Skrivena uloga prevodioca

Razgovor istaknutih prevodioca na temu značaja dobro prevedenog dela, a ujedno i zanemarivanja samih prevodioca koji uđu u srž autorovih reči kako bi knjigu kvalitetno preveli, odvijao se danas u sali “Ivo Andrić”.

Uloga prevodioca je skrivena jer uglavnom na koricama knjige piše naziv dela i ime pisca, dok je značaj dobrog prevoda smaknut u stranu”, smatra Jovan Tatić, prevodilac sa portugalskog jezika. Tatić je istakao da je predlagao da dođe do promene na tom polju jer su na primer neki američki izdavači počeli da pišu ime prevodioca na koricama samog dela. “To je bitno jer ljudi koji vole književnost obraćaju pažnju na kvalitet jezika dok čitaju, stoga i obrate pažnju na ime prevodioca”, kazao je on i istakao da ime prevodioca može da privuče pažnju čitaoca. To prema njegovom mišljenju treba da bude neki vid podstreka mladim prevodiocima da se potrude oko kvaliteta, jer ne treba da se potpisuje svaki prevodilac već samo onaj koji je zaista stekao poverenje čitalačke publike. Inače Jovan Tatić je osnivač Fondacije “Radoje Tatić”, koja nosi ime po njegovom ocu, koja dodeljuje nagradu za najbolji prevod na španski i portugalski jezik, i prema rečima Tatića nosi sjajnu preporuku kod izdavača, prevodiocima koji je osvoje. “Nagradu osvajaju oni koji zaista “uđu u tekst” i našem tržištu ponude kvalitet“.

Da nema ljubavi prema poeziji ne bi bilo ni pokušaja, jer je ona vrlo specifična i nju je nateže prevesti”, naglašava Radojica Nešović, prevodilac poezije sa ruskog, i dodaje, “čuo sam da je neko rekao da je nju čak nemoguće prevesti“. “Prvo moramo da razrušimo sistem jednog jezika, pa da to presadimo u svoj. Ako se naleti na pesmu punu energije lako će se naći adekvatan prevod. Mora se ući pod kožu, saznati kako autor diše, i bitno je znati svoj jezika da bi se onda volšebno ta magla sa stakla otklonila i kako bi prevodilac video kako sa druge strane izvorni tekst sija”, ispričao je Nešović.

Vladislav Bajac u trostrukoj ulozi, prevodioca, izdavača i onoga ko brine o knjigama koje se prevode na engleski i druge jezike, ispričao je da se nekada žrtvovao prilično veliki novac zarad renomea, zato što su kao izdavačka kuća stajali iza prevodioca. “Smatramo da su prevodioci najstudiozniji čitaoci knjiga, hteli to ili ne. Učitavanje knjige u vrstu memorije koju prevodilac stvara je jedan strašno zahvalan posao. Prevođenje je jedan deo intime koji se nikada ne vidi tako spolja jer nije javno prokazan. “Geopoetika” kao kuća istura prevodioce zato što smatra da je to prvi čovek do autora”, istakao je Bajac.

Lošim prevodom se ruši karijera piscu

Stranci, naročito imperije poput Velike Britanije, ponašaju se nadmeno u odnosu na male jezike”, smatra Bajac i objašnjava da ako se prevod ne uradi dobro, kad se sa srpskog prevodi na engleski jezik, knjiga se ne tumači kao loše prevedena, već kao loše napisana. “Samim tim vi ste u riziku da lošim prevodom uništite karijeru piscu, jer oni više nikada ne žele da pročitaju ni jedno njegovo delo, smatrajući da je u pitanju loš pisac”, zaključuje Bajac.