Vojnov: Smena Jugoslava Pantelića je sramna odluka

„Moram da priznam da ne pamtim kada me je nečija smena toliko rastužila, ali i uznemirila, kao saznanje da je Vlada Srbije razrešila Jugoslav Pantelića i uklonila ga sa mesta direktora Jugoslovenske kinoteke. Ceo život sam bio ubeđen da kada čovek dosegne određeni nivo stručnosti, socijalne prihvaćenosti i autoriteta, i konačno kada stekne poverenje svih, postaje umnogome nezamenjiv u svom polju. U svetu filmskih festivala i filmskih arhiva, kontinuitet i kontakti su sve, a ljudi su vrlo često važniji od imena institucije“, naveo je Vojnov.

Prema njegovoj oceni „Pantelić je čovek koji je svaku instituciju koju je zastupao uspeo da digne na visok nivo, da je integriše u svetske tokove koji su neophodni za njeno funkcionisanje, i da u jednom miljeu koji podseća na zverinjak bude jedan od retkih koji može bez zaštitnog odela da siđe među zveri i umiri ih, tako da na kraju svi dobiju možda ne ono što hoće ali svakako ono što im treba.

„Nažalost, čovek koji je silazio u taj zverinjak, poznat duhovito kao srpska kultura, a posebno njen najopasniji kavez sa najpodmuklijim zverima, zvani srpska kinematografija, stekao je određena iskustva o tome kako žive i ponašaju se normalni ljudi u kulturama i kinematografijama koje funkcionišu.

U jako dugom periodu i FEST i Jugoslovenska kinoteka odavali su utisak začućujuće civilizovanog i normalnog ambijenta koji funkcioniše i koji kako filmskim profesionalcima tako i laicima i radoznalom građanstvu pruža prostor da se oseća kao da ima neki prostor u kome može da živi neki život koji je nekada zamišljao i vezivao za ovu profesiju.

Jugoslovenska kinoteka je prikazivala i obnavljala filmove, izdavala je veoma dragocen časopis i druge publikacije, bila je mesto na kom su filmska dešavanja mogla da se dostojanstveno organizuju, otvorena za nove ideje i različita mišljenja.

Kada je počeo razdor u društvu, Jugoslav je prvo sklonjen sa FESTa koji je kao lukrativna aktivnost morao pre ili kasnije biti apsorbovan od strane vladajuće stranke, i to se zahvaljući njemu desilo kasnije a ne pre, jer je ipak postojala nekakva svest o tome da verovatno neće baš tako moći da bude sklonjen.

Sa čelnog mesta Jugoslovenske kinoteke uklonjen je sada, kada su tenzije u društvu dostigle maksimum i kada je vlast počela da funkcioniše po principu ogoljene korupcije koju sprovodi silom.

Ovaj potez Ministarstva kulture Republike Srbije je neslavan, ali je pre svega glup jer time što ljudima oduzimaju poslednje prostore u kojima su još mogli da se osećaju dostojanstveno, vrše jednu neprikrivenu osvetu.

Ako je ovako prošao čovek koji je ceo svoj profesionalni vek posvetio afirmaciji kinematografije, a proteklih desetak godina, i pokušaju da se u našoj zajednici očuva normalan kinematografski život, uz poštovanje činjenice da se filmom bave ljudi koji različito misle, i da je njegov vrlo bitan segment pobuna i da to treba uvažavati, čemu mi ostali treba da se nadamo?

Ovaj režim je počeo da uklanja sa rukovodećih pozicija sve ljude koji su sačuvali uspravan stav, dostojanstvo i bili među malobrojnima koji nisu potpisali podršku Aleksandru Vučiću, pritom boreći se da opstane film kod nas uprkos svima, i pritisku onih odozgo kojima niko nije dovoljno njihov, i pritisku nas odozdo koji stalno hoćemo više i mislimo da može još i naravno govorimo svašta o onima odozgo i mislimo još gore.

Jugoslav Pantelić je bio u stanju da trpi pritisak i njihov i naš, ali isto tako i da nas zaštiti od njihovog pritiska i da znamo da kad god kročimo u neki objekat Kinoteke, jesmo svoji na svom.

I onda ga je smenio Nikola Selaković, čovek koji je bačen na mesto Ministra kulture kao na političko đubrište jer se ni na jednom poslu koji je više želeo nije pokazao kao iole sposoban.

Ovaj ministar koji je u kulturi mogao da učini mnogo jer je pravnik, a treba nam puno zakona, i kao diplomata, a kultura ima bitnu ulogu i u tome, pokazao se kao gost koji izgleda nije shvatio ko je ko među onima koji su ga dočekali.

Vođen spiskom potpisnika podrške Aleksandru Vučiću i SNSu na kome njega nema, i iritiran Pantelićevim razumevanjem za to da film pripada obema stranama u našem društvenom brodolomu, odlučio je da potpiše ovu sramnu odluku, verovatno znatnim delom ni ne sluteći njene posledice i njeno značenje.

A značenje ove odluke je dalekosežno.

Jer kad sam rekao da je Pantelić imao uvid u to kako funkcionišu normalne kulture i kinematografije, zaboravio sam da vam kažem da su mnogi od nas to učili od njega.

 

Sad kad je on sklonjen, možemo da uđemo u jedno takmičenje u nenormalnosti u kome plašim se Selaković ne zna kakve je protivnike dobio.

Trebalo bi da ga bude stid zbog ovoga što je uradio, kao i celu Vladu Republike Srbije koja ne shvata da odavno sve što radi – sebi radi.“ zaključio je Dimitrije Vojnov.

Kako navodi na svom portalju „Nedeljnik „za vd direktora Jugoslovenske kinoteke postavljen je Aleksandar Erdeljanović, istoričar filma i dugogodišnji upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke“