Fot: M.K./ATAImages„Car je go, ali Cara je baš briga što je go, on i tako go ostaje Car i hvali se svojom golotinjom u stilu ne možete mi ništa“, kaže Tatjana Mandić Rigonat povodom predstave „Razbijeni krčag“, koju će večeras od 19: 30 na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu izvesti Banjalučko pozorište.
Ova predstava je važna zato što ju je Klajst napisao 1806. godine a ima se utisak da priča o današnjem pravosuđu, korupciji, prikrivanju zločina, seksualnom predatorstvu moćnika, a važna je i zato što bi sve predstave koje režira Tatjana Mandić Rigonat trebalo videti, piše Vreme.
„U predstavi prisustvujemo suđenju koje je slika i prilika našeg vremena. Sudija Adam je glavni muški lik u komadu i u njemu se stekla sva prljavština pravosuđa“, objašnjava Tatjana Mandić Rigonat.
„Moćni ljudi prisvojili su pravosudni sistem i odnose se prema Justiciji, boginji pravde i prava kod Rimljana koja je prikazivana kao mlada devojka, kao predatori. Metaforičnost Krčaga je duboka. On nije tek jedan banalni predmet.“
Moćni ljudi tužilaštva i Justicija
Navodi da je „najzanimljivije u komadu u celini, osim živopisnih likova i dijaloga, to što publika od recimo petnaestog minuta zna ili sluti ko je krivac jer pisac se ni ne trudi da ga sakrije, naprotiv. Gledamo kakvi su sve mehanizmi na delu da se istina i pravda ne dogode, kako se prikriva istina, žonglira dokazima. Ta očiglednost je u stilu: Car je go, ali Cara je baš briga što je go, on i tako go ostaje Car i hvali se svojom golotinjom u stilu ne možete mi ništa jer istina o nekome i nečemu nije danas dovoljna ako ne postoje jaki mehanizmi da je zastupaju i mogućnost da se pravda ostvari.“
Desilo se, kaže da je „prve probe predstave počela nekoliko dana pre zločina 1. novembra u Novom Sadu.
Događaji koji su se nizali produbljivali su emociju iz koje je predstava nastajala i ona je u suštini krik za pravdom.“
Prikrivanje činjenica
Opet u Novom Sadu, samo dvesta godina nakon Krčaga, svedočili smo prikrivanju činjenica: nakon što je policija tukla ljude ispred TV Vojvodine u Novom Sadu, predsednik Vučić je rekao da „niko od blokadera nije povređen“ iako je Katarina koja je vozila do Strazbura dobila potres mozga od udarca jednog policajca. A bilo je još povređenih.
„Katarina je dobila udarac s leđa, da ne preskočimo taj mizanscen primene podle sile. Možda je Katarina za predsednika Niko. Predsednik je rekao i da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Predsednik je svašta rekao i mnogo puta nam se onim što je izgovorio podsmehnuo. Rekao je i da nije bilo upotrebe zvučnog oružja 15. marta dok smo ćutali za 16 ubijenih pod nadstrešnicom. Rekao je i da su svi zahtevi studenata ispunjeni. Rekao je i da studenti nisu stalno vozili do Strazbura, nego malo pedalali za slikanje i da su zapravo bili voženi. Da je to u suštini šarena laža… Predsednik ili neko njemu blizak u marketingu besmisla, izumeo je Ćacilend.
Evama i Gretama koje su progovorile
Predstavu je posvetila svim „današnjim Evama i Gretama.
Onima koje ćute, onima koje su progovorile, onima koje će progovoriti.“
Kaže da je „zahvaljujući hrabrim mladim devojkama, tema seksualnog zlostavljanja u Srbiji postala tema o kojoj se javno misli i govori“, i objašnjava da je „adaptacija drame tako centrirana da se tema seksualnog predatorstva istakne.
„U originalu postoje dve služavke koje su funkcionalno postavljene u odnosu na glavni zaplet. Ime jedne od njih je Margareta – Greta.
I od funkcije u drami razvila sam i izmaštala lik preko kojeg oblikujem rediteljsku priču. Greta je tako postala devojčurak koja radi kao služavka kod sudije, i koja je svedok svega što on radi.
Njen krik za pravdom je krik pobunjene žrtve, one koja čini najveći skok u nepoznato i u slobodu. Ali nije dovoljno progovoriti. Jer taj govor može da se odbije kao eho. Kada razni predatori, manijaci, silovatelji, psihopate na položajima, budu kažnjavani kako dolikuje zločinu, a procesi se ne budu razvlačili u nedogled, kada ne budu zlostavljači dobijali najniže kazne, kada postane neprihvatljivo postavljanje pitanja: zašto si ćutala do sada, kada mediji ne budu sudnica, a neki od njih i u direktnoj propagandnoj misiji omalovažavanja i degradiranja žrtava, kada detalji iz sudnice ne budu servirani kao porno bljuvotina, kada, kada, kada… Kada? Tek tada ćemo moći da osetimo da nema nedodirljivih i povlašćenih i da postoji pravda.“ rekla je, između ostalog, za Vreme Tatjana Madić Rigonat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
