Bajdenova pobeda i američka spoljna politika 1Foto: EPA-EFE/ TRACIE VAN AUKEN

Predsednik Tramp tvrdi da će SAD postati Venecuela ako Bajden pobedi.

Osim toga, najavio je da će, u istom slučaju, možda morati da emigrira i potraži azil u inostranstvu.

Banka J. P. Morgan smatra ove najstabilnijim izborima u istoriji zbog konstantne prednosti demokratskog kandidata, ocenjujući da Tramp ima veoma malo vremena da napravi preokret.

Lobisti su takođe počeli da se pripremaju za Bajdenovo predsednikovanje.

Sve češće se viđaju s njegovim savetnikom za odnose s biznis zajednicom, Retom Batlom.

Britanski Spektator naziva Bajdena dementnim i pita se ko će da vlada umesto njega, ako pobedi?

Bajden je prošle nedelje zaboravio ime senatora Mita Romnija, nekadašnjeg republikanskog predsedničkog kandidata.

Drugi put ove godine rekao je da je „ponosni demokrata koji učestvuje na izborima za Senat“, iako je reč o predsedničkim izborima.

Spektator smatra da nekome takvom ne može da se poveri „najmoćnija pozicija na planeti“, jer „vođstvo nad slobodnim svetom ne treba da bude penzionerska aktivnost“, pa se već navodi da je teško očekivati da će biti predsednik i u drugom mandatu, čak i ako pobedi.

Bez obzira na ovakve kritike, Bajden polazi od toga da se svet neće organizovati sam od sebe.

To je ključna ideja Bajdenovog članka koji je objavio u januaru ove godine u Forin afersu.

Spoljna politika koju Bajden misli da kreira treba da vrati Ameriku u čelo stola.

Većina njegovih pristalica, savetnika, kolega iz bivše Obamine administracije veruje da Bajden neće radikalno promeniti politiku SAD i udalji je od ere utakmice velikih sila, niti će smanjiti budžet od 700 milijardi dolara.

Ali, svakako hoće da promeni pravac i način na koji se taj novac troši.

Stubovi Bajdenove spoljne politike mogli bi se označiti kao 3D: Domestic / domaća, Deterrence / odvraćanje i Democracy / demokratija, navodi profesorka sa Prinstona i bivša direktorka za političko planiranje u Stejt dipartmentu, En Mari Sloter.

„On bi vratio u globalno okrilje neophodnost borbe protiv klimatskih promena, pandemija i drugih globalnih pretnji. Ali bi SAD i dalje prihvatale nadmetanje velikih sila i usresredile se na Kinu kao svog glavnog rivala. To bi zamenilo spoljnu politiku zasnovanu na vrednostima za pristup zasnovan na moći. Ali ne bi vratio trupe u Siriju ili Avganistan i ostao bi skeptičan prema stranoj intervenciji“, obrazlaže Sloter.

Tokom prve godine mandata, Bajden je najavio da će biti domaćin velikom Samitu za demokratiju i to je ponovio nekoliko puta.

On će tražiti da se vlade obavežu na nove akcije u borbi za ljudska prava, protiv korupcije i autoritarnih režima.

To je, naravno, veliki zaokret u poređenju s Trampovom praksom slatkorečivosti sa onima koje liberalno krilo smatra diktatorima i korumpiranim vladarima: Si Đipingom, Vladimirom Putinom, Kim Džong Unom, Redžepom Taipom Erdoganom, Mohamedom bin Salmanom, Žairom Bolsonarom, Emilianom Duarteom, Viktorom Orbanom i drugima.

Ova ideja potiče iz Prinstonovog projekta koji je završen pre 12 godina, uoči Obaminog mandata, a kojim je upravo rukovodila En Mari Sloter.

U njemu je kao jedna od opcija za transformaciju UN bilo navedeno i njihovo pretvaranje u Savez demokratija.

Sad se ta ideja pojavljuje u nešto izmenjenoj formi, a u Bajdenov program uneo ju je njegov glavni spoljnopolitički savetnik, pedesetosmogodišnji Entoni Blinken.

