Vreme o kojem autorka pita i koje razrađuje tokom priče jeste doba uspona i pada Trećeg rajha. Kada se govori o njemu, obično se misli na teror nad nevinim žrtvama, na nepravdu, na Drugi svetski rat, Hitlera i Gebelsa. Međutim, priča inspirisana starim dnevnikom više govori o civilima, običnim ljudima, njihovim uverenjima i razočarenjima. Pokazuje suprotnu stranu od one veličine, moći i raskoši u pričama tvoraca nacističke Nemačke.

Kako ne postoji nešto što nema makar dve strane, priča nas vodi i kroz drugu vrstu terora, prikrivenog, u kraljevskom Londonu. Prikrivenog zbog toga što istoriju pišu pobednici.

Mlada Nemica po imenu Irmina 1934. godine našla se u Londonu kako bi zaradila pare, a zadobila je ljubav crnca Hauarda sa Barbadosa, stipendiste na Univerzitetu u Oksfordu. Svojim mladalačkim zanosom dvoje zaljubljenih uspeli su da prebrode teške osude društva. U Londonu nije lako bilo biti crnac, a pogotovo pripadnica najgoreg naroda na svetu (prema mišljenju Engleza iz stripa) čija je jedina vrlina disciplina.

Teške istorijske okolnosti primorale su mnoge, pa i Hauarda i Irminu, da se razdvoje. Irmina u Berlinu započinje novi posao u jednom ministarstvu, a ubrzo i sasvim novi život sa novim idealima. Nakon što se udala za mladog arhitektu i pripadnika SS odreda, počinje u potpunosti da menja svoj pogleda na svet i društvo koje ga čini. Uz stalno muževljevo bodrenje i priču o velikom svetlom carstvu, Irmina postaje prava nacistička žena (objašnjenje sledi) duboko uverena u viši cilj više rase. To više nije ona Irmina koja se mladom Hauardu žalila kako za nju u porodici pored braće nije bilo sredstava za školovanje, već neka druga za koju žena treba da bude temelj nove, zdrave nacije. Ta ideja superiorne nemačke rase u Irmini postoji i tokom njenog (za nju) prelepog boravka u Longonu, kada je jednom prilikom uvredila Hauardovu drugačiju boju kože.

Žene u nacizmu bile su tretirane kao majke, stubovi kuće i nacije. Dobijale su takvu funkciju iz prostog razloga što je nacizam muška ideologija i sve što je od vitalnog značaja za napredak društva i države u rukama je muškaraca. Postojao je još jedan vid afirmacije žene u Rajhu – one su dobijale poslove proteranih Jevreja i Jevrejki i tako vršile dužnost prema naciji.

Kako Treći rajh nije bio zaista onakav kakvim se predstavljao svedoči razočarenje Irminog muža, mladog arhitekte koji se divio novim građevinama i stvaranju velikog carstva. Sav novac ubrzo nakon početka rata sliva se u vojnu mašineriju, rušilačku, ne graditeljsku. Ljudi su bili siromašni, neretko nisu imali osnovne potrepštine. Morali su da gase svetlo da ne troše električnu energiju, štedeli su i kada više nije moglo ništa da se uštedi, a u sve te okolnosti smestila se priča o zaljubljenima Irmini i Hauardu. Nemici i crncu.

Potresne scene – od morbidnih do ljubavnih, smenjuju se velikom brzinom. U jednoj knjizi autorka je uspela da prikaže i opis ubistva jevrejskog deteta udarcem kundaka puške u glavu i kako Irmina gubi Hauarda mnogo godina kasnije na aerodromu na Barbadosu.

Barbara Jelin rođena je 1977. godine u Minhenu. Stripovskoj publici je poznata po stripovima „Posetilac“ i „Kašnjenje“. Njena prva knjiga u Nemačkoj bila je „Otrov“ prema scenariju Petra Metera o istorijskom kriminalnom slučaju i učinila ju je poznatom najširoj publici u Nemačkoj.

Grafički roman „Irmina“ izašao je ove godine u saradnji izdavačke kuće Modesti stripovi i Komiko.