Deset slika Slovenske epopeje

Tako velikom odzivu posetilaca doprinela je, verovatno, i nekolikomesečna žestoka rasprava vođena povodom ove izložbe u češkoj štampi. Kojim povodom i kakvi su razlozi nesporazuma objasnićemo posle kratkih podsećanja na Muhino stvaralaštvo i život pre početka rada na tom grandioznom delu.

Pošto je odbijen na konkursu za studije na praškoj Likovnoj akademiji, Muha provodi nekoliko godina u Beču, pa na studijama slikarstva u Minhenu, a zatim – krajem treće decenije života i početkom poslednje dekade XIX veka – dolazi u Pariz gde završava studije na tamošnjoj Likovnoj akademiji i počinje da stiče slavu jednog od najistaknutijih stvaralaca Art Nuvo-a. Život mu postaje raskošan i uspešan, ulazi u najuži krug elite tadašnjeg pariskog umetničkog sveta, nerazdvojni je prijatelj sa Polom Gogenom i Rodenom, slavna Sara Bernar sklapa sa njim petogodišnji ugovor o Muhinom isključivom pravu na likovnu opremu svih njenih predstava, za svetsku izložbu u Parizu 1900-te oprema paviljon Bosne i Hercegovine… Ali, uz sve finansijske uspehe, priznanja za likovna ostvarenja i uzbudljiv život u uzavreloj francuskoj prestonici s početka prošlog veka, Muhu – čoveka jakih nacionalnih osećanja i panslavističkih ubeđenja – neodoljivo vuče želja za povratkom kući i početkom rada na ciklusu posvećenom istoriji slovenskih naroda. 1910-te se vraća u rodni kraj.

Studijska putovanja

Osamnaest sledećih godina posvećuje realizaciji ideje kojom je zadojen još u gimnazijskim danima kada je bio pod jakim uticajem nosilaca i propagatora sna o udruživanju i zajedničkom životu slovenskih naroda. Pripremajući se za rad na tom ambicioznom projektu, Muha je prve godine boravka u rodnom kraju mnogo vremena utrošio na studijska putovanja po slovenskim zemljama detaljno i sistematski proučavajući njihovu istoriju, mitologiju, folklor, detalje nošnji, nameštaja, narodnu i crkvenu arhitekturu. Mnoge mesece proveo je u tadašnjoj carskoj Rusiji, po teritorijama slovenskih zemalja na Balkanskom Poluostrvu, u Poljskoj, boravio je i na Atosu.

Deset slika Slovenske epopeje – grandioznog dela od dvadeset platana ogromnih dimenzija (i do 8 puta 6,5 metara) predstavlja događaje i mitove češke istorije i mitologije, a ostalih deset značajne datume istorije drugih slovenskih naroda. Prvo platno ciklusa Muha je posvetio prapočecima slovenstva predstavom zamišljenih Adama i Eve slovenskih naroda oko kojih različite figure i motivi simbolizuju dramatičnu i turbulentnu istoriju Slovena. Zatim slede Muhina viđenja različitih obreda i događaja slovenske istorije: žetvenih svečanosti u čast jednog od najznačajnijih slovenskih božanstava – boga Svetovida, propoved verskog vođe i potonjeg češkog nacionalnog heroja Jana Husa u Vitlejemskoj kapeli u Pragu, bojnog polja posle pobedonosne bitke na Grinvaldu 1410-te kada je poražena vojska tevtonskih vitezova, ili atmosfere posle pobedonosne vitkovske bitke pod vođstvom češkog heroja Jana Žiške… Jedno od gigantskih platana posvećeno je i srpskoj istoriji: krunisanju cara Stefana Dušana za vladara čitave teritorije Istočnog Rimskog carstva 1346-te. Na slici je prikazana procesija koja prati krunisanje. Ispred starešina koji nose carev mač i odličja, koračaju devojke u narodnim nošnjama, koje – kako se smatra – naglašenom i idealizovanom lepotom simbolično izražavaju nadu samog Alfonsa Muhe u budućnost Slovena.

