Foto FoNet Marko DragoslavićNa nedavno održanoj konferenciji za novinare ministar finansija Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković saopštili su da su tokom adaptacije zgrade stare Železničke stanice pronađena dva podzemna sprata, koja će ubuduće služiti kao depo Istorijskog muzeja Srbije.
Međutim, nije poznato kakva je bila procedura „otkrivanja“ ovih prostorija, iako je zgrada pod višestrukom zaštitom. Javnosti nije rečeno da li je sačinjen popis zatečenih predmeta, niti da li među njima postoje vrednosti koje pripadaju industrijskom nasleđu, upozoravaju stručnjaci.
Vest je predstavljena senzacionalistički, kao da je reč o nečemu do sada nepoznatom, a odmah je najavljeno da će prostori biti prenamenjeni u depo muzeja. Ipak, za ovakav objekat mora postojati tehnička dokumentacija, budući da je zdanju obezbeđena zaštita Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Dodatni problem je nedostupnost informacija – Zavod ne daje izjave medijima, već se sve prosleđuje Sekretarijatu za informisanje i to isključivo putem mejla.
Na pitanje od kada se primenjuje takva praksa, sagovornica iz Zavoda za Danas odgovara: „Oduvek“, odnosno barem od kada ona radi u toj instituciji – a to je godinu dana. U Sekretarijatu za informisanje sagovornica Danasa bila je preciznija: „Od kada je sadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić došao na vlast.“
Arheolog Rade Milić objašnjava za Danas da su ta dva podzemna sprata zapravo podrumske prostorije Železničke stanice, izgrađene u vreme kada i sama stanica.
„Inače, taj prostor je ranije bio otvaran, pa je zatim zasipan pre nego što je stanica izgrađena u 19. veku. Treba videti za šta je Železnica koristila te prostore i da li u njima postoji neko industrijsko nasleđe. Ali, pošto je stanica već dugo u zapuštenom stanju, verovatno je tu ulazio ko je hteo i niko nije vodio računa o tome kako ona izgleda već šest–sedam godina. Ako je i bilo nešto u tim podrumskim prostorijama, verovatno je odavno odnešeno“, kaže Milić.
Dodaje da je prošlo mnogo vremena i da se niko više ozbiljno ne interesuje.
„Uradili su fasadu da spolja lepo izgleda, kao i sve što rade, a iznutra je zapušteno i unakaženo. Po pravilu – da zasene prostotu – spolja naprave fasadu, a unutra sve ostave da se raspada“, naglašava sagovornik Danasa.
O proceduri kaže:
„Po zakonu je trebalo da se napravi popis stvari zatečenih u trenutku kada je Železnica napustila objekat. Ovako nemamo nikakve informacije o tome da li je to urađeno. Bile su vrlo vredne kompozicije između Mostarske petlje i stare Železničke stanice. Ne znamo šta je sa tim vozovima, od kojih su neki stari više od 100 godina. Da li su sačuvani ili pretopljeni u Smederevu, ni to ne znamo.“
Prema zakonu, ukoliko se u podrumskim prostorijama pronađu predmeti, radnici moraju da obustave radove i obaveste nadležne institucije. Za pokretne nalaze treba obavestiti teritorijalno nadležni Muzej grada Beograda, a ako je reč o industrijskom nasleđu – Muzej nauke i tehnike.
Ispravka i izvinjenje
Novinarskom greškom u tekstu „Stara železnička stanica: Otkriće podruma ili zanemarena procedura?“, prvobitno objavljenom 1. oktobra na sajtu Danasa i 2. oktobra u štampanom izdanju Danasa, nehotice je pogrešno navedeno da je izjavu dao predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja
Jedini sagovornik u pomenutom tekstu bio je arheolog Rade Milić.
Iskreno se izvinjavamo Adamu Crnobrnji, Radetu Miliću i čitaocima Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