Kao talentovani diplomac Harvarda Blinken još 1987. objavio knjigu o odnosima SAD, Evrope i ruskih naftovoda – Ally Versus Ally: America, Europe and the Siberian Pipeline Crisis.

Karijeru je počeo u Savetu za nacionalnu bezbednost, a od 1994. do 1998. bio je Klintonov specijalni pomoćnik i viši direktor za strateško planiranje.

Od 1999. do 2001. bio je Klintonov specijalni savetnik za Evropu i Kanadu.

To je vreme u kojem je dominirao sukob u Bosni, pa na Kosovu, bilo je ključno za građenje stavova prema našem regionu.

Dok je Bajden bio predsednik Odbora za spoljnu politiku, Blinken je bio njegov vodeći saradnik.

Pošto je Obama bio član istog odbora, kad se kandidovao za predsednika uzeo je Bajdena za potpredsednika, a Blinkena za visokopostavljenog saradnika za spoljnu politiku i bezbednost.

U Obaminom prvom mandatu bio je zamenik državnog sekretara, a u drugom zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost.

U obe uloge s posebnim entuzijazmom odnosio se prema nezavisnosti Kosova, što je u neku ruku bio samo nastavak onoga što je radio u Bajdenovom spoljnopolitičkom odboru, gde je pripremo ili nadgledao pripremu materijala i saslušanja koja su podržavala kosovsku nezavisnost.

Podržavao je ulazak Kosova u Unesko, učešće na Olimpijadi 2016, a često se sretao sa kosovskim zvaničnicima, od Hašima Tačija do Ise Mustafe.

Blinken se u septembru 2016. sreo i s tadašnjim predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, upravo odmah nakon Bajdenove posete Beogradu.

Tada je rekao da su za SAD dobri odnosi sa Srbijom „kao ključnom zemljom u regionu, veoma važni“ i pozdravio reforme koje se sprovode.

On je naglasio i važnost „evropskog puta“ Srbije koji treba da „ubrza napredak celog regiona“.

Na kraju je preneo pozdrave potpredsednika Bajdena i posebno zadovoljstvo posetom Beogradu.

Kad je u februaru ove godine podržao Bajdena kao demokratskog kandidata, učinio je to, kako je rekao, jer je „Bajden predvodio Kongres u nastojanjima da se zaustave etničko čišćenje i genocid u Bosni i Hercegovini i na Kosovu“.

Stoga je, najverovatnije, nedavno Bajdenovo izjašnjavanje o Bosni i Kosovu povezano sa ovom idejom.

Pored Blinkena, koji je verovatni državni sekretar, na ostalim čelnim mestima nalazili bi se Džon Saliven na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost s fokusom na Kinu, dok je Mišel Flornoj glavna kandidatkinja za ministarsku odbrane.

Smatra se da bi Bajden, koji već dugo podržava američki angažman u Evropi, bio jedan od najevropskijih američkih predsednika u poslednjih nekoliko decenija.

On je napisao da na EU gleda kao na „nezamenljivog prvog partnera“ i obavezao se da će „više raditi sa saveznicima“.

Iako će ponovno uspostavljanje poverenja u američko vođstvo potrajati, s obzirom na ogromnu evropsku nesklonost Trampovom vođstvu, nova Bajdenova administracija u početku možda neće morati mnogo da učini da bi ponovo i brzo bila u milosti Evrope, iako u Evropi ima i onih koji misle drugačije.

Nemački dnevnik Velt početkom ovogo meseca objavio je obimnu analizu u kojoj tvrdi da Pax Americana nestaje i nema šta više da ponudi.

„Moramo se osvrnuti na Sveto Rimsko Carstvo i njegovu ulogu u oblikovanju Evrope“, predlaže dnevnik novi model.

Čak i u oblastima u kojima se očekuje da će Bajden doneti više kontinuiteta nego promena, evropske diplomate se i dalje nadaju da bi odnosi sa Vašingtonom mogli da postanu konstruktivniji nego za vreme Trampa.

Jedno od presudnih takvih područja je Kina u kojoj su Evropljani izuzetno svesni dvostranačke promene raspoloženja u Vašingtonu poslednjih godina.

