Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs„Dobro sam, imajući u vidu okolnosti. Sada živim Rašin život, zapravo ga produžavam – stalno su neke izložbe“, kaže za Danas Marinela Koželj, istoričarka umetnosti i umetnica, životna saputnica Raše Todosijevića, jednog od najznačajnijih predstavnika konceptualne umetnosti u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, koji nas je napustio prošle godine.
Nedavno se vratila sa sajma umetnosti u Beču, gde je Raša bio predstavljen, a u toku su još dve njegove izložbe.
Diskretna, ali snažno prisutna figura beogradske umetničke scene, Marinela Koželj retko govori za medije.
„Jao, nisam vam ja za medije“, nerado priznaje, iako je i sama bila inspiracija mnogima, poznata po blagosti, neposrednosti i autentičnoj skromnosti.
Koželj je istoričarka umetnosti i likovna umetnica prepoznatljiva po radu na tekstilu, čija su ostvarenja trenutno predstavljena na izložbi Slučaj niti u Novom Sadu.
Upravo put u Novi Sad, na dan otvaranja ovogodišnjih Aprilskih susreta u oslobođenom SKC-u, zabrinuo ju je jer je možda neće stići da isprati početak manifestacije koja joj je posebno bliska.
Kako vidite to što studenti u oslobođenom SKC-u žele da Aprilskim susretima udahnu nov život, referišući se na vreme sedamdesetih godina 20. veka, kada je vaša generacija ovu manifestaciju oblikovala ka promeni i otvorila je svetu?
– Dugo sam mislila da svi već znaju šta se dešavalo tih godina. Bile su to najrevolucionarnije godine u stvaranju nove umetnosti. Verovala sam da je sve to već više puta ispričano. Ali možda nove generacije to ne znaju dovoljno, a onima koji znaju – taj period i dalje služi kao velika inspiracija – kaže Koželj.
Aprilski susreti započeli su 1971. godine, a svoj vrhunac doživeli su 1974, kada su u SKC-u gostovale tadašnje svetske umetničke zvezde – među njima i Jozef Bojs, kao i brojni italijanski umetnici. Sve je to bila ideja Biljane Tomić i Jerka Denegrija, zapravo više Biljanina, jer je ona bila urednica likovnog programa. Postojala je ogromna želja da se izađe u svet, uspostave međunarodni kontakti i napravi festival na kom će učestvovati umetnici iz celog sveta.
Jedna od ključnih tačaka tog pokreta bila je i izložba Drangularijum, održana u SKC-u, u kojoj ste i vi učestvovali kao deo rada Raše Todosijevića.
– Cilj je bio da se napravi nešto potpuno drugačije od standardne izložbene postavke. Nisu prikazivani radovi u klasičnim tehnikama poput slikarstva i skulpture. Umetnici su birali predmete koje najviše vole. Raša je odlučio da to budem ja – da sedim na stolici, mirno, mada sam mogla i da se krećem, da izađem ako mi je potrebno. Nisam ja tu sedela satima – dolazila sam kad imam vremena.
Naziv izložbe smislio je Raša. Učestvovali su mnogi umetnici: Dušan Otašević, Marina Abramović, Gera Urkom, Zoran Popović… Neko je doneo radio, neko ćebe. Nažalost, nemam katalog ispred sebe da vam tačno kažem ko je šta izložio.
Kako ste se vi odnosili prema tom radu?
– A, pa ništa. Prvo sam bila iznenađena, pitam: „Rašo, pa kako će to da izgleda?“ A on kaže: „Ništa. Ti lepo sedneš na stolicu i tako mirno sediš.“ Naravno, Raša je uz to doneo i jednu nahtkasnu od kuće, koji je ofarbao u plavo i dodao jedan mali papirni objekat koji je bio mobilan i obešen o plafon, a najviše je aludirao na skulpture Aleksandra Kodlera.
A javnost?
– Mi smo odmah shvatili da to što smo napravili predstavlja veliku stvar – prekretnicu u izlagačkom smislu, nešto apsolutno novo i značajno. Naravno, javnost je tada bila oštra – novine su pisale svakakve gluposti, da to nije umetnost. A zapravo, to su bili počeci performansa, koje smo mi tada zvali „događanja“.
Kako je došlo do toga da umetnička zvezda poput Jozefa Bojsa dođe u SKC na Aprilske susrete?
– Godinu dana ranije, 1973, mi smo otišli u Edinburg, na tamošnji festival umetnosti, da bismo učestvovali u okviru njihovog proširenog programa. Ričard Demarko, koji je vodio vizuelni program, dao nam je jednu salu i rekao da radimo šta hoćemo. Ja sam bila tamo kao Rašina devojka, i sećam se da su prvi performansi izvedeni upravo u toj sali. Prvi je nastupio Raša s performansom Pijenje vode. Ja sam sedela, Raša je pio vodu, a tu je bio i akvarijum sa ribicom koju je izbacio napolje da vidi koliko ona može da izdrži na suvom i koliko on može da izdrži nalivajući sebe vodom. Meni se činilo da to traje jako dugo, ali zapravo je trajalo oko pola sata – koliko je Rašin organizam mogao da izdrži. Ribica je preživela, a publika je za nju vatreno navijala, brinula se i pitala: „Pa kako on sad muči tu ribicu?“ Pošto je bila zlatna ribica, Raša im je rekao da ta vrsta može dugo da izdrži na suvom. Pored nas je bio Gergelj Urkom, koji je jednu tapaciranu stolicu rastapacirao, a Marina Abramović je izvela performans sa ubadanjem noža između prstiju.Na festival je bio pozvan i Jozef Bojs kao međunarodna umetnička zvezda. Održao je predavanje koje je trajalo 24 sata, na nemačkom jeziku. Mi smo sedeli i slušali, iako niko nije znao jezik. Iz pijeteta prema umetniku, kontakt smo uspostavili tada, i on je rado prihvatio poziv da dođe u Beograd sledeće godine.
Šta je podrazumevalo njegovo gostovanje u Beogradu?
– Održao je jedno predavanje, a tabla na kojoj je crtao i pisao bila je sačuvana. Bila je konzervirana da se kreda ne bi obrisala i dugo je stajala u SKC-u, sve do požara devedesetih. Kada je posle toga usledilo renoviranje, tabla je nestala. Sećam se da je tada neki kolekcionar nudio velike pare da je otkupi. Na tabli su bile nemačke reči, nama nepoznate, ali smo znali njegov stav o umetnosti, pa se nismo mnogo uzbuđivali – predavanje je bilo praćeno simultanim prevodom.
Pomenuli smo nerazumevanje javnosti prema onome što ste vi radili sedamdesetih godina. Mediji su tada pisali svašta. Kako doživljavate današnje napade medija na studente koji žele da učine ovu zemlju boljim mestom za život?
– To što rade studenti je fantastična stvar. Ako se sada nešto ne učini – propali smo. Ali ja sam sigurna da će studenti da pobede, da će opozicija da pobedi, i da će svi dobronamerni, normalni ljudi pobediti. Živela nova uprava u oslobođenom Studentskom kulturnom centru, studenti koji će uspeti da donesu promene i nešto novo!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
