Slika na kojoj je ribar s mrežom kupljena za 50 dolara u garaži možda vredi 15 miliona i delo je Van Gog-a

Godine 1889. Vinsent van Gog lečio se u psihijatrijskoj ustanovi u južnoj Francuskoj, gde je proveo turbulentnu godinu, ali i stvarao, pa su te godine nastala i neka remek-dela kao što su „Perunike“, „Cvet badema“ i „Zvezdana noć“.

Ukupno je potvrđeno 150 slika.

Bivši kustos antičke umetnosti u Muzeju Metropoliten sada se udružio sa grupom konzervatora, naučnika i istoričara koji veruju da su otkrili sliku broj 151: dosad nepoznati Van Gogov „Portret ribara“ kojeg je pre nekoliko godina na garažnoj rasprodaji u Minesoti kupio kolekcionar antikviteta za manje od 50 dolara, piše Wall Street Journal.

Ako se proceni da je to originalni rad s potpisom Van Goga, slika bi mogla dostići cenu od čak 15 miliona dolara.

Na slici je prikazan ribar koji puši lulu dok se brine za svoju mrežu na praznoj plaži.

Stručnjaci su sliku nazvali „Elimar“ jer je ime urezano u donji desni ugao platna.

„Iscrpna, višegodišnja istraga o slici od strane stručnjaka iz nekoliko područja dala je dokaze potrebne za identifikaciju Elimara kao umetnikovog rada“, izjavila je njujorška kompanija za istraživanje umetnosti LMI Group International, koja je sliku kupila od kolekcionara antikviteta, u svom izveštaju koji broji preko 450 stranica.

Šta su pronašli, podiće s Van Gogovim stručnjacima i trgovcima umetninama diljem sveta kasnije ovog meseca, navodi Wall Street Journal.

Tvrde da je portret naslikan dok je Van Gog bio u azilu Saint-Paul u francuskom Saint-Remy de Provence između maja 1889. i maja 1890.

„Elimar se očigledno temelji na slici danskog umetnika Mikaela Ankera“, navodi se u izveštaju.

„Van Gog nije kopirao, već je na svoj način interpretirao Ankerovo delo“, dalje pišu.

Stručnjaci su rekli da portret predstavlja i vreme u umetnikovom životu kada se „vraćao temama i slikama iz mladosti“.

„Portreti ribara i teme života na moru bile su neke od njegovih najranijih tema“, navodi se u izveštaju.

Ribar je bio „osoba i tema koja mu je bila vrlo bliska zbog usamljenih i života koje su ribari vodili“.

Dokazi su pomno prikupljeni i navodno su potrošene hiljade dolara za proces dokazivanja autentičnosti.

Potezi četkicom su ispitani i upoređeni s drugim delima, dok je pigmente i vlakna slike takođe proučavao stručnjak za likovnu umjetnost.

Maksel Anderson, bivši kustos Metropolitan muzeja, rekao je za Journal da ga je „pogodilo ono što je video“ kada mu je slika prvi put otkrivena.

„Jesam li bio u tome? Ne“, rekao je Anderson. „Ali bio sam super zaintrigiran.“

Međutim, slika se ne može službeno potvrditi kao Van Gogov original bez poslednje reči naučnika Van Gogovog muzeja u Amsterdamu, rekao je za Journal autentifikator umetnina Ričard Polski.

„Ljudi vole kada stvari propadnu i bilo bi divno da pronađu Van Goga“, rekao je Polski, koji nije bio uključen u projekat.

„Ali moraju sve da zabeleže i da pozovu naučnike u Van Gogovom muzeju da to potvrde. “

Muzej nije komentirsao sliku, ali je rekao novinama da ima „rigoroznu proceduru“ za odvajanje krivotvorina od legitimnih komada.

Portparol je dodao da se „99 odsto“ zahteva za proveru autentičnosti koje je muzej primio u poslednjih nekoliko godina „po našem mišljenju ne može pripisati Van Gogu“, prenosi Jutarnji list.