Vratio sam Bosni opljačkanu kolekciju slikara Božidara Jakca 1

Matić je na bečkom buvljaku kupio deo te kolekcije, ukupno 32 crteža, krokija i portreta, koji su najvećim delom nastali tokom Drugog svetskog rata, a koje je Jakac kasnije poklonio muzeju u Jajcu. Među njima i najpoznatiji Jakčev portret Josipa Broza – Tita nacrtan crvenom kredom. Jakac ga je portretisao 29. novembra 1943.

– Ja sam kolekcionar, nivoa amatera i kada se to pročuje, ljudi vam nude sve i svašta – kaže Stojan Matić za Danas. „Tako su i meni ponudili na bečkom buvljaku taj deo opljačkane kolekcije muzeja iz Jajca. Dogovorili smo se za cenu. Prodavac je znao ko je Jakac, a i bilo je novaca, tako da se nismo puno cenkali, kako kolekcija ne bi otišla u pogrešne ruke, kako mi kolekcionari kažemo! Tek u bečkom stanu pogledao sam šta sam tačno kupio. Tu su, od udarnih dela, dva Titova portreta (formata A3), portret Kardelja sa potpisom Kardelja i Jakca, kao i datum, zatim, portret dr Ivana Ribara, predsednika Avnoja, sa potpisom Ribara i Jakca kao i datum (A4) te još pet portreta, dva generala i tri slovenačka visoka partijska funkcionera (A4). Ostalo su gravure, krokiji i crteži. Možda to nisam smeo da kupim, ali računao sam da sam učinio dobro delo, jer to bi se rasparčalo, a sada sam i ubeđen da sam dobro delo učinio, a to je već nešto – priča za Danas Stojan Matić.

Kaže da se svaki kolekcionar nada da će baš sutra, na pijaci, kupiti nešto krupno.

– Kada sam kupio deo te zbirke, znao sam da ne smem tek tako da ponudim da prodajem. Znao sam par kolekcionara, koji imaju novce i koji skupljaju sve što je vezano za Drugi rat u Jugoslaviji. Računao sam da od tih para kupim jedan polovan džip i da za ostatak pazarim neki dokument ili pismo iz vremena Obrenovića i poznatih Srba toga doba, što inače najviše skupljam. I to sam kupio, ali ne od tih para, pošto nisam nikome ni ponudio… Izvinite lažem, ponudio sam jednom kolekcionaru, smrzo se kada je video, ali nije smeo da kupi! I dobro je ispalo, ne može se pobeći od božije naredbe! – priča nam Matić dok sedimo u njegovoj kući u kojoj pored ostalog ima osam kučića koje spasava sa ulice.

Što se tiče motivacije da tako vrednu kolekciju pokloni BiH, Matić objašnjava da tu ima raznih motiva.

– Siguran sam da su jedini iskren Muslimani sebe smatrali Jugoslovenima! Dok su Srbi i Hrvati u većini vešto skrivali svoj nacionalizam u sprezi sa crkvom. I, kada je došlo vreme, taj nacionalizam je eksplodirao do neslućenih granica, naročito naš, srpski nacionalizam, koji je postao opasan po druge narode! Osetili su ga i Bošnjaci i Hrvati, mi nismo u Srbiji osetili njihov! Naročito saznanje, da su naše srpske snage, da l’ Republike Srpske ili iz Srbije, četiri godine sa okolnih brda bombardovali Sarajevo. Čak je i jedan poznati „naj srpski Baja“ obilazio i divio se srpskim snagama, nad nemoćim Sarajevom. E, to me je i opredelilo, da to što je i u moje ime opljačkano, vratim narodu kome i treba da pripada – kaže kolekcionar koji se Danasu obratio da ispriča svoju priču jer smatra da je to jedini dnevni list koji takvu priču zaslužuje, jer ne širimo mržnju.

Kolekciju je, kaže, mogao da pokloni nekom srpskom političaru „koji je na taj način, za male pare, imao priliku da opere svoju mračnu i jezivu prošlost i sebe prikaže narodu kao pokajnika i pomiritelja“.

