Umetnica performansa Marina Abramović: Studenti u Srbiji su heroji današnjice, plačem dok ih gledam

„Jako, jako sam ponosna na studente, njihov bunt. Napisala sam na svojim profilima na društvenim mrežama, uključujući Instagram i Fejsbuk, da su studenti u Srbiji heroji današnjice. Snažni su, fantastični, neverovatni… Njihove demonstracije, njihovi gestovi nose takvu snagu, a istovremeno i miroljubivost. Bistri, odlučni, vispreni, potpuno otvore srce svakom. Kad gledam te demonstracije, uvek plačem. Potresno. Takođe, toliko mnogo, mnogo sveta je uz njih – seljaci, radnici, intelektualci… I jesu heroji današnjice“, navela je Marina Abramović u intervjuu za novi broj nedeljnika „NIN“.

Marina Abramović rekla je da će sledeće godine doći u Beograd da bi snimila deo dokumentarnog filma koji obuhvata i njen život sa Ulajem u Amsterdamu po odlasku iz rodnog grada, te kasniji period u Njujorku, ali neće u Beogradu prikazati novi rad „Balkanski erotski ep“.

„Neću kod nas da prikazujem, prvo zato što me niko nije pozvao, a i neću iz principa“, rekla je Marina Abramović, koja je zbog premijere tog novog rada u Mančesteru propustila otvaranje retrospektive u bečkoj Albertini, a početkom sledeće godine prikazaće ga u Barseloni, pa u Berlinu, Parizu…

Prema njenim rečima, to je veliki poduhvat u kojem učestvuje 120 ljudi, zasnovan na istraživanju prostora širom Balkana, a govori, između ostalog, šta su paganski rituali značili, pri čemu je to povezala i sa komunizmom.

„Počinje Titovom sahranom, traje četiri sata, povezala sam razne vrste izvođača, prožeto je duhovitošću, ima posebnu epiku… To će imati svoj život na raznim mestima po svetu do kraja 2027“, rekla je ona, dodajući da je to rad u kojem ima najviše autobiografskog do sada.

„Nisam to mogla da uradim ranije jer jednostavno nisam imala ovo iskustvo, mudrost. Nisam imala jasnu sliku šta se zapravo desilo u mom detinjstvu, šta se zbivalo sa Titom, komunizmom, mojom zemljom, paganskim nasleđem, religioznošću moje bake, ocem, majkom… Nisam to sve mogla da shvatim, mnoge stvari su me bolele. U ovim godinama imam jasniju sliku. Taj rad je vrlo ličan, ali toliko govori i o toj Jugoslaviji koje više nema“, kazala je ona.

Marina Abramović se požalila i na odnos predstavnika vlasti u Srbiji prema njenoj umetnosti, navodeći kao primer da, kada je imala retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku 2010. godine, niko od zvaničnika Srbije nije došao, iako je prvi umetnik sa ovih prostora koji je u MoMA izlagao.

„Zašto, ne znam… Evo i (Novak) Đoković vam je otišao u Grčku. Nešto je kod nas uvek pogrešno. Ne mogu da shvatim…“, rekla je ona, pominjući kroz smeh i da, kada dolazi u Beograd, ide pod tuđim imenom, pa će tako i naredni put.

„Nije mi lako da dođem u Beograd zbog sećanja, zbog svega što je bilo oko izložbe… Imam i prijatelje u Beogradu. Izuzetno cenim Srdana Golubovića, koji je napravio scenario za film o Ulaju i meni, o tome kako smo živeli u kolima. Izuzetno talentovan reditelj. Imam niz prijatelja koje volim da vidim“, rekla je ona, posebno pozdravljajući Zorana Kesića, čije emisije redovno gleda.