 10. septembra, biće i velika posveta MM, junakinji kultnih filmova „Džungla na asfaltu“, „Sve o Evi“, „Majmunska posla“, „Kako se udati za milionera“, „Sedam godina vernosti“, „Autobuska stanica“, „Princ i igračica“, „Neki to vole vruće“, „Hajde da se volimo“, „Neprilagođeni“, koji su ušli u istoriju „pokretnih slika“.

„Ne znam šta da uradim da prestanu da me tretiraju kao naivnu, glupu i seksi plavušu, idealnu za komedije i što manje teksta“, govorila je MM, koja je dva puta bila nominovana za nagrade BAFTA i Zlatni globus.

Ovu zlatnu statuu osvojila je kao najbolja glumica 1959, za ulogu u kultnoj komediji „Neki to vole vruće“ Bilija Vajldera.

„Niko mi nikada nije rekao da sam lepa dok sam bila devojčica. Svim devojčicama treba reći da su lepe, čak i ako nisu“, govorila je MM.

Posle venecijanske premijere koja se očekuje s najvećim uzbuđenjem, film „Plavuša“ naći će se na Netfliksu.

Nerešena enigma

Koliko je mit o MM do danas ostao popularan, ali i enigmatičan, bez obzira što se o životu, karijeri i smrti Norme Džin piše i snima decenijama, dokazuje i to što je Netfliks nedavno objavio i dokumentarac „The Mystery of Marilyn Monroe: The Unheard Tapes“, koji je odmah postigao veliku gledanost.

Rediteljka i producentkinja filma je Ema Kuper, a ovaj dokumentarac zasniva se na knjizi „Goddess: The Secret Lives of Marilyn Monroe“, koju je istraživački novinar Entoni Samers objavio 1985. godine.

Povod za knjigu koja je u kratkom roku postala bestseler bila je odluka suda u Los Anđelesu iz 1982, da se obnovi istraga o smrti holivudske ikone.

Ali, ni taj ponovljeni postupak nije dao odgovor na enigmu da li je smrt MM bila samoubistvo, ubistvo iz političkih razloga, ili samo nesrećni slučaj u trenutku psihičke slabosti najseksepilnije plavuše koju je lansirao Holivud.

Svi smo mi zvezde i zaslužujemo da sijamo

Kao deo mita o MM ostali su i njene brojne izjave, koje su se kao metafore „prelile“ u svakodnevni jezik, poput one da su dijamanti najbolji prijatelji žena.

Ili, „Svi smo mi zvezde i zaslužujemo da sijamo“, „Ako možete navesti ženu da se smeje, možete je navesti na bilo šta“, „Karijera je predivna, ali ne možete se sklupčati uz nju u hladnim noćima“, „Holivud je mesto gde će vam platiti hiljadu dolara za poljubac i pedeset centi za dušu“…

A posle razvoda sa čuvenim piscem Arturom Milerom, MM je izjavila: „Ja sam sebična, nestrpljiva i pomalo nesigurna. Ponekad pravim greške, ponekad sam izvan kontrole i s vremena na vreme teška za rukovanje. Ali, ako me ne možeš podneti kada sam najgora, sigurno me ne zaslužuješ ni kada sam najbolja.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.