– Ne, takvog u Srbiji nisam video! Baja koji vodi srpsku politiku, gleda kako bi od mene napravio još većeg mrzitelja od samog sebe! I, ako ja čekam da me glavni Baja pomiri sa Hrvatima, Albancima i Bošnjacima, od te rabote nema ništa. Zato sam odlučio da ja , anonimus, koliko toliko utičem svojim delom na brže pomirenje, između nas običnog sveta – naroda i s ove i s one strane Drine, na iskreno pomirenje i pokajanje. Da više i iskreno razmišljamo o pomirenju. Jer, ako 1.000 Muslimana i 1.000 Srba smatraju moj potez ispravnim, ja sam već uspeo. Pitali ste me, koga sam našao sa „neprijateljske“ strane. Nikoga tamo nisam znao. Znam da je bilo poznatih persona iz Sarajeva koji su se za vreme bombardovanja Sarajeva setili da su Srbi, pa pobegli za Beograd. Morao sam da tražim pravog patiotu, ne pobegulju! Našao sam ga u imenu i delu gospodina Emira Hađžihafizbegovića. Čovek koji je ostao uz svoj narod, koji je veliki umetnik, osvojio je tri Pulske arene, Venecijanskog lava i još toliko toga. Javio sam mu se i ispričao moju nameru. Za dva minuta smo se složili i hvala svevišnjem, kolekcija je iz Beča, završila je u Sarajevu! Bio sam tri dana gost kod Emira. Video sam u njegovom kabinetu sve te silne nagrade, video sam monografije njegovih prijatelja Milene Dravić i Dragana Nikolića. Video sam i ikonu Sv. Nikole! Nisam insistirao niti hteo da ga pitam, zašto je ikonu okačio u svom kabinetu i svaki posetilac može da je vidi. Ovde, u našim režimskim medijima, označen je kao „srbomrzac“!? E, kada je „srbomrzac“, s njim, Matiću, završavaj posao, rekao sam sebi! – kaže sagovornik lista Danas.

I tako su poznati glumac iz Sarajeva i anonimni kolekcionar iz Gaja uspeli da „pomire“ dva naroda. Kolekcija je vraćena tamo gde i pripada.

Slovenački delegat Avnoja

Kako su svojevremeno pisali regionalni i srpski mediji, Božidar Jakac je autorski opus, više od 500 radova, nastalih tokom njegovog učešća u NOB sa suprugom Tatjanom, poklonio Muzeju Avnoja 1973. godine, prilikom obeležavanja tri decenije od ovog istorijskog događaja. On i supruga su bili većnici slovenačke delegacije na zasedanju, koje se smatralo državotvornim za socijalističku Jugoslaviju. Jakac je svoj i put slovenačkih delegata do Jajca ilustrovao crtežima, koje danas predstavljaju jedno od najznačajnijih svedočanstava o pripremi za zasedanje, te stoga, pored umetničke, imaju izuzetnu i dokumentarnu vrednost. Veći deo poklonjene zbirke crteža – portreta i karikatura, izrađenih običnom grafitnom olovkom – nestao je iz muzeja u Jajcu tokom devedesetih godina, dok je trajao rat u BiH. Tadašnji kustos i direktor Nikola Galić uspeo je da sačuva deo i posle ulaska hrvatske vojske u Jajce 1995. dela su prebačena za Banjaluku. Sačuvana su 293 Jakčeva rada i orginalni zapisnik o preuzimanju tih umetnina od tadašnje Galerije savremene umetnosti RS, radi zaštite od oštećenja i uništenja.

[antrfile title=""]

Ceca, Crnjanski i Faberžeova jaja

Stojan Matić kaže da ima još dve vrlo važne i vredne kolekcije.

– Po ugledu na ruske kriminalce nastanjene u Beču, a neke sam upoznao koji su kupovali sve o Rusiji, počeo sam i ja da kupujem svako slovo o Srbiji! U vreme otvaranja granice Rusije prema Evropi, mnogi Rusi, mahom trgovci, iznosili su iz Rusije od falsifikovanih novčića i ikona, pa do origlnalnih jaja Faberžea. E, ta gospoda kriminalci i dan-danas kupuju od bečkih trgovaca svu tu lepotu rusku i vraćaju u svoju majčicu Rusiju! Naravno, ja nisam kriminalac, ali me taj hendikep nije sprečio da tako nešto i ja uradim. Na kraju, ukazala se prilika, kupio sam kolekciju pisama iz kuće Obrenovića, kao i poznatih persona toga doba, a koja su pripadala Milošu Crnjanskom. Dolazili su iz muzeja i arhiva beogradskih, ali Ministarstvo kulture nema novce da to i otkupi. Ali zato imaju da glodarima sa estrade plaćaju po 35-50 hiljada evra za 2-3 sata nastupa po trgovima Beograda, Niša, Novog Sada…. Ponudio sam i legatu Miloša Crnjanskog da otkupe tu kolekciju. Nema odgovora. Ja im ponovo napišem i preporučim kolekciju fotografija u boji sa potpisom srpske mame Cece, s nadom da će ćemo tu napraviti posao, na obostrano zadovoljstvo. Dobio sam odgovor istog dana kako to nije lepo s moje strane. Šta mislite, da imam takvu kolekciju Miroslava Krleže i ponudim Hrvatima, kako bi oni reagovali? Kod nas u Kovinu imamo zgradu austrijske carinarnice podignutu 1814. godine. Pokrenuo sam akciju spasavanja, te jedinstvene ustanove iz tog vremena. Pisao sam i ministarstvu kulture, išao na razgovore u Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, lomatao se po bečkim arhivama, ali to nikoga ovde ne zanima. Kažu, možemo mi da privučemo turiste i na naš srpski pasulj. Šta više pričati o sistemu jedne države gde su prosveta i kultura na marginama društva. Sve ovo što sam kupio, ne bih uspeo da nisam imao podršku svoje supruge Viktorije Matić Bogdan. Na kraj svet bi me pratila – kaže Stojan Matić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.