Za sve ljubitelje živog sveta od sedam do 77 godina, mada u ovom slučaju čitaoce ne treba ni na koji način ograničavati, Kreativni centar objavio je dve knjige zabavno-naučno enciklopedijskog tipa „Sve o konju i još ponešto“ i „Sve o ajkuli i još ponešto“.
Autori teksta su Antoanet Delil o opšte popularnim konjima i Fransoa Mutu o jednoj od najozloglašenijih morskih grabljivica – ajkuli. Obe knjige ilustrovao je mladi francuski ilustrator Gragoar Mabir koji je svojom linijom i maštom dao duh i neodoljiv šarm glavim junacima ovih knjiga.
Mabir (1975) rođen je u „zemlji konja“ u Sen Lou. Kuvar sa diplomom, za umetnost i crtanje definitivno se opredelio posle trogodišnjeg školovanja na Institutu Sen Lik u Briselu. Živi u Nantu i uglavnom sarađuje sa vodećim francuskim izdavačima knjige za mlade, kao i u časopisima za omladinu. Ima svoj blog na adresi www.gregoirmabire.com.
Obe knjige za Kreativni centar sa francuskog na srpski jezik prevela je Željka Dulić. „Sve o konju i još ponešto“ ležernim i veselim stilom napisala je Antoanet Delil, novinar koji se bavi jahanjem, vlasnica dve kobile Mitrijin i Papeti. Ona je autor više knjiga o konjima, a ima i blog o ovim četvoronošcima. U velikom dokumentarnom albumu, koji je objavio Kreativni centar, čitaocima otkriva sve tajne divljih i pitomih konja, kao i podatke da su se prvi od njih na Zemlji pojavili pre oko pedeset miliona godina kao mali biljojed veličine zeca. Ova knjiga sadrži i sve informacije koje treba znati o dolasku konja na svet, odgajanju i vaspitanju ždrebeta, prefinjenosti konjskih čula – vida, sluha, njuha, dodira, ukusa, porodičnom i društvenom životu ovih plemenitih životinja, fizičkoj građi, njihovom mentalnom i emotivnom sklopu, načinu života, druženju sa njima i dresuri, mitskim primercima, umetnicima i rekorderima.
Knjigu „Sve o ajkuli i još ponešto“ malo ozbiljnijim naučnim tonom napisao je veterinar Fransoa Mutu. Pre nego što se opredelio za istraživačku karijeru – ispituje bolesti kopnenih i morskih životinja, vodio je Odeljenje za istraživanje zaraznih bolesti u Nacionalnoj veterinarskoj školi u Mezon-Alforu. U njegovom „vodiču“ kroz svet ajkula može se saznati da li kit-ajkula može dostići dužinu od 20 metara, da velikousta ajkula pojede pola tone hrane na dan, da gotovo sasvim slepa grenlandska ajkula, koja pola surove arktičke zime provede na dnu okeana, poseduje izrazito razvijeno čulo mirisa. Mutu objašnjava odakle dolaze ajkule, upoznaje čitaoce sa njihovom raznolikošću, čulima, među kojima su jedinstveni takozvani elektro receptori, zahvaljujući kojima su ove ribe sposobne da osete elektricitet koji proizvode pokreti mišića neke druge životinje.
Ova knjiga nudi saznanja i o ajkulinom apetitu i jelovniku, njenim porodilištima, šampionskim plivačkim kvalitetima, razlozima zbog kojih je bije loš glas, njenim odnosima sa ljudskom vrstom, uključujući i interesovanje američke vojne industrije za njene potencijalne špijunske sposobnosti. Mutu nije izostavio da pomene i najpoznatije ajkule u literaturi, na filmskom platnu, crtanim filmovima i stripovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
