Napomena NIN-ovog žirija da su u užem izboru za nagradu svesno izostavljeni raniji laureati izazvala je oštre reakcije u književnoj javnosti, uz ocene da se takvom praksom potkopava ideja književnog vrednovanja i sam smisao užeg izbora.
NIN-ov žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu trinaest romana, ističući, između ostalog, u svom saopštenju da su posebnu pažnju obratili na ranije dobitnike NIN-ove nagrade.
Na ovu, ničim izazvanu, opasku žirija za NIN-ovu nagradu, koji je inače jednoglasno za uži izbor izabrao 13 romana, reagovala je književnica Mirjana Đurđević.
„Samo bih da citiram jednu rečenicu iz saopštenja žirija: „…Pritom je posebnu pažnju obratio na ranije dobitnike NIN-ove nagrade, čije knjige su vrlo dobre i zavređuju ozbiljnu pažnju, ali u njima nije prepoznao 72. laureata, pa je te knjige izuzeo iz ovog kruga.“
Čula sam već slična obrazloženja prilikom nekih žiriranja u kojima sam učestvovala, doduše interna, pa stoga i otvorenija, otprilike – ako već nećemo ponovo da mu damo nagradu, zašto bismo ga uopšte stavljali u uži izbor, kad bi to nekom drugom više značilo“, kaže Mirjana Đurđević za Danas, dodajući da se na taj način relativizuje sama ideja vrednovanja.
„Na to bih svaki put, interno, burno reagovala, s promenljivim uspehom, pa ću i sad, javno, budući da se žiri sam ofirao: Zato što to nije pošteno. Zato što to iskrivljuje sliku, zato što se time relativizuje sama ideja vrednovanja. Zato što u tom trenutku uži izbor prestaje da bude mapa književne godine, a postaje kompromisna lista. Trulih kompromisa, ako mene pitate, posebno nakon objavljivanja finalista – kao da se ovakvim užim izborom težilo da se unapred umrtvi diskusija nakon objavljivanja pobednika. Time se šteti i autorima, i čitaocima, i samoj nagradi“, zaključuje Mirjana Đurđević.
Vladan Bajčeta, srpski istoričar književnosti i književni kritičar, smatra da je sa stanovišta istorije srpske književnosti zapravo svejedno ko će dobiti NIN-ovu nagradu.
„U protekloj godini u Srbiji se događala praktično samo jedna stvar, pa je i književnost, skupa sa tragično propalim izdanjem Sajma, odradila svoje na marginama kulturnih rubrika. Čitaocima su po inerciji nuđeni novi naslovi, ali nijedan nije stekao veću pozornost niti se stvorila bilo kakva jasnija predstava o identitetu recentne produkcije“, primećuje Bajčeta.
Prema njegovim rečima, širi izbori NIN-ove nagrade i Beogradskog pobednika dali su nekakav presek, dopunjujući se međusobno u onome što je prethodnih dana na obe adrese stizalo u vidu zamerki zbog stvarnih ili navodnih ogrešenja i propusta.
„Tako smo dobili određenu sliku, koja ne mijenja bitno pejzaž ovdašnje proze u zadnjih nekoliko godina: tu su različite generacije debitanata i iskusnih autora, ranijih dobitnika i dugotrajnih pretendenata, ali ništa što sluti na literarnu vječnost, pa ni na čitanje do iduće sezone. Uži izbor za NIN-ovo priznanje tematski je heterogen, a vrednosno ujednačen, kao i njegov širi krug, baš kao što će to po prirodi stvari biti i najuža selekcija. Jednom riječju, u stanju koje se učvrstilo dugo unazad, sa stanovišta istorije srpske književnosti gotovo je svejedno ko će nagradu dobiti. Devalvacija književnih odličja doprinijela je tome da korist od njih vidi jedino ovjenčani pisac, djelimično i njegov izdavač, ali čitalac vrlo malo ili nimalo“, zaključuje Vladan Bajčeta.
Atmosfera na prošlogodišnjoj dodeli NIN-ove nagrade za najbolji roman, koja se desila u jeku studentskih blokada, bila je znatno drugačija u odnosu na uzbuđenje koje je ranijih godina pratilo dodelu ovog književnog priznanja.
NIN-ovu nagradu tada je osvojio Marinko Arsić Ivkov za delo „NGDL“, u izdanju Niškog kulturnog centra.
Polemike u vezi sa ovim priznanjem takođe su izostale, a ove, 2026. godine, osim sporadičnih žestokih kritika na račun žirija NIN-ove nagrade, većih rasprava nije bilo.
Članica NIN-ovog žirija i profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Adrijana Marčetić nakon šireg izbora za NIN-ovu nagradu analizirala je ovogodišnju produkciju u tekstu „Ispitivanje forme romana“, objavljenom na sajtu NIN-a.
Ona je ocenila da većina romana najčešće podrazumeva priče o samom sebi, porodična sećanja ili zbirke anegdota povezane jednostavnom hronologijom.
„Bez ikakve sižejne transformacije koju romaneskna forma nužno podrazumeva. Kao da njihovi autori nisu svesni da je roman posebna umetnička forma i konstrukcija, te da napisati roman nije isto što i zabeležiti svoja sećanja, voditi dnevnik ili pisati hroniku svoje varoši.“, navela je Marčetić.
Primetila je i da, za razliku od prošle godine, u onom delu produkcije za koji bi se moglo reći da ga čine „pravi“ romani više ne dominiraju svedočanstva o događajima iz ratova za jugoslovensko nasleđe.
„Najviše je, čini se, priča o izbegličkim iskustvima mladih ljudi koji su se poslednjih decenija otisnuli u svet u potrazi za srećom“, ocenila je Marčetić, dodajući da su u fokusu i obične ljudske priče o porodičnim odnosima, generacijskim nesporazumima i, u okviru njih, „večne“ teme – ljubav, prolaznost i smrt“.
Na kraju svog teksta Adrijana Marčetić osvrnula se i na kritike na račun NIN-ovog žirija da je politički sumnjiv.
„Od svih dobrih i korisnih stvari koje smo naučili od naših mudrih profesora na našim starim književnim školama, jedan mi se nauk oduvek činio najvažniji: nikad ne govorite o knjigama koje niste čitali. Dame i gospodo, kad izboru ovog žirija prigovarate da je politički sumnjiv, ideološki obojen, konformistički, izlobiran, pristrasan, robotizovan i još koješta, molim vas, recite i da li ste pročitali svih sto devedeset pet romana iz konkursne ponude“, poručila je Adrijana Marčetić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
