Foto: Stanislav MilojkovićPored „ratne trilogije“ „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“ i „Večernja zvona“, filma „Krv i pepeo Jasenovca“, te dugometražnog dokumentarnog ostvarenja „Testament/ Zalazak stoljeća“, koji se svi odreda bave analizom zla u vreme fašizma, Zafranović decenijama pokušava da snimi film i „Djeca Kozare“ prema scenariju Arsena Diklića.
To mu međutim nikako ne polazi za rukom jer na konkursima za dodelu sredstava biva odbijen, dok njegovom kolegi Antonijeviću za njegov film na istu temu u tom smislu odlično ide, pa je čak imao priliku da bude i u jednoj od komisija Filmskog centra Srbije, koja će odbiti da dodeli sredstva za Zafranovićev film „Djeca Kozare“.
Ipak, uprkos snažnoj državnoj podršci, film „Dara iz Jasenovca“ je izazvao brojne kontroverze u javnosti među kojima je i ta da je ovo ostvarenje možda plagijat.
Na sličnosti između dva scenarija o Jasenovcu je ukazala dramaturškinja Biljana Srbljanović, ali je sumnju u vezi sa tim mnogo ranije izrazio sam Zafranović gostujući u jednoj emisiji.
Tada je, između ostalog, Antonijevića nazvao Ledi Gagom pa ga je ovaj tužio i za klevetu i za povredu ugleda i časti.
Filmski stručnjaci, kao i publika znaju Zafranovića kao autora nesvakidašnjeg dara za portretisanje zla, a posebno njegovo zakulisno rađanje u šarenilu slika punoće života i banalne svakodnevice.
Sam Zafranović je objašnjavao kako svaki svoj film pravi prema principu „obrnute kupe“ prema čijoj se formi razvija zlo, dok se dobro kreće linijama kupe koja svojim krugom čvrsto stoji na osnovi.
U filmu „Testament“ iz 1986, povodom suđenja ratnom zločincu Andriji Artukoviću, sam Zafranović se pita „Zašto snimam ovog oronulog starca?“.
I odgovara: „Da bismo imali pravo da govorimo o zločinu tuđina, moramo najprije govoriti o zločinima onih koji su izašli iz vlastitog naroda.“
Zanimljive su i kontroverze u vezi sa filmom „Okupacija u 26 slika“, koji je nuđen Akademiji filmske umetnosti i nauke za Oskara.
Karl Malden, koji je tada bio u komisiji, navodno je predložio da se scena iz autobusa skrati na tri minuta, ali su Zafranović i Mirko Kovač to glatko odbili.
Posle se pričalo da se Zafranović godinama kasnije zbog ove svoje odluke pokajao.
Bilo kako bilo, sedmominutna scena iz autobusa ostala je arhetipska slika zla fašizma u našem kolektivnom sećanju.
Zafranović je čvrsto sarađivao s Mirkom Kovačem, Filipom Davidom, Danilom Kišom i Rankom Munitićem.
Govorio je uvek da su bili „čvrsta klapa“, koja se raspala gotovo po istom scenariju kao i Jugoslavija.
Lordan Zafranović rođen je 11. februara 1944. u Maslenici na otoku Šolti.
Diplomirao je književnost i likovnu umetnost na Pedagoškoj akademiji u Splitu.
Film i režiju diplomirao je u Pragu kod oskarovca Elmara Klosa.
U ovom gradu i danas živi i radi.
Iz Jugoslavije je otišao kada su počeli ratovi devedesetih.
Sa sobom je tad poneo snimljeni materijal za film „Testament“, za koji je bio upozoren da ga u zemlji neće moći realizovati.
Film je prebacio u Ljubljanu pa u Pariz i dovršio ga u Pragu promenivši mu naziv u „Testament /Zalazak stoljeća“.
Zafranović je ponosni otac troje dece.
U 62. godini je dobio blizance Lordanu i Lava, 32 godine pošto se rodio njegov prvenac Ivan.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Nema potrebe da svojatate Lordana Zafranovića, neki ljudi i njihova dela su “ svojina“ svih nas…Isto je i sa Gagom Antonijevićem koga po svaku cenu pokušavate da opanjkate i unizite …Zato postoje sudovi da ocene i procene, a vi se manite prisvajanja svih za koje vam se učini da bi vam mogli poslužiti u pljuvanju vlasti…
Za vašu decu.
Lordan je genijalac autentičnog izraza, iznad svega moralan umetnik bez kompromisa, iznad svake vlasti i nacije, zato njegovi filmovi nikad neće izgubiti od svoje originalne vrednosti.
„…Na sličnosti između dva scenarija o Jasenovcu je ukazala dramaturškinja Biljana Srbljanović…“
Pa nije Zafranovic pisao scenario a predstavlja se kao da jeste. Neki ovde vide trn u tudjem a ne vide kolac u svom oku.
L. Zafranoić je koscenarista. Ne očekujete li valjda da se film Djeca Kozare snimi baš onako kako je A. Diklić napisao scenario 1986.g. a i tada su zajedno radili na scenariju. Imate itervju A. Diklića (Yugopapir) gde on to sam kaže. Da biste bolje razumeli pročitajte Diklićev Salaš u Malom Ritu, pa onda pogledajte istoimeni film ili još bolje seriju. Iznenadiće te se. Žito nije zapalio Vasa, nego Milan Maljević. Parole nisu pisane na dasci, nego na zidu itd.
Da li će sad nekog tužiti i Lejdi Gaga? Smatram da je tužbom protiv g. Zafranovića ona uvređena.
Dobro je što se autorka teksta izdržala i nije stupila na klizavi teren blaćenja bilo koga. Što se Lordana tiče on je obezbedio mesto u našim srcima kap čovek veći od ovoga podneblja. Što se „Dare“ tiče… samo da popuni prazninu do sledećeg filma na tu temu… pa je već mnogo. Biće toga još pa makar se neki ljutili. Istina hoće Van!
Не улазећи о актуелну расправу, како у чланцима Данаса појединци кажу „подељену јавност Србије“ по питању Јасеновца, господину Лордану Зафрановићу целокупан наш народ дугује неизмерну захвалност за изузетну личну храброст, видевши колико су се сад упли наследници скривања и негирања геноцида може се само замислити кроз шта је пролазио почетком осамдесетих када је снимио документарни филм “ Крв и пепео Јасеновца“ а због снимања филма о суђењу Артуковићу морао је напуститу Хрватску.
ZASTO ?
Jedan ovakav COVEK nije ni mogao da ostane da zivi u Hrvatskoj koja se predstavlja pravnom naslednicom NDH sa mnogim institucijama iste. Ne samo on nego ni Furlanova pa Ugresiceva pa, pa, pa… Svi otisli iz te drzave jer nisu mogli da opstanu a veliki su! Nema nikakve dileme koliko je veliki jedan Zafranovic samo ima dileme kako je pravo ime Antonijevisu, ne nadimak koji se kod nas vrlo primitivno odmah svojata uz tikanje posle 1 min poznanstva ili cak ni poznanstva nego u javnim medijima! Ime?
Zafranović je morao otići iz Hrvatske. Ali šta je bilo sa Mirkom Kovačem pa Davidom i čak Kišem!? Zašto su oni morali iz Srbije? Sve veliki humanisti i ljudi. I uz to vrhunski umjetnici svoga zanata.