Odbrna Sigeta

Najdramatičnijom, međutim, slikom ciklusa smatra se, takođe, gigantsko platno vezano za ime hrvatskog bana Nikole Šubića Zrinskog i odbranu Sigeta pred vojskom turskog sultana Sulejmana 1566 godine. Zrinski je u tom boju poginuo i izgubio bitku, ali je turska vojska pretrpela tolike gubitke i bila toliko oslabljena da je morala da odustane od daljeg napredovanja prema Beču. Ta bitka se i smatra prelomnom u pohodu turske vojske prema Srednjoj Evropi. Muha se, u impresivnoj i dramatičnoj kompoziciji, opredelio za jedan od najpotresnijih trenutaka opsade: pred poslednju odbranu tvrđave vojnici Zrinskog, zajedno sa stanovnicima Sigeta (u jednom uglu je velika grupa žena i dece) zaklinju se vojskovođi da će položiti živote u borbi koja predstoji. Mnogi elementi kompozicije (požar, gusti dim, zgrčena tela žena i dece) simbolizuju tragizam i dramatičnost Muhinog viđenja ovog događaja.

Ciklus od dvadeset ogromnih platana Slovenske epopeje Muha je završio 1928. godine (dvadeset godina je radio na njima) i u zaveštanju ga ostavio Pragu, ali pod izričitim uslovom da glavni grad Češke sagradi poseban paviljon u kome bi Epopeja bila izložena. Tu Muhinu želju do današnjeg vremena Prag nije ispunio, a u međuvremenu – za proteklih 80 i više godina – Muhino grandiozno delo prošlo je kroz mnoge dramatične situacije tokom kojih je moglo da bude i izgubljeno, i uništeno. Muha je, naime, umro 1939-te, neposredno posle nekolikočasovnog saslušanja u Gestapou (verovatno zbog toga što je pripadao masonima), a članovi njegove porodice su shvatili da se približava rizično vreme i za njegova dela. Svih 20 slika Epopeje izvadili su iz ramova, urolali platna i sakrili ih na raznim mestima, neke čak i u grobnice.

Spor prestonice i malog grada

U vreme čehoslovačkog socijalizma Muha, sa svojom dekadentnom umetnošću i Slovenskom epopejom, koji se svakako nisu uklapali u norme važećeg socrealizma, nije bio po volji režimu, pa se tako – u vreme kada su sva platna Epopeje pronađena i sakupljena, tokom pete decenije prošlog veka – praške galerije i gradske vlasti nisu suviše ni trudile da taj deo Muhinog stvaralaštva prenesu u Prag. Epopeja je smeštena u zamak iz XVII veka, u blizini Moravskog Krumlova, gde je bila čuvana i izložena sve do početka ove godine. Za ovaj mali provincijski grad Slovenska epopeja je predstavljala najveću vrednost koju je taj kraj mogao da ponudi posetiocima. I zahvaljujući upravo tom Muhinom ciklusu, Moravski Krumlov se nalazio na visokom mestu liste najposećenijih gradova u Češkoj. I onda je stigla šokantna vest iz Praga: glavni grad smatra da jedna tako dragocena nacionalna vrednost kao što je Slovenska epopeja ne može da bude izložena „negde u provinciji“ i da mora – možda samo na određeno vreme (o tome će se kasnije odlučivati) – da bude dostojno predstavljena u odgovarajućim prostorima glavnog grada. Rasprave su se rasplamsale, argumenti su se potezali i sa jedne i druge strane, morali su se umešati i arbitri (savezno Ministrastvo kulture) i – od maja meseca ove godine 20 ogromnih platana Slovenske epopeje – koje sam Muha smatra najvrednijim delom svog celoživotnog likovnog opusa – izloženo je u velikoj sali praške (veoma dobro posećene) Narodne galerije.

Muhina želja i zaveštanje su polovično ispunjeni. Krumlov govori o nepravdi i presudi donesenoj po pricipu prava jačega. Dalja sudbina Slovenske epopeje je za sada neizvesna.