Austrijska književnica Monika Helfer (1947), iza koje je četiri decenije spisateljske karijere tokom koje je objavila više od deset romana, knjiga za decu, pripovetki, pozorišnih drama, u sam vrh savremene literature na nemačkom jeziku ušla je sa porodičnom trilogijom koju je objavila od 2020. do 2022. godine.
Do srpskih čitalaca stigla je u prevodu Maje Aksentijević, a u izdanju Službenog glasnika u okviru Kolekcije “Glasovi sveta”.
Na predstavljanju sve tri knjige kao “dirljivog svedočanstva o ljubavi, poreklu, porodičnim tajnama, pripadnosti i otuđenosti, ali i zanemarenim žrtvama rata” u Glasniku su govorili: književnica Ljubica Arsić, advokat Jelena Stajić i profesor Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.
Iako je porodični roman, kako se čulo, kao tema istrošen, uspeh trilogije Monike Helfer objašnjava se njenim “opčinjavajućim pristupom”, kritičnošću sa kojom je “naslikala” svoju porodicu, kao i dinamikom u pisanju, koje pokreće ozbiljne teme i važna razmišljanja.
Porodica Monike Helfer živela je u Vorarlbergu, poslednjoj od devet austrijskih federalnih država.
Prva knjiga trilogije “Mosbrugerovi” posvećena je njenoj baki Mariji, čija “lepota izaziva zavist žena i požudu muškaraca”.
Događaji su smešteni u vreme Prvog svetskog rata u koji Marijin muž Jozef odlazi ostavljajući je da se sama bori sa nemaštinom i četvoro dece.
Mosburgerovi su živeli na rubu planinskog sela u kome su bili nepoželjni kao otpadnici i sirotinja, a rat je to stanje samo pogoršao.
Dolazak crvenokosog stranaca Nemca u selo koji će kod Marije provesti jedan dan i jednu noć uoči dolaska njenog muža na kratko odsustvo biće presudan za živote Mosburgerovih i u narednim generacijama.
– Monika Helfer, unuka glavne junakinje ovog romana, živopisno pripoveda intimnu priču svoje porodice i nenametljivo dočarava ratne i posleratne godine, bez klišea, ulepšavanja, jednostavnim stilom koji osvaja čitaoce i uz pomoć parafraziranja biblijskog teksta i Brojgelovih slika. Ova knjiga govori i o Prvom svetskom ratu, njegovom početku i posledicama, o onome kako je izgledao sa druge, nama neprijateljske strane. Monika Helfer uvodi u literaturu i istoriju žrtava rata i izvan bojnog polja – ukazala je Ljubica Arsić.
Druga knjiga iz trilogije ima naslov “Tata” i u njoj je centralna ličnost otac Monike Helfer.
Učesnik Drugog svetskog rata iz kog je izašao kao invalid s protezom, udovac, penzioner, ljubitelj književnosti.
Monika Helfer njegov život neostvarenog pametnog čoveka analizira iz različitih uglova, ali govori i o svom detinjstvu i odrastanju u teškim okolnostima i traganju za sopstvenim poreklom.
“Lavlje srce” naziv je treće knjige u kojoj je oslikala tragično kratak život svog mlađeg brata Riharda.
Posle majčine smrti, ona i sestre rastu odvojeno od brata, jer ih je otac prepustio tetkama na staranje.
U kasnim osamdesetim godinama 20. veka Rihard je mlad čovek, slovoslagač po zanimanju, osobenjak kome kao da nije naročito stalo do života, nemirnog duha, lutalica u večitoj potrazi za sobom.
Odgovornost preuzima samo kada mu se poveri, pa tako i kada mu bivša devojka prepusti dete kome zna samo nadimak.
Nametnuta uloga oca pruža mu oslonac u životu, barem izvesno vreme.
Ova knjiga je, kako se čulo na predstavljanju, “osećajan portret, priča o brizi, osećanju krivice i krhkosti porodičnih veza”.
Prema mišljenju Ljubice Arsić, Monika Helfer ovom trilogijom u kojoj se otvoreno i hrabro suočava sa porodičnim nasleđem i tajnama istovremeno “rehabilituje porodicu pretvarajući poraze u dobitak”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
