Udruženje književnih prevodilaca Srbije je ustanovilo nagradu koja će nositi ime Ljubiše Rajića, a dodeljivaće se svake druge godine za najbolji prvi prevod sa bilo kog stranog jezika.
Kako je objasnila Vesna Stamenković, potpredsednica Udruženja književnih prevodilaca Srbije, koja je zajedno sa kćerkom profesora Rajića, Jasnom Rajić, došla na ideju da se pokrene jedna ovakva nagrada, sledeće godine, na Dan studenata i u znak sećanja na profesora Rajića, koji je takođe rođen 4. aprila, prvi put će se dodeliti ovo priznanje.
– Sada kada se obeležava 12 godina od rada Geopoetike, konstatujem da smo Ljubiša i ja zajedno zidali neke vrle početke onoga što bi se zvalo poetikom jedne izdavačke kuće – rekao je Vladislav Bajac, prijatelj i izdavač Ljubiše Rajića.
Na to koliko je profesor Rajić bio blizak sa svojim studentima i koliko se za njih zalagao, podsetila je i profesorka Filološkog fakulteta, Rajićeva bivša učenica, Mirna Stevanović, pročitavši nekoliko mejlova studenata, koji su o profesoru Rajiću imali samo reči hvale i divljenja.
– Ljubiša je jedan od mnogih koje sam upoznala tokom devedesetih i jedan od retkih sa kojim sam postala prijatelj. Za razliku od mnogih, Ljubiša nije verovao da se njegova obaveza tih godina završava duvanjem u pištaljku. Za njega je svako vreme predstavljalo pravi trenutak da se radi nešto korisno. Međutim, on je platio cenu svog angažmana. Kada bi postojali anali Filološkog fakulteta, u njima bi pisalo da je Ljubiša Rajić, uprkos svim ispunjenim uslovima, čekao unapređenje duže nego ijedan njegov kolega. Savetovali su mu da se primiri, pa će sve biti u redu. Odbio je, naravno. Ljubiša Rajić nije bio one vrste, koja svoja uverenja prodaje za ličnu promociju i dobit – rekla je profesorka Srbijanka Turajlić, članica Udruženja književnih prevodilaca i prijateljica Ljubiše Rajića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