Uprkos tome, i dalje očekuju da će Bajdenova administracija biti manje ideološka u svom pristupu Kini i spremnija da radi zajedno sa partnerima.

Takođe predviđaju da će Bajden angažovati Peking na pitanjima kao što su klima i javno zdravlje – pristup koji potpuno odgovara EU da Kinu posmatra kao sistemskog rivala, konkurenta i partnera.

Bajdenove pristalice kao i neki istorijski protivnici, poput bivšeg ministra odbrane Boba Gejtsa, ovog meseca, pozivaju demokratskog kandidata da dalje demilitarizuje spoljnu politiku i nude povratak na hladnortovske ideje kako bi se Amerika ponovo izborila za vodeći globalni uticaj u svetu.

Kina tuče Ameriku u bici za globalni uticaj, tvrde oni.

To se izgleda posebno odnosi na odnose s Rusijom, prema kojoj postoji najviše nedefinisanih i neodređenih pogleda Bajdenovog tima.

U maju ove godine 103 američka spoljnopolitička eksperta potpisala su pismo u kojem se traži zaokret u odnosima s Rusijom.

Pismo su potpisali stručnjaci sa značajnijim diplomatskim, bezbednosnim i vojnim iskustvom iz hladnog rata, poput ambasadora Tomasa Pikeringa, Tomasa Kantrimena, Džona Hantsmana, Tomasa Grejema, Džordža Šulca, Vilijema Perija, Ernesta Monica, Sama Nuna, Gerija Harta, Džona Meklaflina, Grejem Elisona, Čarlsa Bojda, Džozefa Naja… a tu su i bivši ambasador u Beogradu Ričard Majls, Jan Bremer, Edmund Braun, Čarls Kapčan, Vilijam Lurs, Džon Miršajmer, Mark Mediš, Alan Mastard, Majkl Openhajmer, Vilijam Poter, Metju Rojanski, Stefan Volt, Donald Zagoria…

Oni ocenjuju da su „američko-ruski odnosi mrtvi“ i da to preti američkim nacionalnim interesima.

Oni su stoga ponudili šest širokih recepata za novi model odnosa s Rusijom.

Ono što je najzanimljivije, jeste povratak hladnoratovskom modelu razmišljanja kad je reč o odnosima s Rusijom.

„Naše strateško držanje trebalo bi da bude ono što nam je dobro služilo tokom hladnog rata: uravnotežena posvećenost odvraćanju i detantu“, navedeno je u pismu.

U skladu s tim obnovljena je ideja da bi SAD i Rusija trebalo da budu dve sile koje su najodgovornije za nuklearno naoružanje u svetu.

„Imperativ obnavljanja američko-ruskog vođstva u nuklearnom svetu postao je opasniji destabilizacijom tehnologija, promenom stava prema upotrebi nuklearnog oružja, odbačenim nuklearnim sporazumima i novim nuklearnim odnosima ispunjenim tenzijama“, tvrde autori pisma.

Oni predlažu da sankcije budu korišćene razumno, a ne da se samo besciljno gomilaju, te da diplomatski kontakti budu redovni, bez obzira na sukobljavanje interesa u pojedinim regionima sveta.

Ta linija neprijateljstva trenutno ide od Baltika do Crnog mora.

„Moramo se nositi s Rusijom onakvom kakva ona jeste, ne onakvom kakvom je želimo, u potpunosti koristeći svoje snage, ali otvorene za diplomatiju“, zaključuju autori pisma.

Najdrastičnije promene očekuju se u politici prema Bliskom istoku, gde izraelske diplomate strepe da će Bajden zaustaviti svaki postojeći potencijal za napredak ka normalizaciji odnosa Izraela i Saudijske Arabije.

Bajden i njegovi savetnici su odlučno naveli da oni žele da preokrenu sve aspekte sadašnje bliskoistočne politike.

En Mari Sloter, koju je Džo Saliven zamenio na mestu direktora za političko planiranje, tvrdi da će se američka spoljna politika „u stilu dramatično promeniti, a u delovanju, suštinski, ne sasvim“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.